РЕХАБИЛИТАЦИЈА КОД СПОРТИСТА СА 

ЛУМБАЛНИМ БОЛНИМ СИНДРОМОМ

  

  
       

Београд,фебруар,2019.

  

  

2019

САДРЖАЈ

УВОД............................................................................................................................... 3

Резиме..............................................................................................................................4

Циљ рада..........................................................................................................................5

Метод рада.......................................................................................................................5

1.

АНАТОМСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КИЧМЕНОГ СТУБА.............................5

1.1 Заједничке одлике пршљенова............................................................................6

1.2 Посебне одлике пршљенова................................................................................7

1.3 Спојеви кичменог стуба.......................................................................................8

1.4 Механика кичменог стуба....................................................................................9

1.5 Мишићи који учествују у покретима кичменог стуба....................................10

2.

ЛУМБАЛНИ БОЛНИ СИНДРОМ.....................................................................12

2.1 Етиологија лумбалног синдрома.......................................................................13

2.2 Клиничка слика лумбалног синдрома..............................................................13

3.

ЛУМБАЛНИ СИНДРОМ КОД СПОРТИСТА..................................................15

3.1 Повреде................................................................................................................ 15

3.2 Учесталост и узроци лумбалног болног синдрома код спортиста................16

3.3 Дијагноза............................................................................................................. 17

3.4 Прикази случајева...............................................................................................18

4.

ЛЕЧЕЊЕ СПОРТИСТА СА ЛУМБАЛНИМ БОЛНИМ СИНДРОМОМ.......23

5.

ЗНАЧАЈ   ФИЗИКАЛНЕ   МЕДИЦИНЕ   И   МЕТОДЕ   РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ 

КОД СПОРТИСТА ОБОЛЕЛИХ ОД ЛУМБАЛНОГ БОЛНОГ СИНДРОМА................28

5.1 Кинезитерапија код спортиста са лумбалним болним синдромом................29

5.2 Пример физикалне терапије спортиста са лумбалним синдромом................33

5.2.1 План кинезитерапијског третмана.............................................................34

ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................36

ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................37

Страна

 

2

background image

  

2019

оптерећењем, али исклучиво до границе бола. У пракси  спортиста устаје када нема 
болове при усправном ходу и трњење дуж ногу.

Резиме

На основу клиничког искуства и доступне литературе утврђено је да се лумбални 

болни   синдром   често   јавља   код   спортиста.   Ово   обољење   може   се   јавити   код   свих 
спортиста   без   обзира   на   тип   спорта   којим   се   баве,   али   је   знатно   чешће   код 
гимнастичара,   рагбиста   и   фудбалера.   Узрок   лумбалног   болног   синдома   могу   бити 
повреда   и   истезање   мишића,   спондилоза,   спондилолистеза,   дискус   хернија   као   и 
преломи   зглоба   праћени   неуролошким   компликацијама.   Клиничка   и   радиолошка 
испитивања спроводе се у циљу постављања дијагнозе лумбалног болног синдрома и 
правовременог   започињање   терапије.   Рехабилитационе   мере   које   се   примењују   у 
лечењу   лумбалног  болног  синдрома  имају   за   циљ  што   бржи  опоравак   спортисте   и 
повратак свакодневним тренинзима.  

 

Циљ рада

Циљ рада је да се прегледом доступне литературе утврде:

1. инциденција лумбалног болног синдрома међу спортистима,
2. најчешћи узроци  лумбалног болног синдром код спортиста,
3. најефикасније методе лечење спортиста са лумбалним болним синдромом,
4. значај   физикалне   медицине   и   методе   рехабилитације   које   се   примењују   у 

лечењу оболелих спортиста са лумбалним болним синдромом.

 

Метод рада

Метод   који   је   употребљен   у   изради   рада   је   претрага   система   базе   података 

MEDLINE,  EMBASE,  PUBMED,  Cohrane  database of  systematic rewievs  са  следећим 
кључним   речима:   ,,low   back   pain"   ,   ,,athlets"   ,     ,,physical   therapy"   ,   ,,   treatment 
options" ,  ,,rehabilitation".

Страна

 

4

  

2019

1.

 

 

 

 

АНАТОМСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КИЧМЕНОГ СТУБА

 
На кичменом стубу разликују се четири стране: предња, задња и две бочне. Дуж 

задње стране силази ртни гребен састављен од ртних наставака пршњенова. Бочно од 
ртног гребена пружају се леђни жлебови које испуњавају дубоки мишићи леђа. Отвори 
свих   кичмених   пршљенова   образују   кичмени   канал   (

canalis   vertebralis

),   који   је 

пространији у вратном и слабинском делу него у грудном, због задебљања кичмене 
мождине   у   тим   деловима.   У   њему   се   до   2.   слабинског   пршљена   пружа   кичмена 
мождина. Од 2. слабинског пршљена до врха крсне кости кичменим каналом силазе 
кичмени живци, који скупа подсећају на коњски реп ( 

cauda equina

).

1

Кичмени   стуб   (

columna   vertebralis

)   граде   33-34   кичмена   пршљена   (

vertebrae

). 

Деле   се   на:   7   вратних   (

vertebrae   cervicales

),   12   грудних   (veretbrae   thoracicae),   5 

слабинских   (

vertebrae  lumbales

),   5   крсних   (

os  sacrum

)  и   4-5   тртичних   (

os  coccygis

). 

Вратни, грудни и слабински пршљенови формирају покретљиву целину, док су крсни и 
тртични међусобно срасли и формирају крсну и тртичну кост.

1.1 

 

 

Заједничке одлике пршљенова

 

 
Сваки   кичмени   пршљен   се   састоји   од   тела,   два   лука   и 

насатвака.   Тело   и   лукови   ограничавају   пршљенски   отвор 
(

foramen vertebrae

). 

Тело   пршљена   (

corpus   vertebrae

)   налази   се   испред 

пршљенског отвора, ваљкастог је облика и има горњу и доњу 
страну.   Величина   тела   пршљена   расте   од   вратног   према 
слабиском   делу,   сразмерно   порасту   оптерећења   које   трпи 
кичмени стуб.

Лук пршљена (arcus vertebrae) ограничава бочно и позади 

пршљенски   отвор.   На   луку   пршљена   разликујемо   два   дела, 
корен   лука   (

pediculus   arcus   vertebrae

)   и   коштану   плочицу 

(

lamina arcus vertebrae

). На горњој и доњој ивици корена лука 

постоји   по   један   усек   (

incisura   vertebralis   superior   et   incisura 

vertebralis   inferior

),   који   између   два   суседна   пршљена 

ограничавају међупршљенски отвор (

foramen intervertebrale

) за 

пролаз кичмених живаца.

1

 Бошковић, С. М.  Анатомија човека, Научна КМД, Београд.2003.

Страна

 

5

background image

  

2019

који   представља   закржњало   слабинско   ребро.   На   његовој   бази,   позади   налази   се 
помоћни   наставак   (

processus   accessorius

),   који,   представља   закржљали   попречни 

насатвак салбинског пршљена. Ртни наставак је у облику правоугаоне плочице.

Слика 3. Слабински пршљен

Крсна кост (

os sacrum

)

 – настала је срашћавањем пет пршљенова. Троугластог је 

облика, окренута врхом на доле. Предња страна (

facies pelvina

) јој је конкавна и на њој 

се налазе четири парна отвора (

foramina sacralia pelvina

) и између њих попречне линије 

које   означавају   места   срашћења   крсних   пршљенова.   На   задњој,   конвексној   страни 
(facies   dorsalis)   налази   се   пет   усправних   коштаних   гребена   који   су   настали 
срашћавањем наставака крсних пршљенова. На њој постоје и четири парна отвора. База 
крсне кости нагнута је напред и са хоризонталном равни заклапа угао од 45°. На њеном 
средњем делу је зглобна површина за 5. Слабински пршљен са којим гради карлични 
рт (

promontorium

). Он је карактеристичан за човека и настао је услед усправљања тела. 

Бочна ивица крсне кости у свом горњем делу носи зглобну површину за зглобљавање 
са карлицом, а на доњем се припаја велики седални мишић (

m. Gluteus maximus

).

1.3 

 

 

 

Спојеви кичменог стуба

Спојеви између два кичмена пршљена су: зглобови између зглобних наставака, 

фибрознохрскавични спој између два тела, везивни спој између лукова и фиброзне везе 
између мишићних наставака.  

Зглобови између зглобних наставака – Међупршљенски зглоб

  – представља 

покретни зглоб између зглобних наставака два суседна пршљена. Дакле, то је класичан 
синовијални зглоб  

art. Intervertebralis

. Обликом и оријентацијом  зглобних површина 

они регулишу правац покрета кичменог стуба. Зглобне површине се налазе на доњим и 
горњим   зглобним   наставцима   два   суседна   кичмена   пршљена.   површине   вратних 
пршљенова су равне и силазе косо назад, заклапајући са хоризонталом угао од 45°. 
Због тога је вратни део кичменог стуба покретљив у свим правцима.

Страна

 

7

Želiš da pročitaš svih 38 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti