Економика предузећа

Богдан лазић

3

УВОД

  

Трошкови   представљају   вредносни   израз   утрочених   елемената   производње.   У 

ширем   смислу   трошкови   предсављају,   поред   утрошених   елемената   производње   и 
пословне издатке везане за остваривање те производње. Ту спадају разни издаци који се 
појављују у виду обавеза према другим предузећима, камате на утрошена средства и др. 
На   висину   трошкова   утиче   висина   утрошених   елемената   производње   и   ниви   цена   по 
јединици   утрочка.   За   економију   предузећа   трошкови   имају   посебан   значај.   Смањењу 
трошкова доприноси побољшање материјалног и финансијског положаја. Остваривањем 
веће акумулације преко снижења трошкова предузећа је у могућности да прошири своју 
материјалну   базу   и   оствари   више   средстава   за   акумулацију   и   личне   дохотке   радника, 
истовременом   са   снижењем   трошкова   предузеће   је   у   могућности   да   повећа   своју 
конкурентску способност на тржишту.

У пракси се сусрећемо са разним изразима који су повезани са појмом трошкова 

као што су: исплата, издатак, расход, губитак, утрошак и сл. Исплата је појам који је 
најчешће  везан за  продају  готових  производа.  Исплата може претходити утрошку  или 
може уследити после њега. Издатак има слично значење као и исплата, са том разликом 
што издатак може бити не само у новцу већ и у разним материјалним облицима. Расходи 
су   шири   појам   и   обухватају   све   утрошке.   Губитак   се   појављује   као   последица   вишка 
расхода над приходима. Утрошак је потпуно подударан са појмом трошкова.

На висину трошкова предузећа утичу унутрашњи и спољни фактори, унутрашњи 

делују на величину укупних трошкова, а могу бити објективни и субјективни. Спољни 
фактори делују на величину укупних трошкова предузећа преко тржишта, законских и 
уговорених обавеза.

Сазнања  о  врстама  и карактеристикама трошкова,  законитостима  под  којима се 

мењају   и   о   факторима     који   доводе   до   тих   промена   условљавају   сазнање   о   величини 
трошкова.   У   том   циљу   потребно   је   сагледати   техничко-технолошке   карактеристике 
појединих производа, њихове цене и могућност повећања цена у процесу репродукције .

  

Економика предузећа

Богдан лазић

4

1.ДЕФИНИСАЊЕ ТРОШЕЊА

Процес   репродукције   као   услов   подмиривања   потреба   човека   одвија   се   у   виду 

интеракције елемената производње: радне снаге, средстава за рад и предмета рада. Ови 
елементи   се   улажу   у   процес   репродукције   као   одређени   употребни   квалитет   и   као 
економске   вредности.   Улагање   економских   вредности   испољава   се   као:   трошење 
елемената производње и ангажовање капитала. Трошење елемената производње као облик 
улагања   вредности   у   репродукцију   одвија   се   тако   што   радна   снага   делује   помоћу 
средстава за рад у технолошком процесу на материјал ради добијања новог употребног 
квалитета производа. 

Елементи   производње   као   економске   вредности   изражавају   се   у   натуралном   и 

финансијском облику те се њихово трошење тиме одређује. Величина трошења елемената 
производње условљена је натурално израженим обимом– утрошцима и ценама средстава 
за производњу, односно зарадама по јединици радниковог рада. На тај начин посматрано, 
трошење елемената производње класификује се као: 

натурално изражено трошење или утрошци и 

финансијско изражено трошење или трошкови.

Ова   два   вида   улагања   у   облику   трошења   елемената   производње     међусобно   се 

условаљавају   квалитативно   и   квантитативно,   при   чему   су   утрошци   сваког   од   ових 
елемената једна компонента, а новчани мултипликатори, друга компонента подсистема 
улаза мезоекономског система. 

Утрошци елемената производње условљени су техничким факторима, који делују у 

датом   процесу   репродукције,   као   и   организационим   факторима   односно   субјективним 
слабостима на пољу искоришћења услова привређивања.   

Цене   средстава   за   производњу   и   зараде   радника   детерминисане   су   деловањем 

тржишних   закона   робноновчане   привреде,   те   односима   у   расподели   дохотка,   као 
друштвеним   факторима,   односно   организационим   факторима   у   областима   размене   и 
расподеле као субјективним утицајем радног колектива и управљача предузећа. Из тога се 
може закључити да су утрошене вредности условљене: 

трошењем, деловањем тржишних 

закона и организовањем.

С обзиром на то што се вредности у робноновчаној привреди изражавају ценама 

као тржишном вредношћу, трошкови су новчани израз утрошка елемената производње. 
Трошкови су функција:

утрошка елемената производње и цијене средстава за производњу 

и зарада за извршени рад

1

 .

1

 Ivanić M. (1999), Principi ekonomije, Ekonomski fakultet.

background image

Економика предузећа

Богдан лазић

6

стандардне  утрошке и 

стварне утрошке.

Стандардни   утрошци   материјала   настају   под   исључивим   деловањем   техничких 

чинилаца   и     представљају   минималну   количину   материјала   потребну   за   производњу 
производа одређених карактеристика.

Стварни утрошци материјала представљају количине материјала које су стварно 

утрошене   у   процесу   производње.   Настају   под   утицајем   техничких   и   организационих 
фактора.   Стварни   утрошци   материјала   већи   су   од   стандардних   утрошака   за   износ 
утрошака насталих под утицајем организационих чинилаца (пропуста).

Основни појавни облици организационо условљених утрошака материјала су:

шкарт материјала, 

кало материјала и 

растур материјала. 

Са становишта улоге у процесу репродукције разликују се следеће групе материјала:

основни материјал (материјал за израду),

помоћни материјал и енергија, и

режијски материјал.

Трошкови материјала се квантитативно одређују у функцији утрошака и набавних 

цена, што се може приказати обрасцем:

                                       

Tm = f (М; Cm)

 при чему је Tm = трошкови материјала, М = утрошци материјала и Cm = набавна цијена 
по јединици утрошеног материјала.

Савремено пословање подразумева производњу углавном више производа који се 

производе   од   различитог   материјала,   па   су   и   трошкови   материјала   једнаки   збиру 
производа утрошака појединачних материјала и њихових цена. Велики број предузећа у 
својој структури трошкова, у знатној мјери,  садрже трошкове материјала. С обзиром на 
варијабилност   тих   трошкова   у   односу   на   степен  коришћења   капацитета,   неопходно   је 
водити   рачуна   о   контролисању   трошења   овог   елемента   производње,   посебно   у 
производњи са интензивним улагањем у материјал.

2.1.1. Утрошци основног материјала

Економика предузећа

Богдан лазић

7

У ову скупину материјала убрајају се сви они предмети рада чије   физичко трошење у 
производњи има следеће карактеристике: 

улази својом супстанцом у састав новог производа, 

битно опређељује карактеристике производње, 

знатно утиче на избор технолошког поступка,

обим трошења је у директној зависности од обима производње.

Све   ове   карактеристике   морају   се   стећи   да   би   се   одређени  предмети   рада   сврстали   у 
скупину основних материјала. Ове карактеристике премети рада добијају на основу улоге 
коју им у процесу производње даје произвођач као организатор процеса репродукције. 
Услед тесне функционалне везе између количине производа као резултата производње и 
утрошка   основног   материјала,   ова   врста   материјала   има   пропорционални   карактер 
трошења. То значи да се утрошене количине материјала мењају у директној пропорцији са 
проенама обима производње. Такође, примена различитих технолошких поступака захтева 
различит обим утрошка истоврсног основног материјала за дати производ. 

Пропорционалност између промена обима производње и утрошка основног материјала 
условљавају   технички   фактори   који   се   испољавају   кроз:   карактеристике   производа, 
карактеристике технолошког процеса, карактеристике средстава за рад, карактеристике 
основног материјала и техничке услове рада.

2.1.2. Утрошци помоћног материјала

Под помоћним материјалом у процесу репродукције подразумева се онај део предмета 
рада чије трошење има следеће карактеристике: својом супстанцом може да улази у састав 
производа, доприноси формирању карактеристика производа, не утиче на карактеристике 
технолошког   поступка,   обим   његовог   трошења   је   у   директној   зависности   од   обима 
производње.

2

У ову скупину маеријала, с обзиром на начин учесшћа у процесу производње, сврстава се 

и погонска енергија. Утрошци енергије за дату производњу условљени су дејством, како 
објективних, односно техничких и породичних, тако и организационих фактора. Тако се 
као фактори утрошака погонске енергије најчешће јављају следећи:

карактеристике енергетских извора,

2

 Б. Ставрић, Р. Анђелковић, Г. Кокеза, С. Милачић.  Економика предузећа, Еконмски факултет Приштина.

Želiš da pročitaš svih 18 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti