Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika

i diplomiranih ekonomista za rukovodeće kadrove

KRIVIĈNO PRAVO

Prof. dr Milan Milošević

Novi Sad, 2013.

OBJAŠNJENJE SKRADENICA I OZNAKA

U ovom udţbeniku, skraćenice za zakonske tekstove biće navoĊene uz odgovarajuće brojeve ĉlanova

propisa, dok će se izrazi

delikt

delo

koristiti kao sininimi za kriviĉno delo. Izrazi

Krivični zakonik, Zakonik

KZS

odnosiće se na Kriviĉni zakonik Republike Srbije od 2005. godine, sa kasnijim izmenama i dopunama.

Drugi pozitivno-pravni propisi biće oznaĉeni sledećim skraćenicama:

URS - Ustav Republike Srbije

ZKP - Zakonik o kriviĉnom postupku

ZOPK - Zakon o odgovornosti pravnih lica za kriviĉna dela

ZIKS – Zakon o izvršenju kriviĉnih sankcija

ZPPA - Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

ZTK - Zakon o trţištu kapitala

ZOK - Zakon o organizaciji i nadleţnosti drţavnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala,
korupcije i drugih posebno teških kriviĉnih dela

ZM - Zakon o maloletnim uĉiniocima kriviĉnih dela i kriviĉnopravnoj zaštiti maloletnih lica

Marijin zakon - Zakon o posebnim merama za spreĉavanje vršenja kriviĉnih dela protiv polne
slovode prema maloletnim licima

Najzad, koristiće se i uobiĉajene skraćenice kojima će jednoobrazno biti oznaĉavani opštepoznati

pojmovi, na primer „RS“ kao oznaka za Republiku Srbiju, „EU“ kao oznaka za Evropsku Uniju, „UN““
kao oznaka za Ujedinjena nacije, i sl.

PREDMET I PLAN IZLAGANJA

Polazeći od najšire prihvaćene podele kriviĉnog prava kao grane pozitivnog prava i kao nauke na

opšti i poseban deo, celokupna materija Kriviĉnog prava prikazana je kroz šest makrocelina – poglavlja.
Ovakva struktura udţbenika rezultat je kako teorijske, tako i praktiĉne potrebe koja proizlazi iz samog
karaktera kriviĉnog materijalnog prava. Poznato je, naime, da se opšti i poseban deo kriviĉnog prava mogu i
posebno prouĉavati, ali opšta slika o Kriviĉnom pravu ne moţe se dobiti prouĉavanjem samo opšteg ili samo
posebnog dela. Otuda, pri prouĉavanju treba prvo da se pristupi opštem delu kriviĉnog prava, jer se posebni
deo ne moţe shvatiti bez prethodnog upoznavanja sa pojmovima, institutima i kategorijama iz opšeg dela.

Materija Opšteg dela Kriviĉnog prava prikazana je kroz tri makroceline (poglavlja I-III), koja se

odnose na: kriviĉno pravo, kriviĉno delo i kriviĉnu sankciju. Time je zaokruţena materija koja se podjednako
odnosi na sva kriviĉna dela odreĊena Kriviĉnim zakonikom (glavno kriviĉno zakonodavstvo) i svim drugim
zakonima iz ove oblasti (sporedno kriviĉno zakonodavstvo).

Materija Posebnog dela Kriviĉnog prava takoĊe je prikazana kroz tri makroceline (poglavlja IV-VI),

koja se odnose na: kriviĉna dela opšteg kriminaliteta, kriviĉna dela ekonomskog kriminaliteta i kriviĉna dela
politiĉkog kriminaliteta. U tim poglavljima obraĊeno je 90 najznaĉajnijih i najzanimljivijih inkriminacija
shodno rešenjima iz glavnog i sporednog kriviĉnog zakonodavstva Republike Srbije.

Sasvim na kraju dati su popis izabrane literature (za dalje i dublje izuĉavanje kriviĉnog materijalnog

prava) i pregled aktuelnih zakonskih propisa koji sadrţe kriviĉnopravne odredbe i, po tome, ĉine kriviĉno
zakonodavstvo Republike Srbije na dan 01. 09. 2013. godine.

ODELJAK PRVI

OSNOVNA I OPŠTA PITANJA KRIVIĈNOG

MATERIJALNOG PRAVA

1. Pojam, predmet i funkcija kriviĉnog prava

1.1. Pojam i predmet kriviĉnog prava

Pod pojmom kriviĉnog prava podrazumevamo, s jedne strane granu pozitivnog zakonodavstva

odreĊene drţave, a s druge strane afirmisanu granu pravnih nauka – nauku kriviĉnog prava, koja istovremeno
zauzima i jedno od kljuĉnih mesta u sistemu kriminoloških nauka. Naime, nauka kriviĉnog prava ima za
predmet nauĉnu obradu kriviĉnog materijalnog prava, posmatrano u uţem smislu.

U širem smislu, posmatrano kao kriminološka nauka, kriviĉno pravo ima za predmet nauĉnu obradu

kriviĉnih dela, njihovih uĉinilaca i kazni, kao klasnih društvenih frenomena. Prema tome, kriviĉno pravo kao
grana pravnih nauka bavi se sistematskim obraĊivanjem, logiĉkim obrazloţenjem i prouĉavanjem
kriviĉnopravnih propisa – kako postojećih (de lege lata), tako i predstojećih (de lege ferenda).

Kriviĉno pravo kao grana pozitivnog zakonodavstva svake drţave predstavlja sistem zakonskih

propisa kojima se odreĊuju kriviĉna dela i kriviĉne sankcije, koje se izriĉu uĉiniocima kriviĉnih dela u cilju
zaštite date drţave i njenih graĊana. Iz ove definicije proizlaze tri osnovna elementa za odreĊivanje opšteg
pojma kriviĉnog prava, i to:

1) da je to zakonsko pozitivno pravo,
2) da se njime odreĊuju kriviĉna dela i kriviĉne sankcije za uĉinioce, i
3) da je u funkciji zaštite svakog pojedinca i društva u celini.
Navedena  poslednja  dva  elementa  pojma  kriviĉnog  prava  su  materijalno  karaktera,  dok  je

prvonavedeni element formalnog karaktera, pa se moţe reći da je na ovakav naĉin odreĊen pojam kriviĉnog
prava materijalno-formalni.

Kriviĉno pravo je zakonsko pravo, što znaĉi da se ova oblast moţe regulisati samo zakonom, a ne i

drugim propisom. Zakon u kome su sadrţane i sistematizovane kriviĉnopravne norme naziva se kriviĉni
zakon ili kriviĉni zakonik, pri ĉemu izmeĊu ova dva pojma postoji kvantitativna razlika. Naime, zakon uvek
oznaĉava uţi sadrţaj od zakonika, koji nastoji da što šire, po mogućstvu i komletno, obuhvati materiju koja
je predmet njegovog regulisanja.

U svakom sluĉaju, predmet regulisanja kriviĉnog prava su uslovi za izricanje kriviĉnih sankcija na

utvrĊena društveno-negativna ponašanja koja se smatraju kriviĉnim delima, ukljiĉujući i uslove za kriviĉnu
odgovornost nosilaca takvih ponašanja i, najzad, kazne i druge kriviĉne sankcije koje im se mogu izreći.

Dakle, predmet regulisanja kriviĉnog prava su dvai osnovna pitanja - kriviĉno delo i kriviĉna

sankcija. Ovakvo shvatanje je novijeg datuma, a proizlazi iz tzv. bipartitne teorije koju prihvata pozitivno
zakonodavstvo Republike Srbije. To znaĉi da se kriviĉna odgovornost razmatra u sklopu pojma kriviĉnog
dela kao objektivno-subjektivnog pojma.

eventualno,  da  drugom  nanese  štetu),  2)  politiĉki  kriminalitet  (obuhvata  kriviĉna  dela  protiv  ustavnog
ureĊenja i bezbednosti i drugih zaštitnih objekata, a koja se vrše iz politiĉkih pobuda) i 3) opšti  - klasiĉni
kriminalitet  (obuhvata  sva  ostala  kriviĉna  dela).  Opšti  kriminalitet  se  dalje  deli  na  krvne,  seksualne,
saobraćajne, visokotehnološke i druge delikte.

Prema tome, skup svih kriviĉnih dela (šire shvaćeno i svih drugih kaţnjivih dela) u enciklopedijskom

smislu  ĉini  kriminalitet,  a  sama  pojava  kriminaliteta  nalaţe  da  se  organizuje  i  adekvatna  borba  protiv  te
društveno  negativne  pojave.  Pri  tome  borba  protiv  kriminaliteta  ima  dva  osnovna  vida:  preventivni  i
represivni.  Preventivni  vid  borbe  protiv  kriminaliteta  u  osnovi  predstavlja  preduzimanje  adekvatnih  mera  i
primenu adekvatnih sredstava u cilju spreĉavanja kriminaliteta. Konkretnije reĉeno, prevencija podrazumeva
primenu onih mera i sredstava koje treba da omoguće što veći uspeh na planu spreĉavanja vršenja kriviĉnih
dela od strane pojedinaca ili grupa lica. Rezultati ovog vida borbe protiv kriminaliteta neposredno utiĉu i na
represivni  vid  te  borbe.  Naime,  represija  se  primenjuje  kao  korektiv  eventualnog  neuspeha  na  planu
prevencije  u  borbi  protiv  kriminaliteta,  a  u  osnovi  znaĉi  otkrivanje  izvršenih  kriviĉnih  dela i  pronalaţenje
njihovih  uĉinilaca.  Kao  što  je  već  istaknuto,  posebno  mesto  na  ovom  planu  pripada  kriviĉnom  pravu  (i  u
širem smislu i u uţem smislu).

2. Kriviĉno pravo u širem i uţem smislu

Kao grana pozitivnog prava, kriviĉno pravo spada u red najvaţnjih grana pravnog sistema. Naime,

da bi se obezbedilo normalno funkcionisanje pravnog sistema u drţavi, pozitivnim zakonodavstvom regulišu
se  skoro  svi  odnosi  meĊu  ljudima,  kao  i  odnosi  ljudi  prema  drţavnim  organima  i  drugim  društvenim
institucijama, s ciljem da se stvori odreĊena harmonija u društveno-politiĉkom i ekonomskom razvoju date
drţave. Mogućnost da doĊe do poremećaja pravno regulisanih društvenih odnosa, uslovljava i potrebu da se
predvide  adekvatna  sredstva  pomoću  kojih  će  se  takvi  poremećaji  spreĉiti  ili  uspostaviti  već  poremećeni
odnosi. MeĊu ovim sredstvima posebno mesto pripada kriviĉnom pravu u širem smislu reĉi, zbog toga što do
najteţih poremećaja pravnih odnosa u društvu dolazi vršenjem kriviĉnih dela.

2.1. Materijalno, procesno i izvršno kriviĉno pravo

Kao sredstvo zaštite pravnog poretka u drţavi, kriviĉno pravo svojim normama reguliše koji se

poremećaji pravnih odnosa i ekscesi u društvu smatraju kriviĉnim delima, predviĊa uslove i osnove kriviĉne
odgovornosti i kriviĉne sankcije prema uĉiniocima kriviĉnih dela i reguliše kriviĉni postupak. Naime, da bi
se  norme  kriviĉnog  materijalnog  prava  mogle  realizovati,  zakonodavac  je  normama  kriviĉnog  procesnog
prava regulisao kriviĉni postupak u kome dolazi do utvrĊivanja da li jedno delo ĉoveka predstavlja kriviĉno
delo,  da  li  je  on  uĉinilac  toga  dela  i  da  li  postoje  uslovi  i  osnovi  kriviĉne  odgovornosti  i  samim  tim  do
izricanja kriviĉne sankcije prema tom uĉiniocu.

MeĊutim, da bi se postigao krajnji cilj kriviĉnog prava u najširem smislu, tj. kriviĉnopravna zaštita

odreĊene drţave od kriminaliteta i samim tim krajnji vid represivne borbe protiv kriminaliteta, mora da
postoji još jedna grana ovog prava, a to je pravo o izvršenju kriviĉnih sankcija, ĉijim je normama regulisan
sam postupak izvršenja kriviĉnih sankcija. Pravo o izvršenju kriviĉnih sankcija predstavlja sistem pravnih
propisa kojima se ureĊuje sam postupak izvršenja kazni, mera bezbednosti i vaspitnih mera. Ovo pravo je u
zavisnosti od kriviĉnog materijalnog i procesnog prava, jer se mogu izvršiti samo one kriviĉne sankcije koje
su predviĊene kriviĉnim zakonom i koje su licu izreĉene u kriviĉnom postupku.

Kriviĉno materijalno pravo, kriviĉno procesno pravo i pravo o izvršenju kriviĉnih sankcija ĉine

jedno nedeljivo jedinstvo i skoro u podjednakoj meri doprinose kako preventivnoj tako i represivnoj borbi
protiv kriminaliteta. Zbog toga, samo njihova skladna primena omogućuje uspešnu borbu protiv kriminaliteta
i samim tim dolazi do zaštite društvenih odnosa regulisanih normama drugih grana prava. MeĊusobna
zavisnost ovih grana kriviĉnog prava ogleda se u tome što jedna grana bez drugih ne moţe postići ţeljeni cilj,
ili ne moţe ni postojati.

Tako na primer, kriviĉno materijalno pravo odreĊuje predmet kriviĉnom procesnom pravu i osnovna

je pretpostavka za postojanje kriviĉnog procesnog prava. Nasuprot ovome, kriviĉno procesno pravo
omogućuje uspešnu realizaciju normi kriviĉnog materijalnog prava. Najzad, pravo o izvršenju kriviĉnih