VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI
VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI
SAOBRA
Ć
AJA
SAOBRA
Ć
AJA
ZVANI
Č
NA STATISTIKA = OKO 1 - 2%
ZVANI
Č
NA STATISTIKA OKO 1 2%
REALNA STVARNOST = OKO 10 %
Delimi
č
an razlog za relativno malo u
č
eš
ć
e vozila u nastanku saobra
ć
ajnih nezgoda
leži u
č
injenici da je ponekad veoma teško utvrditi da li je nedostatak izazvao
j
j p
j
nezgodu ili je posledica nezgode!
ELEMENTI
ELEMENTI
BEZBEDNOSTI
BEZBEDNOSTI
VOZILA
VOZILA
ELEMENTI AKTIVNE
ELEMENTI PASIVNE
KATALITI
Č
KI
BEZBEDNOSTI
BEZBEDNOSTI
ELEMENTI
ELEMENTI PASIVNE
ELEMENTI PASIVNE BEZBEDNOSTI
BEZBEDNOSTI
VOZILA
VOZILA
KAROSERIJA VOZILA
KAROSERIJA VOZILA
Jednu od najvažnijih mera pasivne bezbednosti odnosno zaštite voza
č
a i putnika
Jednu od najvažnijih mera pasivne bezbednosti, odnosno zaštite voza
č
a i putnika,
kod putni
č
kih automobila, predstavlja sigurnosna konstrukcija karoserije.
Karoserija putni
č
kog vozila sastoj i se iz tri osnovna dela: dela za smeštaj
Karoserija putni
č
kog vozila sastoj i se iz tri osnovna dela: dela za smeštaj
pogonskog agregata, dela za smeštaj putnika i dela za smeštaj prtljaga.
Deo za smeštaj putnika treba da
predstavlja krutu kutiju koja ima znatno
ć
d
l
d
d l
Prednji i zadnji deo karoserije treba da
budu
deformabilni
kako
bi
svojom
ve
ć
u otpornost od ostala dva dela
automobila.
deformacijom
pri
sudaru
prigušili
celokupnu kineti
č
ku energiju i na taj na
č
in
zaštitili srednji deo
Kada je karoserija vozila u pitanju najve
ć
i problem je još uvek zaštita putnika
prilikom bo
č
nih sudara na raskrsnicama. U novije vreme vrše se dodatna oja
č
anja
vrata ugradnjom specijalnih stubova i nosa
č
a, kao i postavljanje bo
č
nih vazdu
č
nih
jasruka.
Prilikom projektovanja vozila treba voditi ra
č
una o tome da perednji branik vozila
bude u visini bo
č
nog praga kako bi se na taj na
č
in smanjila mogu
ć
nost njegovog
g
g
j
j
g
j g
g
prodiranja u prostor za putnike.
10. jula 1962. godine švedanin Nils Bohlin je patentirao prvi sigurnosni pojas na tri ta
č
ke.
Nils Bohlin ro
đ
en je 1920. U dvadeset drugoj zaposlio se u SAAB-u u avio sektoru. Petnaest
godina je izu
č
avao avionske nesre
ć
e tražio na
č
in kako da spase pilote Ispitivao je
godina je izu
č
avao avionske nesre
ć
e, tražio na
č
in kako da spase pilote. Ispitivao je
padobrane, tadašnje pojaseve, katapultirao ljude iz aviona zajedno sa pilotskim sedištem. A,
onda 1955. godine prelazi u Volvo, jer je tadašnji direktor smatrao da oni kao proizvo
đ
a
č
i
automobila moraju da na
đ
u na
č
in ako ne da sa
č
uvaju ljudski život u saobra
ć
ajnom udesu,
bar da u
č
ine da sve povrede budu manje.
Bohlinov pojas se od današnjeg, kome su dodati "pirotehni
č
ki zateza
č
i" kako bi brže priljubio
telo putnika uz sedište, mnogo ne razlikuje. Prvi pojas u svetu je, ina
č
e, konstruisan 1907.
godine ali tek posle Drugog svetskog rata po
č
eo je više da se koristi u avionima Bili su to
godine, ali tek posle Drugog svetskog rata po
č
eo je više da se koristi u avionima. Bili su to
pojasevi pri
č
vrš
ć
eni na dve ta
č
ke.
Č
esto su povre
đ
ivali ljude. Kada vozilo udari u prepreku
telo voza
č
a nastavlja da se kre
ć
e napred, sudara se sa volanom, prole
ć
e kroz vetrobransko
staklo, ili voza
č
udara glavom u krov. Snaga udara, koja se tada javlja, je izme
đ
u 3.000 i
5.000 kilograma. I nju bi trebalo pojas da zadrži. Današnji to uspeva. Analize 28.000
saobra
ć
ajnih udesa, u vremenu kad je po
č
ela veša propagnada koriš
ć
enja pojaseva,
pokazale su da je u više od polovine slu
č
ajeva pojas odigrao svoju ulogu, spasao je život
č
oveku ili umanjio povrede
č
oveku, ili umanjio povrede.
Ne bi trebalo, me
đ
utim, zaboraviti, da tada pojasevi još nisu bili tako savršeni kao danas, da
mnogi nisu znali kako se oni pravilno koriste. Jedan francuski lekar u svojoj doktorskoj
disertaciji, u to doba, odbranio je pojas dokazavši da samo ako pravilno nije namešten može
da šteti. Ta
č
nije, mnogi su ga samo prikop
č
avali, nisu ga dovoljno zatezali, smatraju
ć
i da ih
on sputava. Današnji pojasevi se podešvaju sami prema voza
č
u, putniku, dovoljno su
zategnuti, a da pri tom ne ograni
č
avaju kretanje tela. Potrebno je samo da se podesi njihova
visina kako bi dijagonalni kaiš išao ta
č
no preko sredine ramena preko klju
č
ne kosti
visina, kako bi dijagonalni kaiš išao ta
č
no preko sredine ramena, preko klju
č
ne kosti.
Izvor:
