ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ЛЕСКОВАЦ 

  

                                                    

Предмет:

 

КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

  

                     Тема: “КАРАКТЕРИСТИКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ ВОЈВОДИНЕ”

Професор:                                                                                         Студенти: 

Драгана Илић                                                                        Александра Стојиљковић 13668/17

  

                                                      Лесковац, 11.2017. 

САДРЖАЈ:

1.Садржај;

2.Увод;

3.Карактеристике културне баштине Војводине,Градитељско наслеђе;

4.Археолошка налазишта;

5.Манацтири и самостани;

6.Фрањевачки самостан у Бачу;

7.Тврђаве и дворци;

8.Дворци и летњиковци;

9.Сремски Карловци;

10.Капела мира, Сирмијум;

11.Челарево Чибска шума, Басијана код Руме;

12.Положај Басијане у провинцији Панонија;

13.Старчево код Панчева;

14.Закључак;

15.Литература.

                                                                                                                                                        1.

background image

                          КАРАКТЕРИСТИКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ ВОЈВОДИНЕ 

    ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ

Богато градитељско наслеђе Војводине, по разноврсности облика и стилова, по броју 
цивилизација из којих потиче и утицајима у којима су се оне вршиле на овдашње неимаре, 
као и  по временима у којима је настајало, представља сведочанство о настанку, 
смењивању и узајамном прожимању бројних и различитих остатака  материјалне културе 
на овим просторима.

Према важећој категоризацији непокретних културних добара на подручју Војводине 
регистрована су 424 непокретна културна добра, разврстана:

   Према значају на културна добра:

-од изузетног (65) и

-великог значаја (359)

    Према својствима на:

-споменике културе (318), 

-археолошка налазишта (15), 

-просторне културно-историјске целине (16) и

-знаменита места (10). 

                                   

 

                                                                                Археолошко налазиште.                               3.

      АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА

Бурна времена сталних миграција и потреса условила су да се у равници Војводине,  између 
великих река установе стална насеља већ у раним периодима првих људских цивилизација. Прве 
људске заједнице појавиле су  се у Војводини пре око 60.000 година старе ере, о чему сведоче 
станишта неандерталаца пронађена на Петроварадинској стени. Археолошка истраживања  и 
ископавања, започета  још током 19. Века утицала су да је у Војводини до данас евидентирано 
преко 2000 археолошких локалитета из пратисторије, више од 500 локалитета из периода антике и 
преко 200 налатишта из средњег века.

                                                                    

                                                                   Фигура из Гомолаве. 

Најзначајнија археолошка налазишта су:

-Сирмијум (1. до 4. Век н.е.),

-Челарево – Чибска шума (8. До 9. Век)

-Басијана код Руме (антички период)

-Старчево код  Панчева (неолит)

И вишеслојна налазишта:

-Тителски плато,

-Гомолава код Хртковаца,

-Жидовар код Вршца,

-Дупљаја код Беле Црвке,

-Доња Брањевина код Оџака, идр.                                                                                                             4.

Želiš da pročitaš svih 16 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti