УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Јелена Н. Стојшић Дабетић
МЕЂУНАРОДНА ОДГОВОРНОСТ
ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У СВЕТЛУ
ПРАВИЛА МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА О
ОДГОВОРНОСТИ МЕЂУНАРОДНИХ
ОРГАНИЗАЦИЈА
докторска дисертација
Београд, 2015
UNIVERSITY OF BELGRADE
FACULTY OF LAW
Jelena N. Stojšić Dabetić
INTERNATIONAL RESPONSIBILITY OF
THE EUROPEAN UNION IN THE LIGHT
OF THE INTERNATIONAL LAW RULES
ON THE RESPONSIBILITY OF
INTERNATIONAL ORGANIZATIONS
Doctoral Dissertation
Belgrade, 2015
МЕЂУНАРОДНОПРАВНА ОДГОВОРНОСТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У
СВЕТЛУ ПРАВИЛА МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА О ОДГОВОРНОСТИ
МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА
РЕЗИМЕ
Предмет истраживања у овој докторској дисертацији јесте да ли се на
Европску унију и њене државе чланице, имајући у виду посебност саме Уније и
њеног поретка, могу применити општа правила о међународној одговорности
садржана у Нацрту правила о међународној одговорности међународних
организација Комисије за међународно право, или се може дефинисати посебно
правило, у смислу
lex specialis
-а које би се могла применити на Унију. Овако
дефинисан предмет спада у област права међународних организација, као уже
области међународног јавног права, али у значајној мери обухвата и европско
(комунитарно) право. Проблем одговорности међународних организација је данас
све актуелније питање, о чему сведочи и брз развој ове гране међународног права
на светским и европским правним факултетима, као и рад Комисије за
међународно право Уједињених нација на кодификацији правила о одговорности
међународних организација.
Две су основне хипотезе на којима се заснива истраживање у овом раду.
Прво, полази се од посебности Европске уније у односу на традиционалан
концепт међународних организација. У том смислу, након приказа актуелних
кодификованих
правила
о
међународној
одговорности
међународних
организација, у раду се анализира Унија као међународне организације, и њен
поредак, у односу на уобичајене карактеристике међународних организација у
међународном праву. Друга хипотеза тврди да је могуће из досадашње праксе
утврђивања међународне одговорности Европске уније пред различитим
форумима издвојити правило које би се могло применити у форми
lex specialis
-а,
посебно у случајевима одговорности Уније и чланица проистеклих из
„децентрализованости имплементације комунитарног поретка“. У циљу потврде
ове хипотезе, истраживање обухвата спорове у којима је учествовала Европска
унија пред различитим судским телима која су одлучивала о њеној одговорности.
Анализа наведене судске праксе служи покушају дефинисања правила о
утврђивању одговорности Европске уније, која су другачија од општих правила
предвиђених Нацртом, и која би могла бити примењена у оквиру Нацрта као
lex
specialis
.
У Првом делу се поставља општи оквир истраживања и испитивања
хипотеза, пре свега појам међународне организације и општа правила о
међународној одговорности међународних организација. У том смислу, посебна
пажња се посвећује улози и значају међународних организација као међународних
субјеката, као и посебним околностима у којима се поставља питање
одговорности међународних организација.
Појам који је прихваћен за потребе текућег истраживања јесте појам Комисије за
међународно право, која се определила за формалну дефиницију која обухвата
заједничке и суштинске карактеристике међународних организација на које би
Нацрт о међународној одговорности међународних организација требало да се
примењује, дакле појам по свом карактеру формалан и правни.
Други одељак Првог дела је посвећен развоју идеје одговорности међународних
организација у међународном праву. Најпре је указано на везу међународног
субјективитета и међународне одговорности, у којој је међународна одговорност
инхерентна последица међународноправног субјективитета. Затим је приказан
развој идеје одговорности међународних организација, од доктринарних
мишљења до конкретизације у оквиру рада Комисије за међународно право и
Удружења за међународно право. Посебна пажња је посвећена појмовним
разграничењима, имајући у виду непостојање адекватних превода, не само у
српском језику, за енглеске термине који се користе у оквиру правила о
међународној одговорности. Такође, дато је одређење карактера међународне
одговорности међународних организација, имајући у виду елементе одговорности
одређене Нацртом. Посебне околности у контексту којих се у савременим
условима јављају питања међународне одговорности међународних организација,
обухватају праксу међународних организација да закључују међународне уговоре,
у случају чијег кршења се јављају односи везани за уговорну одговорност као
облика међународне одговорности, и проблем одговорности међународних
организација за кршења људских права, будући да међународне организације
ентитету или као
sui generis
творевини. Истраживање показује да и поред
изражених међународноправних елемената саме Уније као међународне
организације и њеног поретка, посебне одлике, које је суштински одређују, чине
је другачијом од класичних међународних организација у одређеним аспектима, и
оправдавају ознаку Уније као
sui generis
правне творевине и прихватање таквог
гледишта за даље потребе рада.
Трећи одељак овог дела је посвећен посебним питањима односа Уније и чланица,
која имају утицаја на међународну одговорност, како се већ показало у пракси
пред различитим судским телима. Управо та посебна питања функционисања
Европске уније и њеног односа са чланицама, су од значаја за односе међународне
одговорности Уније и/или чланица. Најпре се указује на однос Уније и чланица
поводом преноса и расподеле надлежности, и његову специфичност од значаја за
међународну одговорност- да је имплементација међународних обавеза које
проистичу из уговора које је закључила Европска заједница раније и Европска
унија, као и самих инструмената комунитарног поретка, чак и у областима
искључиве надлежности, поверена органима чланица, а не комунитарним
институцијама. То доводи до питања да ли и у ком случају се акти националних
органа могу приписати Заједници одн. Унији. Затим се пажња посвећује питању
претходних уговора чланица, посебно односу комунитарног поретка и Повеље
Уједињених нација. На крају, анализирају се питања одговорности везана за
мешовите уговоре као још једну специфичност комунитарног поретка.
Трећи део рада је посвећен анализи досадашње праксе различитих
међународних судова пред којима је Европска унија учествовала у поступцима у
којима је постављано питање њене међународне одговорности. Имајући у виду
јасну позицију Европске комисије током рада на стварању правила о
међународној одговорности међународних организација, да општа правила у
Нацрту нису у потпуности примењива на Унију као
sui generis
међународну
организацију, циљ је упоредити досадашњу праксу утврђивања одговорности
Европске уније са правилима Нацрта, одн. утврдити да ли Нацрт представља
кодификацију и прогресиван развој проистекао из праксе везане и за Европску
унију или се може на основу праксе дефинисати
lex specialis
који би се могао
применити на основу чл. 64 Нацрта. Ступањем на снагу Лисабонског уговора,
