S E M I N A R S K I R A D
Predmet:
ELEKTRONSKO POSLOVANJE
Tema:
INTERNET BANKARSTVO
Profesor: Student:
Prof. Dr. Miomir Todorović Jelena Pantović
Br. Indeksa: 346/2016
Kragujevac, decembar 2019
POSLOVNI I PRAVNI FAKULTET INTERNET BANKARSTVO
Tehnološke inovacije su značajno uticale na tržišta finansijskih usluga. Upotreba nove
tehnologije u bankarstvu dovodi do novih vrsta usluga, novih sistema plaćanja, novih oblika
distribucije i isporuke bankarskih usluga. Najveće tehnološko dostignuće u razvoju bankarstva je
pojava elektronskog novca, a samim tim i elektronskog bankarstva. Elektronski novac omogućava
kupovinu roba i usluga pomoću računara u okviru komercijalnih računarskih mreža (npr. Interneta)
ili poslovnih bankarskih mreža.
Elektronsko bankarstvo se prvi put javlja u SAD-u početkom sedamdesetih godina, a sama
tehnologija je označena kao elektronska razmena podataka i sredstava
(EFT -Electrofrnic Funds
Transfer).
3
POSLOVNI I PRAVNI FAKULTET INTERNET BANKARSTVO
1. POJAM I RAZVOJ ELEKTRONSKOG BANKARSTVA
1.1
Bankomati – ATM
(Automated Teller Mashines)
Prvi korak ka elektronskom bankarstvu načinjen je uvođenjem bankomata
(ATM -
Automated Teller Machines)
, lako gotovinska plaćanja predstavljaju direktnu suprotnost
elektronskom način plaćanja, automatizacija isporuke gotovine izvršena je uvođenjem velikog
broja bankomata. Automatski samouslušni šalteri - ATM su specijalizovani terminalski uređaji koji
služe za 24-satnu manipulaciju gotovinom, bez fizičkog prisustva bankarskog službenika (tellera).
Bankomati nude vlasnicima platnih kartica sledeće usluge:
1
podizanja gotovine,
polaganja novca na račun,
prenosa sredstava sa računa na račun i plaćanja sa različitih računa,
dobijanja izveštaja o stanju na računima,
bezgotovinska plaćanja i
dopuna kredita za mobilne telefone itd.
Vremenom je posedovanje mreže bankomata postalo pitanje prestiža među bankama, pa su
se banke naprosto utrkivale u širenju sopstvenih mreža bankomata. Kasnije su banke shvatile
nesvrsishodnost samostalnog razvoja mreža bankomata, pa su otpočeli procesi njihove integracije,
pri čemu se dve ili više banaka sporazumevaju o međusobnom korišćenju svojih mreža bankomata.
Udružena ATM mreža predstavlja sporazum na osnovu koga se nekoliko banaka udruži i
dogovori o uzajamnom korišćenju svojih ATM mreža. Na taj način, banka koja pristupi jednoj od
ovih mreža može koristiti ATM svih ostalih banaka koje su članice te mreže, bez obzira na to da li
se one nalaze u istom mestu ili istoj državi. Mreže bankomata i mreže bazirane na kreditnim
karticama su povezane, tako da su vlasnici Visa i MasterCard kartica odavno imali mogućnost da
podižu gotovinu sa bankomata. Iako su mreže bankomata u početku organizovale velike
komercijalne banke, njih sve više razvijaju i nebankarske institucije.
Prednosti upotrebe bankomata (ATM) su:
2
1
Dušanić J. – Poslovno bankarstvo, Consecco institut, Beograd – Srpsko Sarajevo, 2003.
2
Uroš T. – „Elektronsko banakrstvo“, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2008.
4
POSLOVNI I PRAVNI FAKULTET INTERNET BANKARSTVO
elektronski prenos sredstava. Postoji interes i kupaca i prodavača za razvoj ovih sistema. Broj POS
terminala se brzo povećava širom sveta. Prednosti POS terminala su:
3
povećanje prodaje roba i usluga - sa karticom, kupci nisu ograničeni na iznos novca koji
imaju u novčaniku,
jednostavnost prihvatanja kartica i smanjenje troškova - terminal je povezan sa bankom
tako da se autorizacija svih transakcija odvija automatski,
veća sigurnost - budući da se sve transakcije elektronski autorizuju, POS terminal sam
proverava ispravnost kartice i raspoloživost sredstava na istoj.
Kreditne kartice pojavile su se još šezdesetih godina u SAD. Kreditna kartica predstavlja
dokaz da je vlasniku kartice odobrena kreditna linija. Debitne kartice su nešto novijeg datuma. One
su u široj upotrebi u Velikoj Britaniji. Prilikom kupovine debitnom karticom, direktno se zadužuje
račun vlasnika kartice. Kada se koriste debitne kartice, po pravilu mora na računu biti novac koji se
želi trošiti. Kod kreditne kartice je potpuno suprotno, nema novca koji se troši, već se na kraju
meseca (ili nekog drugog perioda plaćanja koji banka odredi) plaća iznos koji je potrošen u
potpunosti ili delimično.
Kreditne i debitne kartice sve više dobijaju na značaju kao sredstvo plaćanja pri kupovini
određenih roba i usluga. Elektronski terminali na mestu prodaje, odnosno, na mestu usluge,
omogućavaju da se podaci sa kartice provere za manje od 15 sekundi u okviru mreže koja povezuje
trgovce širom sveta sa centrom za obradu kreditnih kartica i emitentom kreditnih kartica.
Vlasnici kreditnih kartica sve češće koriste svoje kartice umesto tradicionalnih načina
plaćanja putem gotovine i čekova. Kreditne/debitne kartice su se, međutim, pokazale krajnje
neotpornim na zloupotrebu. Gubici zbog zloupotrebe plaćanja kreditnim karticama od strane
trgovaca su značajni. Zbog toga se vrši oštra selekcija trgovaca koji će dobiti ovlašćenje da primaju
plaćanja putem kreditnih kartica. Slično tome, i emitovanje kreditnih kartica se sve više kontroliše
kako bi se smanjila zloupotreba i prevara od strane vlasnika kartica.
Kreditne kartice se mogu koristiti i za on-line transakcije preko Interneta. Kompanije koje
posluju kreditnim karticama, kao što su Visa i MasterCard, trenutno su najaktivnije u razvoju
bezbednih platnih sistema za plaćanje karticama preko Interneta.
3
Dušanić J. – Poslovno bankarstvo, Consecco institut, Beograd – Srpsko Sarajevo, 2003.
6
