1
UNIVERZITETPRIVREDNA AKADEMIJA
PREDMET: Tehničko regulisanje saobraćaja
SEMINARSKI RAD
Tema: Smirivanje saobraćaja – zone 30 i ostale mere smirivanja saobraćaja.
Profesor: Studenti:
dr Miloš Arsić,dipl. inž
Ivan Ilić
SА 446/19
Marija Jovanović SA 448/19
Novi Sad, Mart, 2021
2
SADRŽAJ
1. UVOD
.........................................................................................................................................3
2. SMIRIVANJE SAOBRAĆAJA - ZONE 30
.......................................................................... 4
2.1. Definicije i uslovi za formiranje zone 30
..............................................................................4
2.2. Kriterijumi i uslovi za primenu zona 30
..............................................................................5
2.3. Procena mogućih efekata kod primene zona 30
..................................................................6
2.4. Primena zona 30 u Evropi-primeri koji obuhvataju i smirivanje saobraćaja
.................8
2.4.1. Holandija……….......................................................................................................8
2.4.2. Nemačka……………………..................................................................................12
2.4.3. Engleska……………………..................................................................................13
2.4.4. Italija…………………………................................................................................16
2.4.5. Srbija…………………………………………........................................................18
2.5. Kontrola pristupa i umirivanje saobraćaja na otvorenim deonicama puta
....................22
3. JEDNOSMERNE ULICE
………………………………………………………..…………26
3.1. Definicija pojma jednosmernih ulica
..................................................................................26
3.2. Postupak utvrđivanja potreba za uvođenjem sistema jednosmernih ulica
.....................27
3.3. Kretanje jednosmernom ulicom
..........................................................................................28
3.4. Prednosti jednosmernih ulica
..............................................................................................28
5. ZAKLJUČAK
.........................................................................................................................30
6. LITERATURA
.......................................................................................................................31
7. POPIS SLIKA I TABELA
.....................................................................................................32
4
2. SMIRIVANJE SAOBRAĆAJA- ZONE 30
2.1. Definicije i uslovi za formiranje zone 30
Zona 30 je kompaktan i jasno ograničen deo urbanizovanog područja naselja ili grada, unutar
koga je definisan poseban režim saobraćaja svih korisnika i posetilaca, uz ograničenje brzine
motornih vozila na 30km/h; uopšteno rečeno, Zona 30 je posebno definisan i označen urbani
prostor, u kome motorizovani korisnici moraju da se ponašaju posebno pažljivo i uz maksimalno
uvažavanje nemotorizovanih korisnika i ograničenja koja nameće dominantni sadržaj zone. [2]
Najmanja mera za definisanje zone 30 je blok (stambeni ili, češće blok tzv. mešovitog sadržaja
sa stanovanjem), sa lako uočljivom regulacionom linijom (spoljašnom i unutrašnjom), pod
uslovom da sadrži unutar blokovske saobraćajnice, koje su minimalne širine profila od 4,0 m i u
kojima se u postojećem stanju kreću motorna vozila. [2]
Saobraćajnice koje se ne mogu obuhvatiti zonom 30 mogu po rangu biti lokalne ulice i veze;
zona 30 može sadržati i tz. Integrisanu ulicu kao oblik uređenja (ovo mora biti označeno
posebnim saobraćajnim znakom); retko, zona 30 može obuhvatiti i sporednu ulicu; primena
zona 30 podrazumeva novu kategorizaciju naseljske i ulične mreže u širem prostoru. [2]
Unutar bloka mora biti obezbeđen neophodan pristup komunalnim vozilima, vozilima
policije, vatrogasne i službe hitne pomoći. [2]
Tranzitna kretanja kroz blok moraju biti regulativnim merama svedena na minimum ili
onemogućena. [2]
Blok mora, u saobraćajnom smislu, da ima najmanje jedan ulaz i jedan izlaz. [2]
Ulaz i izlaz zone 30 moraju biti označeni posebnim saobraćajnim znakovima. [2]
Eventualno i svrsishodno ukrupnjavanje zone 30 moze biti izvedeno od više blokova koji se
dodiruju i graniče, ali pod uslovom da takva struktura nije presečena saobraćajnicom višeg
ranga. [2]
5
Slika 1
.
Ograničenje brzine na 30km/h
[3]
2.2. Kriterijumi i uslovi za primenu zona 30
Sumirajući navedenu inostranu praksu, karakter i iskustva vezana za urbani saobraćaj u domaćim
uslovima, mogu se predložiti tri kriterijuma primene zona 30: [2]
1. KRITERIJUM SADRŽAJA
:
Zona 30
se može uspostaviti u prostorno integrisanom delu
urbanizovanog područja naselja ili grada pod uslovom da on ne sadrži javne objekte i
sadržaje izrazito atraktivne za brojne posetioce: Terminale gradskog i daljinskog
saobraćaja, administrativne, policijske ili vojne objekte, industrijske objekte, skladišta,
objekte specijalne namene i slično. Prednost za formiranje zona 30 imaju blokovi u kojim
dominira stanovanje, a unutar bloka postoje lokalni „servisni“ sadržaji tipa obdaništa,
škola, dečjih igrališta i parkova, sportskih terena. Integrisana ulica sa ugostiteljskim,
zabavnim, galerijskim, poslovnim i administrativnim sadržajima već „povokaciji“ i
konstruktivno predstavlja zonu smanjene brzine kretanja vozila i saglasna je konceptu
zone 30. Zone bolnica, banja, lečilišta, letovališta, hotelski kompleksi, rekreativni i
sportski centri takođe mogu pod određenim režimom da budu uobličene kao zone 30. [2]
2. MREŽNI KRITERIJUM
: Zona 30 se može uspostaviti delu urbanizovanog područja
naselja ili grada pod uslovom da blok ili više susednih blokova, sadrže delove ulične
mreže na kojima je sprovođenje ovakvog režima kretanja realno izvodljivo i svrsishodno
za lokalne stanovnike. Mreža mora biti povezana i treba da postoje prostorne mogućnosti
za njeno reorganizovanje, kao što je neophodno da postoji mogućnost preuređenja
unutrašnjih prostora bloka. [2]
7
povećanju protoka
Napomena: podaci prema holandskim iskustvima; zbog relativno lošeg stanja voznog parka u
našim uslovima verovatno je da su štetna dejstva intenzivnija; [2]
Tabela 2.
Najvažnije štetne materije zavisne od veličine saobraćaja.
[2]
Ugljen (Karbon) Dioksid
CO
2
Ugljen (Karbon) Monoksid
CO
SumporDioksid
SO
2
Nitro Oksid
NO
x
Olovo
Pb
VOS *
Organske supstance, aerosoli, benzeni,
hidrougljenicii sl.
Napomena: ode ngl. Volatile Organic Substances; holandska iskustva. [2]
Tabela 3
.
Efekat lokalne promene brzine.
[2]
Životnasredina
pokazatelj
Zagađenje vazduha
Buka
Pogoršanje nastalo od sniženj abrzine
vozila u toku
porast CO,
CO
2
,C
X
H
y
mali uticaj na
NO
x
povećava se potrošnja
goriva
Postoji uticaj
