ФАКУЛТЕТ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ РУКОВОДЕЋИХ КАДРОВА

ФОРКУП

Берзе и берзанско пословање

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА:

ВРСТЕ И ПОСЛОВАЊЕ БЕРЗИ

Ментор: Студент:
Пр. Др. Нада Вигњевић

2011.

Садржај

Садржај.....................................................................................................................................................

Увод..............................................................................................................................................3

Врсте берзи.................................................................................................................................4

Задаци и начин функционисања................................................................................................6

Поступак трговања на берзи са хартијама од вредности, отварање котације,
трговање, потписивање документације од стране учесника...............................................7

Поступак трговања на берзи....................................................................................................7

Трговање краткорочним хартијама од вредности на берзанским састанцима, налог за
продају хартије од вредности...................................................................................................8

Налози за трговину на берзи, подела налога..........................................................................10

Берзански материјал, услови за пријем берзанског материјала.........................................11

Рад комисије за котацију ефеката на берзанском тржишту............................................12

Формирање берзанског курса, појам, берзански курс првог пласмана, кретање
берзанског курса на више и ниже............................................................................................13
закључак
закључница о завршеном послу на берзи садржај, система извршења, ликвидација и
салдирање берзанских послова и примена информационе технологије..............................14

Литература..............................................................................................................................16

Врсте берзи

Између робних берзи и берзи хартија од вредности налазе се опште или мешовите

берзе на којима је предмет трговине и роба и хартије од вредности. Данас се ретко
налази ова врста берзи, јер се дошло до сазнања да само специјализација берзи убрзава
трговину.

Постоји велики број берзанских тржишта на којима се не размењује основна роба,

или само хартија од вредности, већ инструменти добијени на бази основне робе или
хартије од вредности.

Послови са футурес уговорима на берзанском тржишту почели су да се развијају

услед неизвесности која је присутна у вези са будућим ценама роба и финансијских
вредности папира код будућих инвеститора.

Берзанска тржишта футурес уговора пружају могућност инвеститорима

осетљивим на ризик, који не желе сносити те ризике, уз одређену премију, преносе
ризик на неког другог, тј. спекулантима који су га вољни сносити.

Процес трансфера ризика може се остварити и без тржишта футурес уговора,

директном продајом акција, или прдајом на кратак рок.
Према начину настанка све берзе се деле на:



Спонтане и



На закону засноване.

Јавноправне берзе

оснива држава и оне се називају несамосталне берзе због

њихове везаности за државу. Држава обезбеђује средства за рад, а посредници који раде
на берзи су њени следбеници, и оне су под њеним утицајем и контролом.
Ове берзе постоје у државама са европским правним системом и зато се оне у пракси
називају континенталним типом берзи.

Приватноправне берзе

углавном постоје у државама англосаксонског правног

система и оне се називају англосаксонским типом берзи. Представљају приватне
институције, које послују самостално, као удружења приватника, као трговачка друштва,
или као брокерско – дилерске куће. Сва имовина берзе припада приватним
институцијама њених чланова, а не држави. Називају се још и самосталним берзама.

Према облику организације берзе имамо четири организациона облика

1. Берза као специјализовано акционарско друштво непрофитно типа, акције
гласе на име и не доносе дивиденду, а ако берза оствари добит, може да је
користи за унапређење свог пословања.
2. Берза   као   добровољно   удружење   чланова   непрофитног   типа,   чланови
берзе  су   запослени  као   берзански   посредници   који   својим  радом   на   берзи
стичу своје личне приходе.
3. Берза   као   акционарско   друштво,   тј.   друштво   са   ограниченом
одговорношћу профитног типа.

Перо Б. Перовић, основе берзанског послованја

4. Берза се организује као државна установа, којом управљају њени
посредници као и њени службеници.

Циљ пословања пружа могућност поделе берзе на



Профитне берзе, приход који остваре у току свог пословања деле својим
члановима,



Непрофитне берзе, не деле профит својим члановима, који остваре наплатом
провизије од закључених послова.

Подела према разноврсности предмета којима се тргује на берзи



Специјализована, ако се на њу тргује само са једном врстом материјала,



Мешовита, ако се на њој тргује са више врста материјала, на мешовитој берзи се
тргује са различитим робама или ефектима.

Подела берзи према подели предмету трговања



Робне или продуктне берзе, на којима се тргује робом. Оне су специјализоване и
најпознатије робне берзе за трговину златом и обојене метале, за вуну, памук и
др.. Ове берзе обављају промет великих количина робе која није присутна на
берзама. Цене формиране на берзи при трговини робом , утиче на ниво цена у
промету робе уопште.



Новчана или девизна берза берза је намењена за трговину страном валутом, где
се као главни продавци појављују велике светске банке. Оне су по организацији
сличне ефектним берзама јер понуда и тражња девиза најчешће нису просторно
концентрисане на једном месту.



Берзе   услуга   су   специјализоване   за   промет   врстама   услуга.   Нјапознатије
услужне   берзе   су   берзе   ефеката   која   представља   специјализовано   тржиште
капитала на коме се врши куповина и продаја хартија  од вредности капиталног
карактера, а из тих разлога називају ефектима.



Берза на којој се најчешће тргује акцијама или обвезницама, и то су уствари
ефектне берзе које су главни репрезент тржишта капитала. Циљ ефектних и
новчаних берзи је да концентрисањем понуде и тражње на једном месту утврди
дневна тржишна вредност одређеног папира, девиза или новца.



Према начину рада и коришћења електронских средстава за пословање, све
берзе делимо на класичне и компјутеризоване.

Класичне берзе располажу са берзанским службеним простором, који се назива пит,
паркет или ринг, на коме се тргује материјалима у оквиру берзанског састанка, на
аукцијски начин и по правилу уз обавезно присуство берзијанаца – посредника.

Електронски тип берзе је потпуно компјутеризован и аутоматизован, што омогућава
континуирано функционисање берзе, независно од ограничења временског,
географског....

Верољуб Дугалић, Берзанско пословање