УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЈЕК ЗА ПОСТДИПЛОМСКЕ СТУДИЈЕ
СМЈЕР СВЈЕТСКА ТРГОВИНА И ЕВРОПСКА УНИЈA

ПРИСТУПНИ РАД

из предмета

„Међународне финансијске и трговинске организације“

НАСТАНАК, РАЗВОЈ И УЛОГА

СВЈЕТСКЕ ТРГОВИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

СТУДЕНТ: МЕНТОР:

Драган Мамић Проф. др Гордана Ченић Јотановић

БАЊА ЛУКА

април 2013.

САДРЖАЈ

1. УВОД.......................................................................................................... 3

2. ИСТОРИЈСКИ ОСВРТ - НАСТАНАК WTO........................................ 4

3. МЕТОДОЛОШКИ КОНЦЕПТ

–

РАЗВОЈ И УЛОГА WTO................. 6



Статус, органи, надлежност Свјетске трговинске организације...............................7



Свјетска трговинска организација и фирме у међународној трговини....................8



Споразуми Свјетске трговинске организације............................................................8



Споразум о трговинским политикама и.....................................................................10



Споразум о правилима и процедури које руководе рјешавањем спорова..............10



Споразуми WTO и спољнотрговинске фирме...........................................................12



Споразум о правилима о поријеклу робе...................................................................14



Споразум о примјени процедуре увозних дозвола...................................................15



Споразум о царинској вриједности робе...................................................................16



Споразум о прегледу робе прије њене испоруке......................................................17



Споразум о санитарним и фитосанитарним мјерама ..............................................18



Споразум о техничким препрекама трговини...........................................................18



Споразум о субвенцијама............................................................................................19

Појам субвенције..........................................................................................................19

Врсте субвенција..........................................................................................................20



Споразум о самозаштитном систему.........................................................................22

4. ИСТРАЖИВАЧКИ ДИО ....................................................................... 25



БИХ и WTO ………………………………………………………………………….25

5. РЕЗИМЕ И ЗАКЉУЧЦИ.........................................................................28

6. БИБЛИОГРАФИЈА-ЛИТЕРАТУРА……….………………………….30

ИСТОРИЈСКИ ОСВРТ – НАСТАНАК WTO

Све до 1. јануара 1995. године када је ступио на снагу Споразум о оснивању WTO

која има статус правног лица

, систем свијетске трговине почивао је на основама

принципа и „правила игре“ Свјетског споразума о царинама и трговини (GATT-a) који
је формиран 1947. године потписивањем споразума о међународној трговини од стране
23 земље. Овај споразум је прихватило 125 земаља. Систем GATT-a заснива се на:

1. Добровољном прихватању правила унапређења међународне трговине;

2. Земље чланице у међусобној трговини признају „клаузулу највећег

повлашћења“;

3. Смањење баријера у спољној трговини обавља се путем преговора земаља

чланица.

Систем GATT-a и систем слободне трговине није исто. Земље чланице GATT-a

задржавају низ тарифних ограничења за увоз. Али, упоредо са тим GATT настоји да што
више либерализује спољну трговину и подстиче земље чланице на преговоре о смањењу
или   уклањању   спољнотрговинских   баријера.   Преговори   у   оквиру   GATT-a   између
земаља чланица не воде се у смислу „ја теби-ти мени“, већ се практично воде разговори
с   цијелом   организацијом.   Јер,   уколико   се   воде   разговори   о   смањењу   трговинских
баријера на извоз њемачких аутомобила у САД и америчких компјутера у Њемачку,
снижавање   царинских   тарифа   и   отклањање   других   баријера   односи   се   у   складу   с
„клаузулом о највећем повлашћењу“ на све земље чланице.

4. Уважавање правила „праведне трговине“. Земљама чланицама не дозвољава се

повећање тарифа и баријера с којима су се оне већ сагласиле у току преговора. С
друге стране, у искључивој надлежности сваке земље чланице је да уводи
ограничења увоза уколико тај увоз изразито штетно дјелује на њену индустрију,
али то мора да се врши на бази правичности и недискриминације. Сем тога, у
већини случајева забрањује се увођење увозних квота. У складу са принципом
„праведне трговине“, када је производ увезен, за њега важе идентични закони и
порези као и за производе који су произведени у самој земљи.

Суштина система свјетске трговине и „правила GATT-a“ почива на три

фундаментална принципа и то:

Прво

, принцип реципроцитета

– по коме, када нека земља смањи царине на робу

друге земље, она може очекивати да ће и друга земља то узвратно учинити.

Друго,

принцип недискриминације

, што подразумјева да земља не може дати

другој земљи или групи земаља преферанцијални трговински третман на рачун трећих
земаља – познат као стандард најповлашћеније нације.

Др Гордана Ченић Јотановић: „Међународни економски односи“ , Економски факултет Бања Лука ,

Бања Лука 2006. стр.148.

И треће,

принцип транспарентности

; GATT је подстицао земље да замјене

нецаринске баријере и да се обавежу да их неће поново повећавати, јер свака величина
заштите која се нуди домаћим произвођачима, утиче да нецаринске баријере направе
већу штету него саме царине.

Кроз серију мултилатералних трговинских преговора или „рунди“ – укупно осам –

почевши од 1947. године па до краја 1993. године GATT је успио да смањи просјечне
царине у трговини са око 40% на око 3%. Посљедња „рунда“ преговора започела је
1986. године у уругвајском граду Пунта дел Есте и отуда и назив „Уругвајска рунда“ и
завршена је 1993. године.

Представници 107 земаља и Европска унија су у Маракешу потписали завршни

документ „Уругвајске рунде“ GATT-a којим се предвиђа и трансформисање GATT-a у
нову   Свјетску   трговинску   организацију   (WTO),   која   је   започела   с   радом   1.јануара
1995.године.   Финални   акт   садржи   28   посебних   споразума   и   26   хиљада   страница
специфичних   листа   о   концесији   у   трговини   услуга.   Тиме   је   свијет   добио   Свјетску
трговинску организацију (WTO) која ће радити по поменутим „правилима игре“ које су
сачиниле земље превасходно у свом интересу. Земље у развоју тек треба да се изборе за
нова и праведнија правила свјетске трговине која би требала да више уваже њихове
потребе убрзанијег економског развоја.

Вујо Вукмирица: „Економикс и државни менаџмент“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

1996. стр.556



Подстиче хармонизацију националних прописа на међународном нивоу,

који регулишу спољнотрговинске послове.



Подстиче унификацију докумената која прате робу у увозу и извозу.



Подстиче хармонизацију и стандардизацију разних спољнотрговинских

процедура од којих је најважније уједначавање царинске процедуре,



Подстиче стандардизацију трговачких термина који се најчешће

појављују у комерцијалној кореспонденцији и документацији.

Статус, органи, надлежност Свјетске трговинске организације

Свјетска трговинска организација има статус правног лица. Главни орган WTO је

Министарска конференција која се састаје једном у двије године. У њеној надлежности
је доношење одлука, по свим питањима из домена који обухвата WTO.

Ради ефикаснијег функционисања WTO, бира се Генерални савјет од

представника свих земаља, који се састаје кад год се за то укаже потреба, а у периоду
између два засједања Министарске конференције преузима њену улогу.

Под управом Генералног савјета успостављена су три савјета:

1. Савјет за трговину робом
2. Савјет за трговину услугама и
3. Савјет за трговинске аспекте права на интелектуалну својину.

Сваки од ових савјета надгледа функционисање мултилатералних споразума из свога

домена.   Поред   поменутих   савјета,   Министарска   конференција   оснива   и   слиједеће
комитете:   Комитет   за   трговину   и   развој,   Комитет   за   платнобилансне   рестрикције,
Комитет   за   буџетска,   административна   и   финансијска   питања,   као   и   неке   нове   по
потреби.   Тако   је   накнадно   формиран   Комитет   за   електронску   трговину   пошто   је
савремени развој технологије и његова примјена у међународној трговини наметнуо
проблеме   развоја   и   коришћења   електронске   трговине   у   међународној   трговини.
Електронско   обављање   спољнотрговинских   операција   представља   будућност   када   је
ријеч   о   спољнотрговинским   трансакцијама   и   отуда   потреба   формирања   поменутог
Комитета.

Министарска конференција бира Генералног директора који именује чланове

Секретаријата. Генерални директор има искључиво одговорност међународног
карактера и не смије примати инструкције од било које владе или било које власти
изнад домена WTO.

Др Јелена Козомара: „Спољнотрговинско пословање“ , Институт за економску дипломатију, Београд

2005. стр. 163