Семинарски рад
ТЕМА:
Слепило и нега слепих особа
2022.година
2
Садржај
1. Увод………………………....………………................................………...........…........….3
2. Теоријске основе..................................................................................................……...….5
2.1.
Функције
ока.........................................................................................................................5
2.2.
Оштећење
вида.....................................................................................................................6
2.3.
Приступ слепој старој
особи...............................................................................................8
2.4.
Кретање старе слепе особе са
водичем.............................................................................10
2.5.
Свакодневне вештине старих слепих
особа.....................................................................11
2.6.
Учешће струковне медицинске сестре у раду са слепом
особом...................................12
3. Закључак……………………………………………...........................………….........…..19
Литература…………………………………...........................………….………....................20
4
раду. Да би се то постигло морају се промовисати правовремени систематски прегледи
вида почевши од најранијег детињства (у 3. години) као и предшколском узрасту (у 6.тој
години) и сваке године током школског периода.
Потребна је стална промоција прегледа вида код особа после 40. године живота (када се
појави први проблем са читањем) код офталмолога. На тај начин ће се осим прегледа вида
на даљину и на близину уз прописивање наочара, измерити и интраокуларни притисак, а
изврши ће се и преглед на биомикроскопу како предњег тако и задњег сегмента ока уз
ширење зеница.
Овако можемо открити појаву катаракте-замућења сочива, обавестити о томе пацијента и
објаснити да је лечење искључиво оперативно када за то дође време и као и упутити га у
начин пријављивања за операцију. Мерењем очног притиска можемо открити присуство
глаукома. Глауком се у почетној фази врло једноставно може ставити под контролу уз
примену капљица за снижавање очног притиска. Тиме ћемо спречити појаву трајног
оштећења видног живца и неповратног слепила. Потребно је саветовати контролу
минимално једанпут годишње, осим мерење очног притиска неопходан је преглед-
скенирање очног живца ОЦТ методом и одређивањеширине видног поља.
Како би се обухватио већи број људи у свету па и код нас организују су више пута
годишње масовни прегледи-скрининг што значи откривање болести међу здравом
популацијом. Као што је мерење очног притиска безконтактном методом на јавним
масетима, тржним центрима и сл.
Код особа оболелих од дијабетеса, треба радити на едукацији и промовисати
офталмолошке прегледе минимално једанпут годишње или чешће уколико је потребно
односно уколико су промене већ наступиле. Пацијенти морају чути од стране надлежних
лекара опште праксе као и ендокринолога да је офталмолошки преглед неопходан и да
само промене откривене на време и правилно третиране обезбеђују добар исход по вид.
Уколико промене поодмакну долази до тешких крварења и развоја пролифертивних трака
код којих се врло често чак ни операцијом не може пуно учинити.
5
2. Теоријске основе
2.1. Функције ока
,,Вид има неколико сложених функција које се могу дефинисати:
1. оштрина вида за процену квалитета вида
2. видно поље које говори о квантитету вида
3. способност фиксирања да се стално и директно посматра предмет
4. разликовање боја (црвена, зелена и плава су основне боје) (акомодациона
закривљеност сочива која омогућава оку да се прилагоди затварању објеката
5. преламање преламања светлости
6. покретљивост и конвергенција ока да се креће у различитим правцима, док је
фиксирано на објекту
7. осетљивост на контраст
8. прилагођавање на тама
9. аутоматска реакција зенице на количину светлости која улази
10. бинокуларни вид способност ока да процени удаљеност објекта.
Стварање вида је једна од најважнијих функција ока јер је, као што је већ поменуто,
већина примљених информација визуелна, сваки посматрани објекат пролази кроз око
кроз све његове структуре: рожњачу, предњу очну комору, зеницу и очно сочиво.
У самој средини мрежњаче налазе се ћелије назване чуњићи, којих је укупно 6,5 милиона,
и оне омогућавају разликовање боја и облика објеката, док су у периферном делу
