Univerzitet u Nišu
Filozofski fakultet
Departman za Novinarstvo
Master studije
Predmet
: Estetika komunikacije
Tema
:
Estetizacija nasilja u filmovima Gaja Ričija
Student:
Niš - 2011/12
Sadržaj:
- Uvod ……………………………………………………………. - 3
- Estetika i estetizacija …………………………………………. - 4
- Nasilje na filmu - estetizacija ružnog ………………………. - 6
- Nasilje i film ……………………………………………. - 6
- Film kao roba sa etiketom spektakla ………………... - 7
- Netipično tipični Gaj Riči ……………………………... - 9
- Lock, Stock and Two Smoking Barrels ............ - 11
- Snatch. ........................................................... - 12
- Revolver ........................................................... - 13
- Zaključak: kinematografija voli nasilje ..................................... - 15
- Literatura .............................................................................. - 17
1
U V O D
Postoje različiti pristupi u izučavanju umetničkih, odnosno medijskih
sadržaja.Postoji razlika između tradicionalnih, modernističkih monodisciplinarnih
pristupa i savremenih, interdisciplinarnih metodologija. Osnovna razlika koja odvaja
klasične od savremenih je različito tumačenje pojma kulture. U modernističkoj
monodisciplinarnosti kultura se određuje isključivo kao visoka; elitna; masovna….
Suprotno od ovoga, postmodernističko tumačenje tvrdi da se
“kultura rasipa po
celom društvu, postaje sveprisutna i u najsitnijim detaljima svakodnevnog života.
Gubeći auru koju je dobila u modernom dobu,prestajući da označava posebnu i
najvredniju oblast ljudskog delovanja, postkultura se odmiče od koncepta vrednosti,
univerzalnosti, kvaliteta, superiornosti i nezavisnosti u odnosu na sile ekonomije i
politike postajući prostor u kome se one upliću u simboličke odgovore društvenih
grupa i pojedinaca na njihovo delovanje.”
2
Jirgen Habermas
(J
ürgen Habermas)
tvrdi da kulturna modernost
nastaje sa razdvajanjem ideje razuma od do tada dominirajućih ideja religije i
metafizike. Celovit sistem klasičnog znanja i teološkog gledanja na svet se u
zrelom XVIII veku deli na nezavisne i samostalne oblasti, kako nauke, tako i
umetnosti i morala. Ljudsko spoznanje sveta se svodi na pitanja racionalnog i
objektivnog znanja.To racionalno, objektivno, egzaktno spoznavanje
stvarnosti je rezervisano za nauku, a spontano, iracionalno, intuitivno i
ekspresivno izražavanje i stvaranje za, sada već autonomnu, oblast
umetnosti.
“Svaka oblast kulture mogla je da odgovara kulturnoj profesiji u
kojoj bi se problemi tretirali kao posao posebnih eksperata. Ovo
profesionalizovano tretiranje izbacuje u prvi plan unutrašnje strukture svake
dimenzije kulture. … Svaka od njih je pod kontrolom specijalista koji se čine
spremnijim da slede logiku o ovim posebnim oblastima od ostalog naroda. …
Ono što postaje kultura, kroz specijalizovan tretman i refleksiju, ne postaje
neposredno i nužno sastavni deo svakodnevne prakse.”
3
Već u XIV veku humanističke nauke kao predmet interesovanja imaju samo
elitne proizvode kulture jer kulturu doživljavaju kao vrhunski izraz ljudskog duha.
Sve ono što ne spada u vrhunsku i visoku umetnost doživljava se i karakteriše kao
deo popularne, masovne kulture koja je tretira kao manje vredna. Koncept
masovnog društva podrazumevao je i koncept masovne kulture koji je obeležio
tendenciju komercijalizacije i industrijalizacije kulture.
Put postmodernističkim teorijama koje kulturu shvataju kao sveopšti proces
proizvodnje značenja, otvorio je Valter Benjamin
(Walter Benjamin),
pomerivši
akcenat sa analize umetničkog objekta na analizu
recepcije
umetničkog dela i na
taj način zasnovao savremene teorije recepcije kao i savremenu teoriju medija. Pod
pojmom
recepcije
se podrazumeva proces primanja, percepcije, iščitavanja, tj.
2
Đorđević, Jelena
-
Postkultura - Uvod u studije kulture
(str.5-6) - Clio, Beograd 2009. god.
3
Habermas, Jirgen
-
Modernost-Jedan celovit projekat
: Projeka(r)t
- 2001 god.
3
doživljavanja određenog umetničkog dela ili medijskog sadržaja. Moderna teorija
umetnosti se doživljava kao skup različitih filozofskih teorija koje se bave postojećim
ili idealnim čulnim doživljajima, odnosno čulnim saznanjem o stvarno ili idealno
lepom, kao i umetnošću u najopštijem i najširem smislu te reči.
Postmodernizam na filmu uvodi alegorijske dimenzije pronalazeći u
svakodnevnoj situaciji dobro skrivene detalje.
E S T E T I K A I E S T E T I Z A C I J A
Estetika kao nauka ili estetika kao teorija obrazovana je po uzoru na
humanističke i društvene nauke i ima spoljni objekat u prirodi i kulturi, kao i
odgovarajuće protokole i procedure, tj. postupke identifikovanja i verifikacije
podataka, opisivanja, objašnjenja i tumačenja saznanja ili doživljaja. Takođe,
estetika kao nauka ima postavljenu strukturu naučne discipline i institucije. Problemi
kojima se estetika bavi nisu pokazani kao filozofske teze več kao društvene,
psihološke, psihoanalitičke, etnološke, istorijske ili kulturne činjenice posredstvom
protokola i metoda koje pomenute nauke uspostavljaju, razvijaju i koriste. „Te
posebne nauke su za estetiku specifični instrument kojim ona pristupa
pojedinačnom objektu svog izučavanja kome ne može pristupiti na direktan način.
Estetika ne govori o estetskom ili o umetnosti tako što sama dolazi do estetskog i
umetničkog, već tako što posebne nauke za nju predočavaju i posreduju neučno
obrađeno znanje o estetskom i umetničkom.“
4
Pojam i termin ’estetika’
(aesthetics)
u filozofskom smislu uveo je i postavio
nemački filozof Aleksander Gotlib Baumgarten
(Alexander Gottlieb Baumgarten)
1735. godine. Po njemu je estetika filozofija čulnog saznanja gde
’čulno’
definiše
kao specifičnu vrstu znanja, tj. novu saznajnu celinu: čulno saznanje, lepo i teorija o
umetnosti, te tako stvara osnovu moderne nezavisne filozofske discipline koja
obuhvata i povezuje tradicionalno razdvojena učenja o čulnom, lepom i
umetničkom.
Za estetiku,u najopštijem smislu, pretpostavljeni objekat je čulnost, tj .
estetika se bavi predočavanjem i zastupanjem čulnosti. Uže posmatrano, može se
reći
„predočavanjem i zastupanjem čulnog saznanja pripremljenog za zastupanje
unutar opšteg filozofskog znanja o svetu, prirodi, društvu, kulturi ili umetnosti“
5
Čulno saznanje ovde označava sasvim različita perceptivna ili telesna saznanja
zasnovana na specijalizovanim ili opštim svojstvima, sposobnostima i funkcijama
4
Šuvaković, Miško
-
Diskurzivna analiza
(str.163) - Univerzitet umetnosti, Beograd 2007. god.
5
Šuvaković, Miško
-
Diskurzivna analiza
(str.102) - Univerzitet umetnosti, Beograd 2007. god.
4
