Деформитети кичменог стуба
Деформитети кичменог стуба настају када дође до абнормалности кичменог стуба (кичме),
односно, природне кривине кичменог стуба су поравнане или пренаглашене у одређеним
областима.
Кичмени стуб, или једноставније кичма, састоји се од ситних костију – пршљенова,
наслаганих, заједно са дисковима, један на врху другог. Здрава (нормална) кичма, када се
посматра са стране има нежне кривине, помоћу којих апсорбује стрес из телесних покрета
и гравитације.
Гледано са леђне стране, кичма би требало да се налази право на средини леђа. Када дође
до абнормалности кичме, природне кривине кичменог стуба су поравнане или
пренаглашене у одређеним областима. Постоје три главне врсте поремећаја кривине
кичменог стуба:
1. Лордоза – кичма особе са лордозом закривљена је значајно према унутра у доњем
делу леђа
2. Кифоза – њу одликује ненормално закривљен горњи део леђа (више од 50 степени
кривине)
3. Сколиоза– особа са сколиозом има бочну кривину кичме. Крива је често облика
слова S.
.
Слика 1. Деформитет кичме
Сколиоза
Сколиоза (лат. scoliosisс) је бочна латерална и ротаторна кривина кичменог стуба настала
услед деформације једног или више тела пршљенова, међупршљенова, међупршљенских
хрскавица или услед слабости лигамента и мишића кичме. Примарна кривина (једна или
више), је почетни стадијум деформитета а секундарна или компензаторна кривина развија
се накнадно у циљу одржавања усправног става главе, трупа и карлице.
Сколиоза представља бочно кривљење кичменог стуба и најчешће је последица
неактивности код деце, неправилног седења, и превеликог оптерећења кичменог стуба
(нпр. тешке школске торбе). Она може бити урођена или стечена. Када је кривина кичме
већа од 10 степени, онда се такав вид деформитета сматра сколиозом.
Природна прогресија сколиозе у већини случајева је прогресивна, што значи да се без
адекватног лечења очекује погоршање закривљености кичме током одрастања
детета. Сколиоза се од лошег држања разликује по томе што се јављају промене на
пршљенима дуж кичме, што се утврђује рендгенским снимком кичме. дакле, златни
стандард за дијагнозу је рендгенско снимање читавог кичменог стуба са карлицом, који
нам омогућава да утврдимо степен закривљености, да ли постоји једна или више кривина,
локализацију и страну кривине (лева или десна крива) и зрелост костију детета. На основу
ових параметара, физијатар прави процену фактора ризика и индивидуални план лечења.
Слика 2. Узроци настанка сколиозе
Структуралне сколиозе представљају тип сколиоза код којих постоји ротација
пршљенских тела. Овде долази до бочног померања тела пршљена на страну конвекситета
(испупчења), као и до његове ротације на исту страну. Услед ротације пршљена долази и
до ротације ребара, а као последица наведеног долази до појаве грбе, тј гибуса. За разлику
од структуралне сколиозе, функционалне сколиозе су сколиозе без увртања и без појаве
грбе. Сколиоза може бити мобилна или фиксирана. У почетном стадијуму је мобилна а у
крајњем фиксирана. По стадијумима, сколиоза може бити : блага, умерена, тешка.
Сколиозе по степену могу бити:
1. сколиоза првог степена – деформитет се може отклонити радом на јачању мишића
и суспензијом деформитета,
2. сколиоза другог степена – присутна је грба која се и вежбама не може сасвим
изравнати,
3. сколиоза трећег степена – битна корекција није могућа осим оперативним путем.
Класификација сколиозе
1. Функционалне сколиозе – лоше држање, неједнакост ногу, ампутација, контрактура
кука
2. Структуралне, сколиозеидиопатске, остеопатске, конгениталне, торакогене,
остеодистрофије, неуропатске (паралитичне), полиомyелитис, друга нервна
обољења миопатске мишићне дистрофије.
3. Положајна или функционална сколиоза увек се развија у лумбалном или вратном
делу кичме. Карактеристика је то да је привремена и зависи од полажаја ногу,
карлице или спазма мишића. Присутна је при седењу и стајању а губи се у лежећем
положају, ако не постоји спазам мишића. Код ових сколиоза, кривина је обично
блага од 1,5 до 3 цм. Није удружена са ротацијом тела пршљенова па се због тога и
лако исправља.
Структурална сколиоза настаје услед промене на пршљеновима, ребрима и
мускулолигаментарном апарату. Кривина је стална при сваком положају тела. Изражена је
ротација пршљенова, увек према конвексној кривини. Удружена је са антерипостериорном
кривином кичме, различитог је степена и погоршава се у периоду раста. Често у пракси
срећемо удружено постуралне и иструктуралне сколиозе.
Лоше држање и постојање сколиозе једно друго појачава односно, даје тежу клиничку
слику. Краћа нога на страни слабих мишића појачава сколиозу, ако је на супротној страни
- она је умањује.
Фазе
Тораколумбална сколиоза се класификује према степену девијације на основу
радиографских снимака. Угао се мери између две линије, од којих једна пролази кроз
средиште искривљеног краљешка, а друга од највише избочених. Постоји неколико фаза
закривљености:
1. лумбална сколиоза 1 степена - 1º-10º;
2. грудна лумбална сколиоза 2. Степена - 11º-25º;
3. тораколумбална сколиоза 3. Степена - 26º-50º;
4. грудна лумбална сколиоза четвртог степена - више од 50º.
Слика 3. Степени сколиоза
Сколиоза се дели на различите карактеристике. Дакле, у зависности од порекла, то су:
1. миопатична;
2. идиопатски;
3. неурогени;
4. трауматично;
