ПРАВОСУДНИ
ПРАВОСУДНИ
СИСТЕМ
СИСТЕМ
судије биле искључиво владари или великодостојници, а касније
судије биле искључиво владари или великодостојници, а касније
лица која су они постављали – судска одлука = воља владара.
лица која су они постављали – судска одлука = воља владара.
“ићи судији – значи ићи правди”
“ићи судији – значи ићи правди”
Аристотел
Аристотел
Озбиљнија ограничења с појавом боржоаског друштва, Француска
Озбиљнија ограничења с појавом боржоаског друштва, Француска
буржоаска револуција, Устав САД...
буржоаска револуција, Устав САД...
Улога судија у систему поделе власти - непристрасни делиоци
Улога судија у систему поделе власти - непристрасни делиоци
правде.
правде.
ИСТОРИЈАТ
ИСТОРИЈАТ
Период после Другог српског устанка
Период после Другог српског устанка
После Другог српског устанка, судски систем је био мешовити, турско-српски,
После Другог српског устанка, судски систем је био мешовити, турско-српски,
који је захваљујући изузетним дипломатским способностима кнеза Милоша,
који је захваљујући изузетним дипломатским способностима кнеза Милоша,
званично раздвојен 1820. године, када је за Србе формиран «Суд обшћенародни
званично раздвојен 1820. године, када је за Србе формиран «Суд обшћенародни
сербски» у Крагујевцу а Турцима су наставили да суде тзв.муселими.
сербски» у Крагујевцу а Турцима су наставили да суде тзв.муселими.
Убрзо су формирани и нахијски судови - први у Пожаревцу 1821, а затим до
Убрзо су формирани и нахијски судови - први у Пожаревцу 1821, а затим до
1826.године и у Чачку, Јагодини, Смедереву, Ваљеву и Шапцу, Свилајнцу, Ужицу
1826.године и у Чачку, Јагодини, Смедереву, Ваљеву и Шапцу, Свилајнцу, Ужицу
и Крагујевцу. Основане су и Народне канцеларије: у Београду (Велики народни
и Крагујевцу. Основане су и Народне канцеларије: у Београду (Велики народни
суд у Београду), чији је председник био прота Матеја Ненадовић, и у Крагујевцу,
суд у Београду), чији је председник био прота Матеја Ненадовић, и у Крагујевцу,
у којима је суђено Србима «за веће кривице»..
у којима је суђено Србима «за веће кривице»..
Иако је Обшћенародни суд имао судску власт, последња инстанца био је кнез,
Иако је Обшћенародни суд имао судску власт, последња инстанца био је кнез,
па је и даље, поред привидне самосталности суда, имао сву власт у својим
па је и даље, поред привидне самосталности суда, имао сву власт у својим
рукама.
рукама.
Кнез Милош је 1825.донео прва упутства за рад магистрата-нахијских судова,
Кнез Милош је 1825.донео прва упутства за рад магистрата-нахијских судова,
под називом «Настављеније», а затим и Пословник, па Едикт за чланове
под називом «Настављеније», а затим и Пословник, па Едикт за чланове
магистрата, и најзад Уредбу о раду магистрата 1835.године, покушавајући тиме
магистрата, и најзад Уредбу о раду магистрата 1835.године, покушавајући тиме
да нормативно уреди начин рада судова.
да нормативно уреди начин рада судова.
Резултати суђења били су видљиви врло рано. Знатно су умањени насилништво
Резултати суђења били су видљиви врло рано. Знатно су умањени насилништво
и хајдучија, спречаване су скитње и беспосличења, сачињени су спискови
и хајдучија, спречаване су скитње и беспосличења, сачињени су спискови
становништва и уведен порески систем. Иако је многе буне кнез Милош крваво
становништва и уведен порески систем. Иако је многе буне кнез Милош крваво
угушио, неке је спречавао пријатељским споразумима и опростима, после чега
угушио, неке је спречавао пријатељским споразумима и опростима, после чега
је то потврђивано на служби божијој, у цркви. Многи путописци с почетка
је то потврђивано на служби божијој, у цркви. Многи путописци с почетка
владавине кнеза Милоша описују Србију као сређену и сигурну земљу за сваког
владавине кнеза Милоша описују Србију као сређену и сигурну земљу за сваког
путника. У њу је Европа већ била закорачила, а Србија била отворила врата
путника. У њу је Европа већ била закорачила, а Србија била отворила врата
свему што је погодовало њеном напретку.
свему што је погодовало њеном напретку.
Сретењски устав 1835.
Сретењски устав 1835.
Сретњским уставом из 1835.године, либералним за то време, изричито су одвојене три гране
Сретњским уставом из 1835.године, либералним за то време, изричито су одвојене три гране
власти: «законодавна, законоизвршитељна и судејска». Прве две вршили су кнез и Совјет
власти: «законодавна, законоизвршитељна и судејска». Прве две вршили су кнез и Совјет
државни, који је основан као орган састављен од народних старешина, поводом којег су настали и
државни, који је основан као орган састављен од народних старешина, поводом којег су настали и
први закони у Србији.
први закони у Србији.
Судска власт требало је да буде тростепена и самостална. До успостављања судова у сва три
Судска власт требало је да буде тростепена и самостална. До успостављања судова у сва три
степена, судску власт су вршили: првостепени окружни судови, Велики суд као апелација и Совјет
степена, судску власт су вршили: првостепени окружни судови, Велики суд као апелација и Совјет
државни као трећи степен. Оваква улога Совјета је, наравно, ограничавала судску власт, али је и
државни као трећи степен. Оваква улога Совјета је, наравно, ограничавала судску власт, али је и
поред тога тај устав знатно унапредио судство.
поред тога тај устав знатно унапредио судство.
Устав је значајан по томе што формално-правно уводи судијску независност: „Судија не зависи у
Устав је значајан по томе што формално-правно уводи судијску независност: „Судија не зависи у
изрицању своје пресуде ни од кога у Србији до од законика српског; никаква ни већа ни мања
изрицању своје пресуде ни од кога у Србији до од законика српског; никаква ни већа ни мања
власт у Србији нема права одвратити га од тога или заповедати му да другојачије суди него што
власт у Србији нема права одвратити га од тога или заповедати му да другојачије суди него што
му закони прописују“.
му закони прописују“.
Турски устав 1838.
Турски устав 1838.
Устав је преузео из претходног потпуно одвајање судске од осталих грана власти и обавезну
Устав је преузео из претходног потпуно одвајање судске од осталих грана власти и обавезну
тростепеност судских инстанци. За разлику од претходног, овај устав суштински уводи искључиву
тростепеност судских инстанци. За разлику од претходног, овај устав суштински уводи искључиву
надлежност судова у вршењу судске власти, односно искључује Совјет. Нову мрежу судова су
надлежност судова у вршењу судске власти, односно искључује Совјет. Нову мрежу судова су
чинили: примиритељни (сеоски), првостепени (окружни) и апелациони. Судови су судили само по
чинили: примиритељни (сеоски), првостепени (окружни) и апелациони. Судови су судили само по
законима и уредбама, а управна власт им се није смела мешати у рад. Сваки суд требало је да има
законима и уредбама, а управна власт им се није смела мешати у рад. Сваки суд требало је да има
обавезно: суднице, затвор, крст, Јеванђеље, прописе о суду и Устав. Председник и чланови су
обавезно: суднице, затвор, крст, Јеванђеље, прописе о суду и Устав. Председник и чланови су
морали да буду поштени, часни, савесни, непристрасни, неподмитљиви „ и од саме природе
морали да буду поштени, часни, савесни, непристрасни, неподмитљиви „ и од саме природе
бистри, благоразумни и проницателни људи, кои ће иако нису прилике имали учити се, кадри бити
бистри, благоразумни и проницателни људи, кои ће иако нису прилике имали учити се, кадри бити
оно што је пред Богом и пред људима право, здравим разумом својим постигнути, и у сваком
оно што је пред Богом и пред људима право, здравим разумом својим постигнути, и у сваком
случају оно што за право нађу, без свакога атара или мира решити и пресудити“.
случају оно што за право нађу, без свакога атара или мира решити и пресудити“.
У Србији је било око 1251 примиритељних судова, окружних колико и округа, а 1840.године је
У Србији је било око 1251 примиритељних судова, окружних колико и округа, а 1840.године је
основан Апелациони суд са седиштем у Крагујевцу, који је од 1841.године премештен у
основан Апелациони суд са седиштем у Крагујевцу, који је од 1841.године премештен у
Београд.
Београд.
Судство је добило самосталан положај а тиме је започета и велика активност на доношењу
Судство је добило самосталан положај а тиме је започета и велика активност на доношењу
писаних закона.
писаних закона.
Све је више било прописа о раду судова, од којих је најважнији први Закон о уређењу судова из
Све је више било прописа о раду судова, од којих је најважнији први Закон о уређењу судова из
1840. 1844. донет је први Грађански законик, најважнији закон за Србију у то време.
1840. 1844. донет је први Грађански законик, најважнији закон за Србију у то време.
1865. године је донет
1865. године је донет
Закон о устројству судова
Закон о устројству судова
, по којем мрежу судова Србије чине
, по којем мрежу судова Србије чине
окружни и апелациони судови и Касациони суд. По том закону, Касациони суд у Београду је
окружни и апелациони судови и Касациони суд. По том закону, Касациони суд у Београду је
радио у три одељења. Судско веће чинило је 15 судија, од којих је један био председник.
радио у три одељења. Судско веће чинило је 15 судија, од којих је један био председник.
Судије је постављао Кнез својим указом. Основна надлежност суда била је да „прати да се у
Судије је постављао Кнез својим указом. Основна надлежност суда била је да „прати да се у
земљи како формални, тако и материјални закони и прописи у предметима грађанским,
земљи како формални, тако и материјални закони и прописи у предметима грађанским,
спорним и неспорним, као и кривичним, употребљавају у оном смислу у коме гласе и
спорним и неспорним, као и кривичним, употребљавају у оном смислу у коме гласе и
једнообразно“, при чему је у случајевима утврђеним законом, имао право потврде или
једнообразно“, при чему је у случајевима утврђеним законом, имао право потврде или
поништења нижестепених судских пресуда и решења.
поништења нижестепених судских пресуда и решења.
Овим законом Касациони суд је добио у
Овим законом Касациони суд је добио у
надлежност интерпретацију судских прописа, уместо министра правосуђа. Министар је,
надлежност интерпретацију судских прописа, уместо министра правосуђа. Министар је,
међутим, сматрао да треба да објашњава судовима како ће да суде, следећи став целог
међутим, сматрао да треба да објашњава судовима како ће да суде, следећи став целог
режима којем је служио да судови треба да подлежу владиној контроли. Али, самосталност и
режима којем је служио да судови треба да подлежу владиној контроли. Али, самосталност и
независност правосуђа је јачала, а преко ње и правна држава.
независност правосуђа је јачала, а преко ње и правна држава.
Правило да „судија може бити само онај Србин који је, уз друге законске услове за државну
Правило да „судија може бити само онај Србин који је, уз друге законске услове за државну
службу, редовно свршио Правни факултет у Србији или на страни“, увођењем у уставни текст
службу, редовно свршио Правни факултет у Србији или на страни“, увођењем у уставни текст
добија значај уставног начела, на који ниво бива подигнута и сталност судијске функције,
добија значај уставног начела, на који ниво бива подигнута и сталност судијске функције,
предвиђена касније Законом о судијама. О положају судије тога времена сведочи уставна
предвиђена касније Законом о судијама. О положају судије тога времена сведочи уставна
одредба да „судија не може бити лишен свог звања, уклоњен са дужности против своје воље,
одредба да „судија не може бити лишен свог звања, уклоњен са дужности против своје воље,
нити се против њега може подићи тужба, или се пензионисати без одговарајућег акта
нити се против њега може подићи тужба, или се пензионисати без одговарајућег акта
Касационог суда“.
Касационог суда“.
1901. Народна скупштина је «решила», а Александар Обреновић Указом у Нишу потврдио
1901. Народна скупштина је «решила», а Александар Обреновић Указом у Нишу потврдио
Закон о судијама
Закон о судијама
. То је посебно значајан пропис за судство, који је одредио: услове за
. То је посебно значајан пропис за судство, који је одредио: услове за
избор судија и председника судова, разлоге и поступак за престанак њихове функције,
избор судија и председника судова, разлоге и поступак за престанак њихове функције,
њихову сталност, непреместивост, разлоге и поступак за одговорност, плате итд.
њихову сталност, непреместивост, разлоге и поступак за одговорност, плате итд.
По том закону, на пример, Касациони суд је одлучивао о томе да ли ће неки судија одговарати
По том закону, на пример, Касациони суд је одлучивао о томе да ли ће неки судија одговарати
„за злочинства и преступљења“ учињена у званичној дужности или накнаду штете која би се
„за злочинства и преступљења“ учињена у званичној дужности или накнаду штете која би се
учинила кривицом судије у званичној дужности. Тужбу је подносио министар правде заједно
учинила кривицом судије у званичној дужности. Тужбу је подносио министар правде заједно
са доказима. Ако би Касациони суд одлучио да је тужба основана, одредио би суд који ће
са доказима. Ако би Касациони суд одлучио да је тужба основана, одредио би суд који ће
судити судијиа о исходу би обавестио и министра.
судити судијиа о исходу би обавестио и министра.
Дисциплинске казне судијама изрицао је
Дисциплинске казне судијама изрицао је
дисциплински суд, у чији састав су улазили председник Касационог суда или у његовом
дисциплински суд, у чији састав су улазили председник Касационог суда или у његовом
одсуству најстарији по рангу судија Касационог суда, четири члана Државног савета и четири
одсуству најстарији по рангу судија Касационог суда, четири члана Државног савета и четири
судије Касационог суда, коцком изабрани за сваки поједини случај суђења.
судије Касационог суда, коцком изабрани за сваки поједини случај суђења.
