ФИНАНСИЈСКИ КОНГЛОМЕРАТИ И ТРЕНДОВИ РАЗВОЈА
-Завршни рад-
Студент Ментор
Милан Секулић бр. инд 95/18 др Јелена Димитријевић, проф.
Лепосавић, 2024. год.
АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК ПЕЋ-ЛЕПОСАВИЋ
АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК ПЕЋ-ЛЕПОСАВИЋ
ФИНАНСИЈСКИ КОНГЛОМЕРАТИ И ТРЕНДОВИ РАЗВОЈА
-Завршни рад-
Студент
Ментор
Милан Секулић бр. инд 95/18 др Јелена Димитријевић, проф.
________________________ __________________________
потпис студента потпис ментора
Лепосавић, 2024. год.
2
УВОД
Конгломерат је група од два (или више) предузећа, укључујући матично
предузеће и подружницу. Предузећа раде независно једно од другог, али чине
јединствену мултидисциплинарну корпоративну структуру којом управља матична
компанија. Конгломерат је познат и као "холдинг". Конгломерат је организациони облик
интеграције предузећа који уједињује мрежу хетерогених компанија под једним
ентитетом. Када су фирме спојене, вертикална и индустријска заједница нису битне.
Конгломерат је директан резултат спајања различитих фирми.
Структура конгломерата је изграђена на начин да главно (матично предузеће)
централизовано управља зависним предузећима, планира и контролише их. Понекад
имају заједнички фонд трошкова за Финансијске услуге и особље. По правилу,
конгломерати настају преузимањем од стране велике компаније од неколико десетина
малих и средњих фирми различитих делатности и сфера делатности, које често међу
собом немају производне, продајне или друге функционалне везе. Често је циљ таквих
аквизиција остваривање профита играњем на ценама акција. Ова околност, у
комбинацији са сложеношћу и недостатком флексибилности у управљању
конгломератом, условљавају нестабилност овог облика пословне комбинације, која се
распада када се појаве економске потешкоће. Међутим, неки конгломерати постоје већ
дуго, захваљујући могућности широке манипулације финансијских средстава и брзо се
прилагођавају променљивим тржишним условима.
Глобализација, брзи развој финансијских тржишта, увођење модерних
технологijа и креирање нових финансијских производа битно утиче на банкарско
пословање, што је у условима изузетно јаке конкуренције у финансијском сектору, а ради
постизања што боље позиције на тржишту условило стварање сложених структура.
Последица бројних и сложених пословних комбинација спајања, припајања или
преузимања између финансијских институција је смањење разлика и губљење јасних
међа између финансијских активности као што су банкарство, пословање хартијама од
вредности и осигурање, па се пред законодавце и контролоре постављају додатни
захтеви, тако да једино консолидовани приступ пружа могућност јасног увида у пословне
активности у таквим околностима.
Шире схватање финансијског конгломерата обухвата банке, небанкарске субјекте
као што су лизинг компаније, компаније за управљање, консалтинг и остале финансијске
институције које су традиционално биле регулисане од стране различитих надзорних
органа. То би, дакле, била било која група компанија под заједничком контролом чија је
искључива или доминантна активност састоји у пружању финансијских услуга у најмање
два од три основна сектора (банкарство, осигурање, хартије од вредности). То наводи на
закључак да систем универзалног банкарства које обухвата комерцијално и
инвестиционо у оквиру неке банке већ представља финансијски конгломерат.
Циљ завршног рада је да се укаже на значај финансијских конгломерата и њихов
утицај на привредни развој. Технолошки напредак, јака конкуренција, излазак на
међународна тржишта, спајање финансијских институција и формирање финансијских
конгломерата, повећани захтеви клијената за новим, флексибилнијим производима,
3
нижим ценама услуга и “трансфером ризика” на банке довеле су до повећаног значаја
процеса мерења, управљања и контроле ризика.
Предмет завршног рада су финансијски конгломерати и трендови развоја.
Конгломерација је феномен који је данас саставни део модерности пословања банака и
других финансијских институција. Дефинишемо га као један од начина повећања обима
и обима пословања банака, остваривања позитивних финансијских резултата, излазак на
нова тржишта у земљи и иностранству, повећање ефикасности и задржавања
конкурентне позиције на финансијском тржишту. Банке су се бавиле само депозитима,
платним прометом и кредитирањем, али различити фактори напретка људског друштва и
технологије су поставиле банке пред изазов прилагођавања новим околностима.
5
тзв. заступничког проблема (агент проблем) по којем иако су акционари власници
компанија, стварну оперативну власт у њима имају топ менаџери.
Без обзира на теоријско објашњење покретачких мотива за стварање
конгломерата, централно питање ипак се састоји у оцени да ли конгломерати показују
довољно добре перформансе, па се стога декомпонују на саставне делове. Неки
конгломерати не показују добре перформансе, па се стога декомпонују на саставне
делове.
Други конгломерати успешно послују и даље се развијају. Као пример успешног
развијања једног великог конгломерата може се указати на америчку мега
корпорацију General Electric (GE). Некада је GE била само компанија за електронику, али
је она – управо кроз фузије и аквизиције – прерасла у диверсификовани
конгломерат, који послује у сектору осигурања, авионских машина, енергетике,
медицинске опреме, телевизијских станица, пластике итд. Када је у току 1980-их и
1990-их GE спроводила разне аквизиције и дивестиције, њени профити су знатно
порасли, што се одразило на веома брз раст цене њених акција.
1.1. Појам и значај финансијских конгломерата
Финансијска конгломерација представља укљученост у најмање од две од три
основне финансијске активности – послови банкарства, послови са хартијама од
вредности и послови осигурања. У складу са тим, финансијски конгломерат. представља
сваку групу компанија под заједничком контролом чија се искључива или доминантна
активност састоји од пружања услуга у најмање два од три основна финансијска сектора
(банкарство, хартије од вредности, осигурање). Карактер финансијског конгломерата се
може одредити према сектору који је представљен на нивоу холдинга и/или према врсти
активности која представља његову главну делатност. Тако се разликују:
2
(1) конгломерат којим доминира банка (нпр. BNP Paribas, Deutsche Bank) и
(2) конгломерат којим доминира ентитет за осигурање (нпр. AXA, Generali).
Финансијски конгломерат, такође, може да буде организован тако да ниједна
пословна активност не доминира карактером ентитета. На пример, конгломерат који је
доминантно укључен у банкарско пословање може да буде такав да је матична компанија
сама банкарска институција или холдинг компанија у којој је доминантни субсидијар
овлашћена кредитна институција. Мањи и мање значајни субсидијари (у односу на
матичну компанију и/или доминантни субисдијар) су компаније за послове са хартијама
од вредности и осигуравајуће компаније. Слично, конгломерат који је доминантно
ангажован у пословима осигурања може да буде такав да је матични или доминантни
ентитет групе осигуравајућа компанија са релативно малим банкарским субисидијаром.
Конгломерат у коме не доминира ни једна активност посебно може да се формира као
2
Лукић, Љ.,
Стратегије мерџера и аквизиција у савременом банкарству
. Београд, Економски Факултет,
2004, стр. 148
.
