ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА
УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
Студијски програм: Интегрисане академске студије фармације
ПРЕДМЕТ:
И10 – ИСТРАЖИВАЊЕ У ФАРМАЦИЈИ 1
Тема
: Да ли пол школске деце утиче на ниво вршњачког насиља у
школама?
Руководилац предмета: Студент:
Проф. др Слободан Јанковић Цикуша Драгана
4.година, VII семестар
бр. индекса: 68/2008
Крагујевац,Јун, 2013
1
Садржај
Сажетак..................................................................................................................... 2
Увод...........................................................................................................................4
Материјал и метод................................................................................................... 6
Резултати...................................................................................................................9
Дискусија..................................................................................................................17
Закључак................................................................................................................... 19
Захвалница................................................................................................................20
Литература ...............................................................................................................20
Прилог 1.....................................................................................................................21
2
знатно виши ниво поверења према родитељу него према разредном старешини у
односу на дечаке, као и већа информисаност девојчица о појави институција,
организација које штите децу од насиља у односу на дечаке.
Кључне речи:
пол ученика, вршњачко насиље, основне школе, облици вршњачког
насиља,превенција насиља
Увод
Под насиљем подразумевамо сваки вид понашања који има за циљ намерно
повређивање или наношење бола другој особи, било да се ради о психичком или
физичком повређивању. Према Олвеусу насилништво или викминизација се
дефинише на следећи начин: ученик је злостављан када је трајно изложен
негативним поступцима од стране једног или више ученика .[1] Насилничко
понашање се такође карактерише агресивним садржајем, с тим што се одвија у
дужем времеском периоду и насилник има моћ над својој жртвом. Синобад је
насиље поделио на физичко, психолошко и сексуално.[2]
Физичко насиље је најраспрострањенији вид вршњачког насиља у школи и постоји
када је присутан директан физички напад на жртву, када неко задаје или настоји да
зада повреду или неугодност другој особи. Физичко насиље се може јавити
спорадично, може бити учесталије и трајније, и самим тим, може да са собом носи
и трајније и озбиљније последице. [2] Препознатљиви облици физичког насиља су:
гурање, ударање, шутирање, шамарање, дављење, бацање и слично. Ранијих година
је физичко насиље било карактеристично за дечаке, али се последњих година то
променило па се чешће јавља код девојчица.
Психолошко насиље се врши вербалним или невербалним нападом на другу особу (
крађа, бацање ствари, претње, претећи погледи ). Како наводи Синобад "последице
психолошког насиља су губитак самопоуздања, стресно стање, здравствени
проблеми и чество одсуствовање из школе услед психосоматских испољавања
4
( нпр. бол у стомаку)" .[2] Сексуално насиље представља сексуано узнемиравање
најчешће девојчица, а ређе дечака.
Сексуално насиље може да укључује и неке облике физичког насиља и
малтретирања, непристојног додиривања и излагања непријатним ситуацијама,
називања погрдним именима и слично. Такође оно подразумева вербалне и
невербалне облике.[2] Поред наведених облика насиља постоје још и емоционално-
психолошко насиље које се односи на оно понашање које доводи до тренутног или
трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства ученика.
Емоционаолно насиље и злостављање обухвата поступке којима се врши
омаловажавање, игнорисање, вређање, уцењивање, називање погрбним именима,
подсмевање, исмејавање .[3] Соционално насиље се односи на искључивање из
групе и дискриминацију. Подразумева следеће облике понашања: одвајање
детета/ученика од других на основу различитости, довођење у позицију
неравноправности и неједнакости, изолација, неприхватање .[3] Вербално насиље
се односи на насиље које је учињено речима. Синоним за вербално насиље је
вређање.
Повезаност пола и агресивношћу ( насиља и вршњачког насиља ), бавила су се
многа истраживања. Поједини истраживачи указују да су дечаци већ од
предшколског периода знатно склонији агресивности и чешће испољавају
манифестације агресивног понашања од девојчица.[4] Осим овог резултата
истраживања су показала да су симптоми насилног понашања знатно тежи код
дечака него код девојчица што се најчешће огледа у наношењу телесних повреда
другој деци.[5] Један од покушаја објашњена разлика у облицима и учесталости
агресивности у односу на пол, може се заснивати на разликама у реакцији
родитеља када се проблем понашања манифестује код дечака, односно код
девојчица .[4]
Изложеност вршњачког насиљу утврђено је широм света где год је испитивано
( Европа, Аустралија, Нови Зеланд, Јапан) . Према једном прегледу изложеност
5
Дефинисање величине узорка
Потребна величина узорка одређена је коришћењем софтверског пакета за
статистичка прорачунавања величине групе G*Power 3.1.5. [8] при чему се
очитавање вршило помоћу следећих величина:
Студија је двострана, јер се не може унапред тврдити да ће један од полова
имати виши ниво насиља.
Величина ефекта је величина везе која постоји између узрока и исхода у
узорку. Што је величина ефекта већа, то је потребан узорак мањи. [8]
Ризик прве врсте или праг значајности, означен са α, представља вероватноћу
да ће се одбацити тачна нулта хипотеза. Уобичајено је да се ризик грешке
прве врсте бира унапред, тј.бира се вероватноћа са којом се може догодити да
одбацимо тачну нулту хипотезу. Најчешће се узима да је α = 0,05 или 0,01. [8]
Израз (1 -
b
)
се назива снага (power), што је вероватноћа да се исправно
одбаци нулта хипотеза у узорку ако је прави ефекат у популацији једнак са
изабраном величином ефекта [8] и износи 0,8.
Однос броја испитаника женског и мушког пола износи 1, тј. исти је број и у
једној и у другој групи. Величину узорка сам одредила преко програмам
G*Power 3.1.5. [8]. Израчунато је да би величина групе требало да буде
39дечака и 39 девојчица.
Врстe статистичких тестова
Статистички тест који се користи је
2
тест . Припада групи непараметарских
тестова. Непараметарски тестови се користе код атрибутивних обележја, а код
нумеричких обележја се користе код малих узорака који немају нормалан распоред.
Непараметарски тестови тестирају "разлику између фреквенција или њихових
рангова унутар скупа" . Предност у односу на параметарске тестове је што се могу
користити и код малих узорака који немају нормалну распоределу, а недостатак је
што имају мању поузданост и мању снагу .[9] То је један од најпознатијих
7
