Seminarski rad - istorija dizajna
Edvard Munch
Student: Katarina Milosevic 6296
Sadr
ž
aj:
Biograija……………………….………………………………..2-7
Umetnost……………………………….………………………..8-9
“Friz života”...............................................................................10-15
Dela…………………………………………………...……….11-15
Grafika………………………………………………...…….....16-21
“Vrisak”......................................................................................21-23
Biografija
kasnije, napušta školu i sa grupom mladih kolega iznajmljuje stan u centru grada gde nastavlja
zivot okruzen velikim brojem slikara.
1883
. godine Munch po prvi put izlaže svoja dela na jednoj izložbi, Industry and Art Exibition.
Sa 22 godine Munch je po prvi put u životu bio u mogućnosti da putuje. Prvo odlazi u Antverp
gde izlaže svoja dela sa nekolicinom mladih
slikara. Zatim odlazi u Pariz, gde za vreme
tronedeljnog boravka posećuje Louvre.
O
vo prvo putovanje, te proučavanje dela velikih
umetnika, ostavilo je jak utisak na mladog
Munch-a, koji je bio oduševljen novim
iskustvom. U to vreme, slikar Frits Thaulow je
bio centralna figura u umetničkim krugovima
Osla. Kao uspešan internacionalni umetnik,
Thaulow je pomagao mladim talentovanim
slikarima da razvijaju svoj umetnički izraz. On je
vrlo brzo prepoznao Munch-ov talenat i
predložio njegovom ocu da snosi sve troškove
daljeg Munch-ovog obrazovanja i putovanja.
Edvard Munch -“Dnevna soba”
U
leto 1885. godine Munch se zaljubljuje u Milly Thaulow .Ova mlada žena, koja je bila udata
za doktora Carla Thaulow-a, brata slikara Frits Thaulowa, će postati prva velika ljubav Edvarda
Munch-a. Tajno su se sastajali u Munch-ovom iznajmljenom studiju, ali početno zadovoljstvo i
uzbuđenje tih tajnih sastanaka ubrzo je zamenio osećaj krivice. Iako je u ovom periodu bio
okupiran ljubavnom avanturom, Munch ni u jednom trenutku nije zapostavljao svoju pravu
ljubav, slikarstvo. Čini se da je upravo ovo ljubavno iskustvo pozitivno uticalo na Munch-a i
dalo mu dodatnu inspiraciju.
P
roleća 1889. godine organizuje svoju prvu samostalnu izložbu koja ujedno predstavlja i prvu
samostalnu izložbu nekog umetnika ikad u Oslu. Izložba je obuhvatala Munch-ov kompletan
dotadašnji rad, a kao nagradu je dobio prvu državnu stipendiju koja je podrazumevala dalje
usavršavanje u Parizu. Po dolasku u Pariz, učitelj mu je bio Leon Bonnat, koji je podučavao
veliki broj norveških slikara.
Iste godine umire mu otac, a sam Munch nije bio u mogućnosti da dođe na sahranu. Nakon očeve
smrti Munch pada u period depresije i duboke melanholije. Ubrzo ga novčani problemi teraju da
isproba kockarsku sreću u kazinima Monte Karla, te duže vreme biva opsednut ruletom.
Brz i neuredan način života dovodi ga do dugog perioda bolesti, posle kojeg započinje treću
godinu studija. Državnu stipendiju troši na provode duž obale južne Francuske i da bi zadržao
istu odlučuje da prikaže rezultate studiranja u Parizu te ponovo organizuje samostalnu izložbu u
Oslu 1892. godine.
Izložbu posećuje Adelsteen Normann, koji je živio u Berlinu i bio član ‘Saveza Umetnika‘.
Normann je smesta, očaran slikama, pozvao Munch-a da izlaže svoja djela u Berlinu. Izložba u
Berlinu je otvorena 8.novembra 1892. godine i odmah proglašena kao ‘uvreda umetnosti’.
Novine su bile pune negativne kritike, a sva ta buka Munch-u je pričinjavala zadovoljstvo:
Jednom prilikom dolazi do nesreće u kojoj je Munch revolverom ranjen u ruku. Za nesreću je
krivio Tullu, te konačno raskida svaku vezu sa njom. Da bi se oporavio od opsesivne ljubavi, iste
godine odlazi u Berlin. Deset godina nakon ‘skandalozne izložbe’, Munch doživljava definitivan
uspeh u Berlinu. Nova izložba donosi mu priznanje kao umetnika i značajan finansijski uspeh.
K
onstantna putovanja i konzumiranje ogromnih količina alkohola učinili su svoje. Odlazi u
Hamburg gde proživljava seriju napada halucinacija. Nervi su mu bili sve gore, a njegova suluda
averzija prema Norveškoj i naročito prema Oslu (‘Grad neprijatelja’) je sve više rasla, ubeđujući
se da se ni po koju cenu ne sme vratiti. Prijatelji u Nemačkoj pokušavali su da mu pomognu
šaljući ga u razne banje što nije davalo nikakve rezultate. Leto 1907. i 1908. godine provodi u
banji na obali Baltika, slikajući na nudističkoj plaži, pri čemu se koristio živim modelima.
Međutim, zdravstveno stanje mu se pogoršalo. Bio je na rubu psihoze, imao je osećaj da ga svi
uhode. Zahvaljujući dobrim prijateljima odlazi na lečenje, gde je privremeno našao mir, te bio
podvrgnut raznim terapijama. Polako se oporavljao i što mu je bilo najbitnije odrekao se svog
strašnog poroka – alkohola. Tokom svog osmomesečnog boravka u bolnici, Munch je dobio
mnoga priznanja i počasti za svoj rad.
1909. godine napušta bolnicu i vraća se u Norvešku, ali odlučan da i dalje izbegava Oslo. Ubrzo
je pozvan da izlaže sa Van Gogh-om, Gauguin-om i Cesanne-om, što je predstavljalo veliku čast
za njega kao umetnika.
1916. godine kupuje imanje u Ekliju, zapadno od Osla, gde provodi ostatak života u izolaciji.
Čak ga je i njegova opsednutost putovanjima napustila. Ipak, 1920.-1922. godine organizuje
izložbe širom Evrope, koje su predstavljale konačan uspeh i priznanje Munch-a kao umetnika
1930.
Munch je imao ozbiljne zdravstvene probleme - izliv krvi u levo oko. Jedno vreme je bio
skoro slep što je teško podnosio. Na sedamdeseti rođendan, 1933. godine, odlikovan je Velikim
Krstom reda Sv.Olafa, što predstavlja jedno od najvećih priznanja u Norveškoj. Kada su
Nemačke snage okupirale Norvešku, 1940. godine, odbio je svaki kontakt sa nemačkim i
