- ЗАВРШНИ РАД -
Предмет: Гинекологија и акушерство са негом
ЗДРАВСТВЕНА НЕГА И УЛОГА МЕДИЦИНСКЕ
СЕСТРЕ КОД ТОТАЛНЕ ХИСТЕРЕКТОМИЈЕ
Ментор: Студент:
Проф. др Игор Пљеша Предојевић Татијана
број индекса: 11-II/20
Београд, јул, 2023.
Висока здравствено – санитарна школа струковних студија “Висан”
Београд
- ЗАВРШНИ РАД -
Предмет: Гинекологија и акушерство са негом
ЗДРАВСТВЕНА НЕГА И УЛОГА МЕДИЦИНСКЕ
СЕСТРЕ КОД ТОТАЛНЕ ХИСТЕРЕКТОМИЈЕ
Комисија:
Ментор: Игор Пљеша
Председник комисије: Сава Митић
Члан комисије: Милош Војиновић
Студент:
Предојевић Татијана
1. УВОД
Гинеколошке операције представљају хируршке поступке на спољашњим и унутрашњим
гениталним органима жене. У извесним ситуацијама, оне обухватају и оперативне
интервенције на суседним органима, превасходно мокраћној бешици и ректуму, а ређе на
другим удаљеним органима. Индикације за гинеколошке операције, које се грубо могу
поделити на мање и веће, су разноврсне. Мање гинеколошке операције се најчешће изводе
у терапијске и дијагностичке сврхе. Улога медицинске сестре као део оперативног тима је
од непроцењиве важности у преоперативној припреми пацијента за сам гинеколошки
захват као и за време операције и постоперативној нези, а у сврху смањења компликација
након самог оперативног лечења. Много је различитих поступака пре истих операција
примењених од стране медицинске сестре који доприносе смањењу компликација
хируршког лечења, а укључују различите физичке припреме, поштовање одређених
протокола и алгоритама пре самог захвата лечења прецизне и потпуне документације.
Оперативни захвати код жена су чести, било да се ради о гинеколошкој или акушерској
интервенцији и скоро да не постоји особа женског пола која током свог репродуктивног
или животног века није била изложена некој интервенцији. Хистеректомија је врло честа
врста операције у гинекологији и акушерству. После царског реза, то је друга најчешће
извођена хируршка процедура за жене у репродуктивном добу.
1.1. Хистеректомија
Хистеректомија је операција при којој се потпуно или делимично одстрањује материца из
организма жене. Ова операција може да се обави отварањем трбушне дупље преко
предњег трбушног зида – абдоминална хистеректомија, отварањем трбушне дупље
вагиналним путем – вагинална хистеректомија или лапараскопском оперативном
техником. У зависности да ли је одстрањена материца у целини или само њен део,
разликујемо парцијалну или тоталну хистеректомију.
1.1.1.Дефинисање и индикације
Хистеректомија представља оперативни захват у којем се уклања материца са или без
уклањања јајника и јајовода (аднекса). Најчешће индикације за хистеректомију код жена у
генеративном периоду и ван истог представљају малигнитети материце, грлића материце
и аденкса. Хистеректомија се може применити и за лечења других стања бенигних
карактеристика, код жена које су завршиле репродукцију или код оних код којих
конзервативно лечење није дало резултата. Нека од тих стања су:
Фиброиди и миоми представљају бенигне туморе мишићног ткива материце. У
одређеном броју случајева не одликују се никаквом симптоматологијом, те се
случајно откивају приликом ултразвучног прегледа. Код других могу
проузроковати обилна менструална крварења, крварења између менструација,
анемију, болове различитог интензиета у доњим партијама стомака или леђа.
Такође, због притиска на околне органе, могу давати симптоме везане за исте.
Жена може имати једну или више промена овог типа.
Аденомиоза преставља ендометриозу мишићног ткива материце. Ендометриоза је
једно од честих обољења у репродуктивном добу жене, где се ради се о ектопично
("на погрешном месту") усађеном ендометријуму односно слузокози материце.
Ектопични ендометријум задржава особине нормалног ендометријума и
способност цикличне реакције на хормонске варијације, које су нормалне у току
абдоминалним приступом. Уколико се са материцом уклоне и оба јајника са јајоводима,
онда се процедура зове хистеректомија са аднексетомијом. Сви ови органи су део женског
репродуктивног система и налазе се у малој карлици. Предња пластика, такође позната као
антериорна колпорафија је хируршки захват којим се коригује или јача фасцијални
потпорни слој између мокраћне бешике и вагине.
Када се разматра потреба и врста анестезије, разговор са анестезиологом пацијента је
веома важан корак. Ово је посебно тачно у елективној хирургији. Изнеćе се на светло
темперамент пацијента, ментални статус, ниво сарадње, личне навике, историја
зависности (са њиховим потенцијалом за интеракцију са анестезијом лекови) и алергијске
претходнице. Породична историја пацијента је такође веома важно; на пример, породична
историја може укључивати и малигне хипертермија код родитеља или брата или сестре,
што је пресудно за вођење пацијент доноси информисану одлуку о избору анестезије и
агенси које треба избегавати.
Историја болести је најважнија компонента преоперативне евалуације. Историја треба да
садржи прошлу и тренутну медицинску историју, историју хирургије, породичну историју,
социјалну историју (употреба дувана, алкохола и илегалних дрога), историју алергија,
тренутну и недавну терапију лековима, необичне реакције или одговоре на лекове и било
каквим проблемима или компликацијама повезаним са претходним анестетиком.
Такође треба добити породичну историју нежељених реакција повезаних са анестезијом.
Код деце, историја такође треба да садржи историју рођења, фокусирајуćи се на факторе
ризика као што су недоношчад при рођењу, перинаталне компликације и урођене
хромозомске или анатомске малформације и историја недавних инфекција, посебно
инфекција горњих и доњих дисајних путева. Историја треба да садржи комплетан преглед
система за тражење недијагностиковане болести или неадекватно контролисане хроничне
болести. Болести кардиоваскуларног и респираторног система су најважније у погледу
способности за анестезију и хируршку интервенцију.
