1
1. БОГОЈАВЉЕЊЕ
По свом повратку из Мисира, Господ наш Исус Христос беше у Галилеји, у свом
граду Назарету, где би васпитан, до тридесете своје године скривајући од људи силу и
свемудрост свога Божанства. Јер код Јевреја не беше никоме допуштено да пре тридесете
године има учитељско или свештеничко достојанство. Због тога и Христос до своје
тридесете године не поче са проповеђу, нити објави да је Син Божји и Велики Архијереј
који је прошао небеса. До тога времена Он живљаше у Назарету са пречистом Мајком
својом и са тобожњим оцем својим Јосифом дрводељом, док је овај био жив. Са њим је и
дрводељски занат радио. А када Јосиф умре, Он сам обављаше тај занат, трудом руку
својих зарађујући хлеб себи и пречистој Богомајци, да би нас научио да не лењствујемо
нити забадава хлеб једемо.
Слика 1.
Богојављење
Извор:
https://www.crkvenikalendar.com/zitije.php?pok=0&id=BBKB
, приступ 10.01.2025.год.
2
А када наврши тридесет година и стиже време, као што каже Еванђеље, да се јави
Израиљу: рече Бог Јовану, сину Захаријину, у пустињи, да иде и крштава водом (Лк. 3, 2).
И на тај начин учини знамење, по коме ће познати Месију који је дошао на свет. О томе и
сам Крститељ говори у Еванђељу: Онај који ме посла да Крстим водом, он ми рече: На
кога видиш да силази Дух и стоји на њему, то је онај који ће крстити Духом Светим (Јн. 3,
33). Јован послуша реч Божју, и дође у сву околину Јорданску проповедајући крштење
покајања за опроштење грехова. Јер он беше о коме Исаија претсказа: Глас онога што
виче у пустињи: приправите пут Господњи, поравните стазе његове (Лк. 3, 3.4; Ис. 40, 3).
И излажаше к њему сва Јудејска земља и Јерусалимљани; и он их крштаваше све у реци
Јордану, и исповедаху грехе своје (Мк. 1, 5). Тада дође и Исус из Галилеје на Јордан к
Јовану да га овај крсти (Мт. 3, 13). Дође у оно време пошто Јован беше јавио народу за
Њега, говорећи: Иде за мном јачи од мене, пред ким нисам достојан сагнути се и
одрешити ремена на обући његовој. Ја вас крстих водом, а он ће вас крстити Духом
Светим (Мк. 1, 7-8). После дакле тих Крститељевих речи дође Исус да се крсти, иако My
крштење није било потребно као пречистом и светом, рођеном од пречисте и пресвете
Дјеве Мајке, и као извору сваке чистоте и светости. Али као Онај који је узео на себе грехе
целога света, Он дође на реку да их спере крштењем. Дође на воду, да освети природу
воде; дође да се крсти, да нам устроји купељ светога крштења. К Јовану дође, да би он био
нелажни сведок, пошто је видео Духа Светога где силази на крштаваног, и чуо глас Очев с
неба. А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени?
(Мт. 3, 14). Јер Духом познаде Онога, због кога пре тридесет година заигра од радости у
утроби мајке своје. И сам захтеваше да га Исус крсти, јер је у греху непослушности,
наведеном од Адама на сав род људски. А Господ му рече: Остави сад, јер тако нам треба
испунити сваку правду (Мт. 3, 15). Овде под правдом свети Златоуст разуме заповести
Божје; као да је Исус рекао: Пошто сам испунио све друге заповести Божјег закона, а
остаде само ова једна да се крстим, стога треба да и њу испуним. - А и крштење Јованово
беше заповест Божја, као што Јован и каже: Онај који ме посла да крстим водом, он ми
рече (Јн. 1, 33). А ко га посла? Очигледно сам Бог. Јер и стоји написано: Рече Бог Јовану
(Лк. 3, 2).
И крсти се тридесетогодишњи Исус. Јер човек тридесетих година лако нагиње
свакоме греху. Свети Златоуст и Теофилакт кажу: Прво је доба детињство; оно се одликује
незнањем и лакомисленошћу. Друго је доба младићство; оно се распаљује телесном
пожудом. А човек тридесетих година је у зрело доба живота; тада је човек подложан
4
А шта каже Еванђеље? Дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да га овај крсти. А
Јован брањаше му говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени? (Мт. 3, 13-
14). Ко виде господара где стоји пред слугом? ко виде цара где војнику главу приклања? ко
виде пастира кога овца објављује? ко виде подвигоположника где прима почасти од
страдалника? Ти треба мене да крстиш, јер сам затворен под прародитељски грех и отров
змијин носим. Ти треба да спереш с мене скверну древног преступа; а Ти, ради каквих си
грехова дошао да се крстиш? Ено пророка који сведочи за Тебе и каже овако: He учини
неправде, нити се обмана нађе у устима његовим (Ис. 53, 9). Како тражиш очишћење Ти
који дајеш избављење? Обичај је да крштавани исповедају грехове своје; а Ти шта имаш
да исповедиш, када си потпуно безгрешан? Зашто од мене тражиш оно чему се нисам
научио? He усуђујем се на оно што је изнад мене: не знам како да омијем светлост; не
умем да осветлим Сунце правде. Ноћ не осветљује дан, злато не служи олову, лончара не
саветује блато, море не позајмљује воду од извора, река не требује капљице; скверна не
очишћава Чисто; осуђеник не отпушта Судију. Ти треба мене да крстиш. Мртвац не даје
живота, болесник не исцељује лекара: знам немоћ своје природе. Нема ученика над
учитељем
,
ни слуге над господарем. Мени не приступају Херувими са страхом; мени се
не клањају Серафими, и не певају Трисвето. Мени небо није престо; мене не показа звезда
мудрацима; за мене не сведочи глас из облака. Угодник твој Мојсије једва се удостоји да
Ти види леђа; а како ћу се ја усудити да додирнем пресвету главу твоју? Зашто ми
наређујеш оно што превазилази моје моћи? Немам руке које могу Бога да крсте. Ти треба
мене да крстиш. Старица ме роди, али пошто си ти био наредио, природа се не успротиви.
Док у утроби бејах, спречен да говорим, ја позајмих уста своје мајке; а сада када си
дошао, рођен од Дјеве, ја Те својим устима благосиљам. Нећу да будем ослепљена ума,
као Јевреји, јер знам да си Господар, а узео си обличје слуге, да би излечио род људски.
Знам да си се јавио, да би нас спасао. Знам да си камен, отсечен од горе не руком; и који
год у њега верује, неће се постидети. Разноврсни облици твога смирења не сметају ми да
Духом познам величину твога Божанства. Ја сам смртан, a Ти бесмртан; ја сам од
нероткиње, а Ти од Дјеве; ја сам први по рођењу, али нисам већи од Тебе који си после
мене рођен. Доћох пре Тебе, да бих проповедао, а не да крстим таквога. Сазнадох да си Ти
секира што код корена дрвету стоји. Схватих да си Ти сецитељ неродних дрвета, тојест,
јеврејског сада. Видех срп где иде на страсти, и реших да сарађујем извору исцељења. Јер
где је место, на коме неће бити Твојих чудеса? Губаве ћеш речју очишћавати; течење крви
ћеш додиром хаљина Твојих заустављати; заповешћу ћеш раслабљенога дићи на ноге;
мрвицама чудеса твојих кћер ћеш Хананејкину нахранити; блатом ћеш слепоме очњи вид
5
дати; и како од мене сада тражиш да руку своју ставим на Тебе? Ти треба мене да крстиш,
а Ти ли долазиш к мени? Ти који надгледаш земљу и чиниш да се она тресе; Ти који по
води као по земљи идеш; Ти о коме проповедајући много пута ускликнух: Иде замном
јачи од мене, пред ким ја нисам достојан сагнути се и одрешити ремена на обући његовој.
Једино уздајући се у Твоју неисказану доброту, ја ћу се усудити, и надајући се на твоје
безмерно човекољубље, јер ћеш и блудници допустити да отре пречисте ноге Твоје, и
косне се пресвете главе Твоје.
А шта Господ рече њему? - Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду:
као глас послужи Речи, као слуга поради Господару, као војник, - Цару, као блато -
Лончару. He плаши се, него буди смео: крсти ме; јер ћу ја ослободити свет; предајем се на
смрт, да бих умртвљену природу оживео. Ти, иако ти наређујем, устежеш се да пружиш
руку своју, а Јевреји се после неког времена неће застидети да бестидне руке своје дигну
на мене, да би ме на смрт предали. Остави сад, јер тако треба. Својим предвечним
човекољубљем одлучих да спасем род људски. Ради човека постадох човек. Шта је дакле
чудно што као Син Човечји долазим да се крстим. Јер створење руку својих нисам
презрео, нисам се земне природе постидео; остајем што сам био; и што нисам био узео
сам на себе, а биће моје остаје непроменљиво. Остави дакле сад, јер непријатељ рода
људског, збачен с неба, отеран са земље, гнезди се у води, али дођох да га и одатле отерам,
по речи пророка који о мени каже: Ти си сатро главе змијама у води (Пс. 73, 13). Остави
сада, јер он хоће да ме као човека искуша; али ја трпим, да бих обелоданио његову немоћ.
Ја ћу му рећи: Немој кушати Господа Бога свог.
О новог чуда! о неисказане благодати! Христос се бори, a ja венце примам! Он војује
против ђавола, a ja односим победу над ђаволом! Он главу змији размрскава у води, a ja ce
као законити страдалник крунишем! Он се крштава, a ja скверну скидам са себе! На Њега
Дух Свети силази, а мени се даје опроштај грехова! За Њега сведочи Отац да My je Син
љубљени, a ja постајем син Божји због Њега! Њему се небеса отварају, a ja улазим у њих!
Јавља се вишње царство Крштавајућег се, и ја га наслеђујем. Глас Очев би к Њему, а мене
позива! Он му je пo вољи, а мене пригрљује! И ја славим Оца који је одозго говорио, Сина
који се доле крстио, и Духа који је као голуб сишао, Једног у Тројици Бога, коме се и
клањам вавек, амин.
