МАТУРСКИ РАД ИЗ РАЧУНОВОДТВА

Тема: 

ОБРАЧУН ТРОШКОВА И УЧИНАКА

Ментор:                                                                         Ученик:

2

САДРЖАЈ

УВОД.....................................................................................................................................................
3

1. ОБРАЧУН ТРОШКОВА И УЧИНАКА.............................................................................4

1.1. ПОЈМОВНО И СУШТИНСКО ОДРЕЂЕЊЕ ОБРАЧУНА ТРОШКОВА И УЧИНАКА.....................4

2. ТРОШКОВИ – ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈА......................................................5

3. УЧИНАК – ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈА.............................................................7

3.1. МЈЕСТО ТРОШКА.............................................................................................................................................

8

3.1.1.

КЉУЧЕВИ ЗА АЛОКАЦИЈУ ТРОШКОВА..........................................................................................

 8

3.1.2.

 ФАЗЕ ОБРАЧУНА ТРОШКОВА И УЧИНАКА....................................................................................

8

4.    СИСТЕМ ОБРАЧУНА ТРОШКОВА.......................................................................9

4.1.

ОСНОВНИ ОБРАЧУН ПО СТВАРНИМ ТРОШКОВИМА.......................................................................

9

4.2. ОСНОВЕ ОБРАЧУНА ПО СТАНДАРДНИМ ТРОШКОВИМА.............................................................

10

        4.3.ОСНОВЕ ОБРАЧУНА ПО СТАНДАРДНИМ ВАРИЈАБИЛНИМ ТРОШКОВИМА – 

(DIRECT COTING)............................................................................................................................................

10

5. КАЛКУЛАЦИЈА...........................................................................................................11

5.1. МЕТОДА ДОДАТНЕ КАЛКУЛАЦИЈЕ........................................................................................................

12

        5.2. МЕТОДА ДИВИЗИОНЕ КАЛКУЛАЦИЈЕ ЦИЈЕНЕ КОШТАЊА.........................................................

12

        5.2.1.. МЕТОД ЧИСТЕ ДИВИЗИОНЕ КАЛКУЛАЦИЈЕ.................................................................................

12

        5.2.2. МЕТОД ДИВИЗИОНЕ КАЛКУЛАЦИЈЕ УЗ ПОМОЋ ЕКВИВАЛЕНТНИХ БРОЈЕВА.................

13

         5.3. МЕТОДА ДИВИЗИОНЕ КАЛКУЛАЦИЈЕ КУПЛОВАНЕ ПРОИЗВОДЊЕ........................................

13

        6. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................................................15

        7.  ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................................................16

background image

4

1. ОБРАЧУН ТРОШКОВА И УЧИНАКА

1.1. ПОЈМОВНО И СУШТИНСКО ОДРЕЂЕЊЕ ОБРАЧУНА ТРОШКОВА И УЧИНАКА

                Обрачун трошкова и учинака (у даљем тексту ОТУ) представља рачунску и калкулативну  
основу рачуноводства трошкова и има за циљ да све трошкове који су настали у вези са стварањем 
неког учинка (производа, услуге и сл.) обухвати и да их додијели носиоцима трошкова. У контексту 
истакнутих циљева, задаци који су у фокусу ОТУ настоје да обезбиједе сљедеће податаке и то

1

:

податке о цијени коштања залиха недовршене производње и готових производа како би се 
извршило  њихово  реално  билансирање  у  Исказу  о  финансијској   позицији /Билансу  стања/, 
односно како би се допринијело објективнијем евидентирању расхода и прихода у Исказу о 
укупном резултату /Билансу успјеха/;

податке   о   цијени   коштања   учинака   која   ће   послужити   као   основа   за   формирање   продајне 
цијене;

податке који ће бити у функцији информационе потпоре менаџменту предузећа за доношење 
одређених пословних одлука, и на крају

податке   који   ће   омогућити   да   менаџмент   компаније   јендоставније   и   сигурније   планира, 
контролише   трошкове   и   остварења,   ток   рентабилитета   па   тиме   и   перформансе   по   ужим 
организационим ђеловима привредног субјекта

У   теорији   и   пракси   се   издиференцирало   неколико   приступа   ОТУ,   зависно   од   прихваћених 
критеријума.

1. Према временском критеријуму прави се разлика између:

система обрачуна по стварним трошковима

 – полази од стварно насталих (историјских) трошкова и 

има за циљ да утврди стварне цијене коштања појединих производних учинака.
Дакле, усмјерен је на стварне (прошле) трошкове обрачунског периода и главни циљ обрачуна
је накнадна (обрачунска) калкулација;

-

систем обрачуна по нормалним трошковим

 који, као и претходни, као основу користи прошле

трошкове, али у просјечним износима који су настали у низу ранијих периода;

-

систем обрачуна по стандардним трошковима

 за потребе обрачуна трошкова и учинака

користи унапријед утврђене, односно будуће пуне трошкове јединице учинака (тзв. стандарде)
који би могли бити утрошени у процесу производње;

2. Према критеријуму обухвата, односно садржини цијене коштања прави се разлика између:

апсорпциони систем ОТУ

, по којем се у фази производње у цијену коштања учинка укључују

одговарајући износи свих трошкова производње (директни и индиректни), а у фази реализације још
и одговарајући трошкови управе и продаје;
-

систем  обрачуна по дјелимичним трошковима (варијабилним

) – за потребе обрачуна  трошкова  и 

учинака   користи   будуће   само   варијабилне   трошкове   јединице   учинака,   а   у   расходе   реализованих 
производа у фази реализације још и одговарајуће износе само варијабилних
трошкова управе и продаје;

3. Према критеријуму врсте производње прави се разлика између:

- обрачун трошкова  по индивидуалној поруџбини – полази од тога  да сви трошкови настају због 
стварања једног производа који се ради по индивидуалној наруџбини за тачно одређеног купца или 
клијента. Сви трошкови су изазвани индивидуалном поруџбином и настали трошкови се акумулирају 
на једном мјесту и додјељују тачно одређеном производу;

1

 https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_615927/objava_169804/fajlovi/RT%20udzbenik.pdf

5

- обрачун трошкова по индивидуалној поруџбини – полази од тога да сви трошкови настају због 
стварања једног производа који се ради по индивидуалној наруџбини за тачно одређеног купца или 
клијента   (нпр.   израдња   бродова,   специјалног   намјештаја,   појединачног   аутомобила   и   сл.).   Сви 

трошкови  су  изазвани индивидуалном  поруџбином   и настали  трошкови  се   акумулирају  на  једном 
мјесту и додјељују тачно одређеном производу;
- обрачун трошкова производа – се јавља у ситуацији када у производњи настаје већи број идентичних 
производа.   Тада   је   неопходно   одређеном   методологијом   сваком   производу   додијелити   онај   износ 
трошка који је узроковао;
- обрачун трошкова серије (партије) – јавља се у ситуацији када у производном циклусу израђује 
истовремено већи број истих или сличних производа за које се врши само једна технолошка припрема. 
У овој ситуацији трошкови се алоцирају на одређену серију.

2.  ТРОШКОВИ – ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈА

                             Трошкови представљају вриједносни израз трошења фактора процеса рада у процесу  
производње   ради     стварања   одређених   корисних   учинака.   Из   наведене   дефиниције   уочавамо   да 
постоји узрочно-посљедична  веза између трошкова и учинака, тј. да нема учинака не би било ни 
трошкова и обрнуто.
У контексту истакнутог је могуће издвојити три главне особености трошка

2

:

-

сваки трошак се изражава вриједносно (у новцу);

-

настаје као резултат трошења фактора процеса рада;

-

узрокован је, односно настаје стварањем одређених корисних учинака, било да су у питању 
учинци као привремени носиоци трошка, било да је ријеч о учинцима као коначним носиоцима 
трошка.

Због свог великог значаја, трошкови представљају изузетно честу тему дискусије унутар компаније
и стога је веома битно познавати њихову природу, обрачун као и врсте. Ово посебно из разлога што
је   индустријска   револуција   довела   до   темељне   трансформације   концепта   пословања,   те   тиме   и 
условила промјену структуре трошкова инкорпорираних унутар учинка.
Као вриједносни израз трошења, трошкови се обрачунавају множењем утрошака и набавне
цијене, односно:

Трошак =

 

 

Утрошак

 

набавна цијена

гдје је:

-

утрошак   –   натурални   израз   (кг,   м²,   ком.   и   сл.)   трошења   фактора   процеса   рада   у   процесу 
производње у циљу стварања корисних учинака;

-

набавна цијена – цијена по којој је набављен одређени фактор процеса рада (нпр. материјал) и 
добија се множењем фактурне цијене и набављене количине (фц * Q, тј. нц = 2 КМ/кг * 2 кг= 4 
км).

У литератури је могуће наићи на различите класификације трошкова. Иначе, највећи број подјела 
трошкова подстакнут је захтјевима праксе обухватања и обрачуна трошкова за различите циљеве и 
сврхе. Иако готово све подјеле трошкова које се сусрећу у релевантној литератури и пракси имају 
оправдање и значај за проучавање и практичну примјену, обрачунски и/или калкулативни захтјеви 
дозвољавају груписање различитих подјела у двије основне скупине и то

3

:

– група традиционалних (основних) класификација трошкова, као подјеле које су већ дуже времена 
устаљене у литератури и које се мање-више односе на класичне захтјеве и системе обрачуна трошкова;

2

 Ана Лалевић- Филиповић, Биљана Лукић, Рачуноводство, Београд, 2018.г. (стр. 120)

3

 

Ана Лалевић- Филиповић, Биљана Лукић, Рачуноводство, Београд, 2018.г. (стр. 122)

Želiš da pročitaš svih 18 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti