Seminarski rad iz predmeta
Psihologija rada
Tema:
Uloga ličnosti u kreiranju
međuljudskih odnosa
1
SADRŽAJ
Uvod.........................................................................................................2
Ličnost i crte ličnosti.................................................................................3
Ličnost i međuljudski odnosi....................................................................4
Ličnost određuje međuljudske odnose....................................................4
Tipovi ličnosti i međuljudski odnosi.........................................................4
Interpersonalni stilovi..............................................................................6
Međuljudski odnosi određuju ličnost......................................................9
Ličnost je dinamičnija od međuljudskih odnosa .....................................9
Zaključak ................................................................................................10
Literatura................................................................................................11
3
LIČNOST I CRTE LIČNOSTI
Ličnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem jedinke i
sredine i određuje opšti, za pojedinca karakterističan način ponašanja. Ličnost se formira pod
uticajem vlastite aktivnosti čoveka i pod uticajem njegove prirodne i društvene sredine, a na
osnovu bioloških osobina koje je nasledio.
Među socijalnim faktorima za formiranje ličnosti značajni su: porodica, škola, vršnjaci,
sredstva masovnog komuniciranja, uspeh u zanimanju koje je pojedinac izabrao, psihosocijalne
osobine ljudi sa kojima sarađuje, socijalni položaj, kultura u kojoj je odastao i drugi.
Pri proučavanju i prikazivanju ličnosti koristimo se utvrđivanjem i navođenjem opštih osobina
koje nazivamo crte ličnosti. Kada posmatramo aktivnost nekog pojedinca tokom dužeg
vremena, zapazićemo da kod njega postoji veća ili manja doslednost u ponašanju.
Crte ličnosti su trajne odlike nekog pojedinca koje se očituju u doslednosti njegovog ponašanja
u brojnim različitim situacijama(aktivan, tačan, lenj, marljiv, uporan, nesebičan, nagao, vedar,
hladnokrvan, miran, bezbrižan, osećajan, otvoren).
Najčešće se razlikuju: crte temperamenta,
crte karaktera i sposobnosti.
Temperamentom označavamo koliko se lako, koliko često, sa kojim intenzitetom i sa kojim
trajanjem javljaju osećanja, kao i to koji emocionalni ton se češće javlja. Temperament je
dispozicija za način emocionalnog reagovanja. Može se odrediti i kao karakterističan način
reagovanja na različite draži i situacije. Temperament zavisi od nasleđa. Najpoznatija je
Hipokratova klasifikacija temperamenata: kolerični, sangviničan, flegmatičan, melanholičan.
Kolerični - jaka osećanja, česta uzbuđivanja, lako se naljuti.
Sangviničan - brzo reaguje ali osećanja nisu jaka i ne traju dugo, promenljivost
raspoloženja, sklon je vedrom raspoloženju.
Flegmatičan - reakcije su ređe, spore, osećanja su slaba i slabo se manifestuju. To je po
pravilu miran, staložen, slabo osetljiv i slabo pokretljiv čovek.
Melanholičan - retko reaguje, ali kada reaguje onda su osećanja intenzivna i dugo traju,
reaguje na ono što je u vezi sa njegovom ličnošću, slabo je pokretljiv, preovlađuju
osećanja tuge i zabrinutosti. Reakcije su retke, spore ali jake.
Karakter čoveka odražava se u njegovom odnosu prema radu, u njegovoj marljivosti,
upornosti, temeljnosti, spremnosti na saradnju itd. Sve su to osobine, po kojima se ljudi
međusobno procenjuju, i po kojima se pojedinci više ili manje cene. Ovde treba naglasiti, da
većina ovih osobina, nije nasleđena, već naprotiv, stečena tokom života. A produkt je određenih
situacija i zahteva, pred kojima se dotični čovek nalazio još u svojoj najranijoj mladosti.
Često se izrazom karakter označavaju voljne osobine čoveka pa se govori o upornosti,
odlučnosti, doslednosti u ponašanju... Ali te se osobine manifestuju kroz određene aktivnosti i
postupke. Teško je odvojiti voljne osobine od moralnih ocena. Hrabrost, kukavičluk, savesnost,
nesavesnost, poštenje nazivamo karakternim osobinama. Karakterne osobine jesu one crte
ličnosti kojima se izražavaju istovremeno i voljne osobine i ostvarivanje moralnih principa.
Dakle, pod karakterom treba podrazumevati sistem voljnih osobina koje pokazuju kako
pojedinac postupa i deluje u vezi sa moralnim principima, normama i shvatanjima društva u
kome živi.
Sposobnosti su takođe značajne osobine ličnosti, budući da predstavljaju bazu za obavljanje
najraličitijih ljudskih aktivnosti. Ima ih veoma mnogo i vrlo je teško učiniti neku prikladniju i za
praksu upotrebljivu klasifikaciju. Ipak se u praksi, kada je reč o sposobnostima, može oceniti
