UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA
ZAVRŠNI RAD
BEOGRAD, 2013. godine
.
UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA
ZAVRŠNI RAD
Tema: UTICAJ INTERNETA NA RAZVOJ ELEKTRONSKOG
BANKARSTVA U SRBIJI
Mentor:
Student:
Doc. dr Sanja Marinković Ana Radosavljević 648/07
BEOGRAD, 2013.godine
1. UVOD U ELEKTRONSKO BANKARSTVO
Ubrzan razvoj interneta je preoblikovao bankarsku industriju i promenio način
poslovanja banaka danas, uz sve izraženije korišćenje novih tehnologija u različitim
aspektima poslovanja. Kroz internet bankarstvo, banke se trude da zadovolje potrebu
svojih klijenata, da bilo kada i bilo gde, brzo i diskretno dobiju korisne i tačne informacije o
stanjima njihovih računa. Na taj način, pružajući komfor pri korišćenju
bankarskih usluga svojim komitentima, banke sve više zadobijaju njihovu lojalnost
istovremeno povećavajući svoju produktivnost i profitabilnost. Kako je razumevanje i
zadovoljavanje potreba klijenata postalo imperativ, konkurencija na on-line tržištu postaje
sve jača, a sve to ukazuje na značaj koji internet bankarstvo danas ima na bankarski sektor.
Savremeno bankarstvo se ne može zamisliti bez dobro organizovanog
informacionog sistema. On je preduslov za izradu i realizaciju poslovne politike, kao i za
upravljanje bankom. Imajući u vidu današnji nivo razvijenosti industrije i platnih kartica u
Srbiji može se reći da su trenutni infrastrukturni i tehnološki zahtevi tržišta u potrebnoj
meri ispunjeni. Međutim, i pored ove činjenice podaci mnogobrojnih istraživanja ukazuju
na to da još uvek ima prostora za dalje unapređenje i razvoj po pitanju njihovog korišćenja i
ne može se očekivati potpuni nestanak papirnog novca.
Koliko je važna informatička pismenost stanovništva, edukacija i bolja informisanost
pokazuju mnogobrojna istraživanja. Kada se uzmu u obzir predstojeći podaci o procentu
korišćenja interneta u Srbiji i ako se niskoj tehnološkoj opremljenosti i informatičkoj
nepismenosti većine stanovnika Srbije doda i nepoverenje koje vlada kod ovakvog načina
plaćanja, dolazi se do poražavajućih rezultata. Za širenje e-bankarstva odgovorne su, pre
svega banke i njihova saradnja sa klijentima, ali je neophodno i veće angažovanje države.
Ovakav vid elektronskog bankarskog poslovanja znači mogućnost pružanja usluga
„svuda, u svako vreme i na svakom mestu“. To je takođe način da se korišćenje platnih
kartica u budućnosti poveća i da se ostvare predviđanja o bezgotovinskom društvu u Srbiji
koja postoje već nekoliko decenija.
4
2. ELEKTRONSKO BANKARSTVO
Kada je 1994. godine Bil Gejts rekao: „banke su dinosaurusi“, mnogi su ovu izjavu
tada protumačili kao „tehnološki alarm“ za banke.
(The Economist, 2000.)
Kasnije je smisao
ove izjave nalažen u poređenju sudbine tradicionalnog papirnog bankarskog poslovanja u
21. veku sa sudbinom dinosaurusa. To je dalje tumačeno kao podsticaj za svaku banku koja
hoće da preživi u 21. veku da mora veoma brzo da se informatizuje zbog toga što se
elektronske, informacione bazirane inovacije brzo usvajaju.
Danas bankarsko poslovanje u potpunosti počiva na resursima informacionih i
telekomunikacionih tehnologija, što znači da nema ulogu dodatnih usluga koje bi nudile
samo najmoćnije banke, već su elementi ove vrste zastupljeni u ponudi gotovo svih banaka.
Zbog toga se već ističe da je nepotrebno i koristiti poseban termin elektronsko bankarstvo i
da sam termin bankarstvo danas podrazumeva bankarsko poslovanje na bazi elektronske
infrastrukture.
2.1. Istorijski razvoj elektronskog bankarstva
Razvoj elektronskog bankarstva vezan je za sve širu primenu kompjuterske i
telekomunikacione tehnologije u procesu obrade i prenosa podataka i informacija. Ove
tehnologije sa sobom nose krupne i evolutivne tehnološke promene u funkcionisanju
banaka i drugih finansijskih institucija. Pokrenuti procesi dovode do uvođenja novih
postupaka i tehnologija, koje sa sobom nose nove izazove i mogućnosti. U bankarskom
poslovanju su najveće promene učinjene za poslednjih tridesetak godina.
Bankarska industrija je sklona tradicionalnim i proverenim metodama, ali je vremenom
broj transakcija u bankarstvu narastao do neslućenih razmera, tako da primena
tradicionalnih metoda obrade transakcija više nije bila moguća. U Sjedinjenim Državama i
Velikoj Britaniji ovaj problem je bio naročito izražen, a ogledao se u ogromnoj količini
5
Početkom osamdesetih godina prošlog veka pojavljuju se prvi telefonski servisi.
Masovno se primenjuju ali im je osnovni nedostatak sigurnost. Javne mreže kojima se
komunicira podložne su prisluškivanju. Ovakav način poslovanja banaka sa svojim
klijentima zadržao se do danas samo u izmenjenim uslovima.
Pojava PC računara omogućila je da se deo bankarskih poslova premesti u kuću
korisnika ili na njegovo radno mesto. PC računar sa dodatnim softverom i telefonskom
mrežom za komunikaciju, omogućava po prvi put bankama da deo poslova direktno
stave na raspolaganje korisnicima. Prednosti ovakvog načina rada su se odmah pokazale.
Prvo investicije u opremu i softver prelaze na korisnika. Zatim za ovakav način poslovanja
nije potreban šalter, niti šalterski radnik i nije potrebna ekspozitura. Sve što je potrebno je
dobro osmišljen softver i pouzdani sistemi zaštite. Ipak ovakav način rada imao je svojih
ograničenja. Korisnik je imao softver na svom računaru, na poslu ili kod kuće i uvek je bio
lokacijski zavistan odakle će posao da obavi. Internet se tu pokazao kao neprevaziđen
medijum. Korisnik može da obavi bilo kakvu bankarsku transakciju od kuće, sa posla ili iz
bilo kog internet kafea.
Pojava mobilnih telefona otvorila je nove perspektive. Finansijske institucije sada
imaju mogućnost da ponude bankarske, brokerske i usluge osiguranja preko mobilnih
telefona, personalnih digitalnih asistenata (PDA) ili pejdžera. Proširenje bankarskih i
brokerskih institucija na kanale mobilnih finansijskih servisa izvršeno je agresivno. Većina
Evropskih finansijskih institucija ponudila je komplentno mobilno poslovanje svojim
korisnicima. Godine 1999. oko 90% banaka u Evropi već je u svojoj ponudi imalo neku od
formi mobilnog bankarstva.
Sa uvođenjem svakog novog komunikacionog kanala rastao je i nivo očekivanja koji
se odnosi na bankarske usluge. Dolazi do ponude pristupa statusnim informacijama svake
pojedinačne transakcije i to u vreme kada su i na mestu kada su korisniku potrebni, a
ograničenje na klasično radno vreme postaje neprihvatljivo. Danas se od banaka zahteva
prilagođavanje potrebama svakog pojedinačnog klijenta-korisnika.
7
