Zastita i bezbednost u elektrotehnici
1
Zastita i bezbednost u elektrotehnici
Predgovor
Naslov podrazumeva bezbedno izvodjenje radova i rukovanje opremom i uredjajima
svih ucesnika u lancu proizvodnje,prenosa,distribucije i koriscenja elektricne energije.
Nase skolstvo,pa bilo ono srednjeg ili viseg stepena nedovoljno se bavi problemima
zastite na radu.Svi podaci i analize ukazuju da je glavni uzrok povredjivanja na radu
nepoznavanje osnovnih pravila i principa zastite pri radu u tehnoloskom procesu,pa ce
ovaj tekst dobro doci elektroenergeticarima koji rade ili organizuju radove na
elektroenergetskim objektima.Pogotovo ce biti od koristi onima koji rade na radnim
mestima na kojima postoji opasnost od povredjivanja i zdravstvenog ostecenja.
Prilokom pisanja vodjeno je racuna da moze posluziti svima onima koji po osnovu
zakona o zastiti na radu imaju obavezu osposobljavanja za bezbedan rad.Imajuci to u
vidu moze biti samo od koristi svim radnicima elektricarima koji se propremaju ili vec
samostalno obavljaju radne zadatke.
Na kraju moze posluziti inzenjerima,tehnicarima,a pogotovo kvalifikovanim i
visokokvalifokovani radnicima elektroenergetske struke koji rade na odrzavanju
elektroenergetskih objekata i elektricnih instalacijama,da se ponekad posete na pravila i
normative zastite na radu,i na taj nacin utvrde ili steknu odgovarajuce radne navike i
postuju disciplinu pri izvrsenju radnih obaveza.
Za bezbedno obavljanje posla izvrsioc radova treba da se pridrzava mera zastite koje
su opisane u ovom tekstu i fabrickih uputstava,pogotovo kada su u pitanju novije
tehnologije ciji se proizvodi pojavljuju na trzistu,jer ce na taj nacin izbeci mnoge
nezeljene posledice,a nalogodavac ce biti zadovoljan njegovim radom,disciplinom i
ispravnim radnim navikama.
Uvod
Gotovo ni u jednoj grani delatnosti nije tako jasno izrazena cinjenica da je
bezbednost pri radu neophodan i sastavni deo tehnoloskog procesa kao sto je to u
delatnosti elektroprovrede,to jest pogona i odrzavanja elektroenergetskihobjekata.
Ustanovljeno je da elektricna struja svojim delovanjem na ljude i zivotinje sirom
sveta svake godine ubije nekoliko hiljada ljudi i nekoliko desetina hiljada grla stoke.
Zastita i bezbednost u elektrotehnici
2
Elerktroprivreda je grana delatnosti koja omogucava proizvodnju elektricne energije
i njen prenos i distribuciju sa mesta proizvodnje na mesto potrosnje,pomocu objekata
izgradjenih u tu svrhu.Medjutim iz ovog procesa se ne moze iskljuciti ni potrosnja
elektricne energije.
Danas se elektricna energija ne koristi samo za rasvetu,grejanje,elektrolizu i
pogonsko kretanje vec i za funkcionisanje kompjutera,masina potrebnih u poslovanju i
industrijskoj robotici.Elektrotehnika daje potencijal industrijskim
postrijenjima,saobracaju,finansijskom poslovanju u najmodernijem obliku,omogucava
komunikacije modernog zivljenja,televizijske i telefonske prenose,satelitske prenose i
prenose porika koje dolaze iz prostora i sa meseca.Elektrotehnika je prisutna kod svih
savremenih aparataza za domacinstvo.
Ovako siroka upotreba elektricne energije ucinila je da su vec mnogi osetili njeno
neugodno delovanje na organizam.To neugodno delovanje elektricne struje moze imati
teske posledice.
Veoma siroka primena elektricne energije prouzrokuje brojne probleme sa aspekta
bezbednosti njenog koriscenja,pa je odnos zaposlenog prema propisanoj organizaciji i
sredstvima rada osnovni faktor kada su u pitanju bezbedni uslovi rada.
Pogotovo je rad i boravak u elektroenergetskim postrojenjima koja su pod napon
povezana sa nizom opasnosti.Stoga je nizno da svi radnici koji rade,obilaze
postrojenja,izdaju radne naloge,vrse nadzor nad izvodjenjem ili projektuju
elektroenergetske objekte dobro poznaju sve stetnosti,a narocito propisane mere protiv
opasnosti od elektricne struje u radnim prostorijama i na gradilistima.
Nosioci velikog broja poslova u elektroenergetici su elektromonteri i oni su izlozeni
razlicitim rizicima od povredjivanja kako od dejstva struje i njenih efekata tako i od
mehanickih povredjivanjaobzirom da izvode radove na visini,pri cemu polozaj tela na
visini nije stabilan vec veoma raznovrstan:od stajanja i sedenja preko klecanja,lezanja i
cucanja do povijenog i pognutog polozaja,kao i kosi polozaj u svim ravnima sa
rotiranim i savijenim kicmenim stubom,a ponekad da bi se posao mogao obavljati
potrebno je zauzeti i viseci polozaj,i sve ovo u razlicitim vremenskim uslovima i dobima
dana i godine.
Cinjenica je da se uslovi rada montera na razlicitim elektroenergetskim objektima ne
mogu prilagodjavati kao u fabrickim halama ili radionicamavec su takvi kakva su
godisnja doba i cudi vremena.Sam monter se mora prilagoditi klimi,njenim faktorima i
ekstremima.
Obicno je elektromonter vise sati izlozen nevremenu i radi na vlaznom,mokrom ili
zaledjenom stubu sa mokrim i klizavim sredstvima rada i isto takvim zastitnim
sredstvima,onda je i mogucnost za povredjivanje daleko veca nego kada se radi isti
takav posao u uslovima koji se smatraju normalnim sto je dosta redak slucaj za
elektromontere.
Od elektromontera se zahteva izostren vid.osetljiv sluh,razumevanje usmenih naloga
i prenosenje poruka drugima,istovremeno mora da prati veci broj predmeta i
informacija.Sve ovo znaci da je za uspesno obavljanje poslova potrebna odgovarajuca
fizicka i psihicka pripremljenost.
Stoga je pored opstepoznatih i proverenih metoda preventive potrebna,neophodna i
specificna preventiva elektromontera koja bi se sastojala u osposobljenosti i
pripremljenosti za ovu vrstu zanimanja,kako teorijski tako i prakticno uz prisustvo
instruktora i demonstratora.
Sve dosadasnje analize o povredjivanjima pri radu u nasim delatnostima su pokazale
da ljudski faktor dolazi sve vise do izrazaja.Ponasanje coveka na radu oduvek je i imalo
Zastita i bezbednost u elektrotehnici
4
onemogucuje da ispustimo predmet po naponom.Ovakvi slucajevi,srecom,nemaju tezih
posledica,ali ponekad mogu prouzrokovati i smrt,ovim opasnostima nisu izlozeni
monteri profesionalci vec i drugo osoblje koje rukuje uredjajuma.
Najvise nasreca od elektricne struje dogadja se bas elektricarima,profesionalcima
narocito monterima,koji su zaposleni na razvodnim postrojenjima i dalekovodima
visokog napona.U mnogo slucajeva nesrecu prouzrokuju neopreznost i
nepaznja.Monteri,navikli da rade u blizini visokog napona postanu vremenom manje
oprezni i pocinju zanemarivati mere bezbednosti i ne pridrzavaju se obaveznih pravila i
uputstava.Oni naime vrlo cesto rade u blizini visokog napona i na uredjajima pod
naponom,bez preduzimanja odgovarajicih mera pa i ako je to zabranjeno.Mnogo takvih
i slicnih nesreca dogodilo se u postrojenjima visokog napona,na
dalekovodima,gradilistima i sl.Opasnost kod visokog napona je mnogo veca i veliki
procenat zavrsava se smrcu unesrecenog,dok je broj smrtnih slucajeva kod niskog
napona srecom mnogo manji,ali ni u kom slucaju nije za podcenjivanje,pogotovo na
gradilistima koja koriste prenosni alat i uredjaje na mokrim podlogama.Veliki broj
strujnih udara dogodio se i na masinama,jos cesce na onim koje su se napajale preko
produznih kablova.
Na prvi pogled moglo bi nam se uciniti da propisane mere za bezbedan rad imaju
suvisnih elemenata ali se one u savremenom svetu do kraja primenjuju.
Povrede strujom niskog napona
Kod dejstva struje niskog napona covecje telo preovladjuju ostecenja zivcanog
sistema i organa krvotoka,narocito srca,dok su znaci na povrsini tela srazmerno mali.
Nadrazaj zivcanog sistema manifestuje se i laksim ili tezim poremecajima svesti,od
otupelosti do duboke nesvestice.Kad tok struje niskog napona prestane da deluje na
telo,grcevi prestaju svest se vraca,jer ova struja obicno ne ostecuje nervne sistem vec ga
samo nadrazuje.
Kad smrt nastupi zbog ostecenja centra za disanje onda je tome najcesci razlog
nedostatak kiseonika,jer dugotraijni grc disajne muskulature onemogucuje razmenu
gasova u plucima.Struja katkada i neposredno prouzrokuje oduzetost disajnog centra i
time trenutno zaustavlja disanje.
Elektricna struja cesto pogadja organe krvotoka:srce i krvne sudove.Na krvnim
sudovima prouzrokuje grc koji je opsti i prolazan;takav istina naglo povecava krvni
pritisak,ali ne ugrozava zivot povredjenog.Ali,kad struja pogodi srce,onda je zivot
povredjenog u najvecoj opasnosti.Naime,struja niskog napona lako moze da
prouzrokuje takozvano treperenje srca,kod kojeg skoro nema pomoci.Srce stvarno kuca
i dalje,ali ne potiskuje vise krv i sa organima se zbiva isto kao i kad srce stane.Kroz
nekoliko minuta nastaju ostecenja u mozgu,koja se vise ne mogu povratiti i ubrzo zatim
usledi smrt.
Lokalnih tragova po kozi,sta znaci povrsinskih ostecenja na mestu dodira sa strujom
niskog napona cesto puta nema ili su srazmerno mali.Najkarateristicnije su takozvane
„Elektricne belege“:okrugli ili ovani,beli ili suvozuti,velicine sociva ili nesto veci,malo
uzdignuti iznad povrsine,a sa udubljenjemu sredini.Nalazimo ih na mestu ulaska struje
u telo ili izlaska iz tela,moguce je i na oba kraja,a katkada i tamo gde je struja presla na
obliznju povrsinu na telu,kao na primer na pregibnoj strani zgrcenog lakta ili
kolena,ispod pozuha ili izmedju nogu.
Zastita i bezbednost u elektrotehnici
5
Povrede struje visokog napona
Za razliku od navedenih posledica usled dejstva struje niskog napona,kod struja
visokog napona preovladjuju lokalne promene,dok organi krvotoka i zivcani sistem
ponekad uopste nisu zahvaceni.Ako se povredjeni onesvesti,obicno se ubrzo osvescuje.
Usled lokalnih ostecenja povredjene iz ove grupe ugrozava sok ,koji se moze razviti
nakon dan ili dva posle povrede.
Sokom nazivamo opasno stanjekoje se katkad pojavljuje posle povreda.Rec je o
teskoj smetnji u krvotoku i radu zivcanog sistema.Sokirano povredjeno lice nalazi se pri
svesti ,a njegovo stanje izgleda neupucenom sasvim zadovoljavajuce.Pa ipak mu preti
smrt ako mu se na vrene ne ukaze strucna pomoc.Cesto je cak i lekaru tesko da
prepozna sok,jer su njegovi znaci nestalni i razliciti.Katkada nas na to upozorava
okolnost da povredjeni,uprkos velikim povredama ne oseca bolove pa i ne shvata svu
ozbiljnost sopstvenog stanja.
Opasna su i krvavljenja,koja mogu da nastupe u toku prvih 14 dana,kao i uremija,to
jest unutrasnje trovanje raspadnim produktima,koje povredjeni bubrezi nisu u stanju
da izluce.Utvrdjeno je pored toga i to da posle elektricnih povreda moze da se pojavi
ostecenje bubrega,slicno kao kod obimnog prignjecenja misica.Kod takvih ostecenja
bubrega primeceno je da nastaju pre svega kada je mokraca jako kisela,stoga je za
povredjenog korisno ako mu se da rastvor sode bikarbone,da bi se popravila reakcija
mokrace.Povrsinski tragovi struje visokog napona po telu manifestuju se pre svega u
obliku opekotina,odnosno kao izgorena mesta.Oni su drugacijeg izgeda ako je dodir tela
sa provodnikom bio cvrst,drugacijeg ako je bio slab ili prolazan,a drugacijeg ako ih je
prouzrokovao lucni plamen.Pored toga oazamo na povredjenioma i prave
opekotine,natale zbog zapaljene odece ili predmeta u neposrednoj blizini
povredjenog.Opekotine mogu biti svih stepena:od crvenila i otoka,mehura i razlicito
dubokih nekrpoza sve do ugljenisanosti pojedinog dela ili velikih povrsina tela.
Razlikovati opekotine zbog elektricne struje od pravih opekotina cesto je tesko ili cak
nemoguce.To za prvu pomoc nije ni potrebno.Moramo napomenuti jos to da se ispod
malih povrsinskih elektricnih povreda cesto kriju neocekivano obilna,nepopravljive
ostecenja dubljih delova,cija se stvarna priroda i obim pokazuju tek posle vise dana ili
cak vise nedelja.
Ostale povrede
U cilju pruzanja potpune slike povreda prouzrokovanih elektricnom strujom
moramo ukazati i na povrede zbog snaznih grceva,koje elektricna striuja moze da
prouzrokuje pri prolazu kroz covecje telo.Tu mislimo na razlicite prelome kostiju
posebno na prelom kicme,a mogu nastati i iscasenja pa cak i povrede tetiva i misica.
Kod nesreca prouzrokovanih elektricnom strujom ne smemo prevideti ni povrede
usled pada sa stuba i slicno.Ne vodjenje racuna o takvim povredama moglo bi da
prouzrokuje da prva pomoc pruzena na neodgovarajuci nacin,povredjenom vise steti
nego koristi .
Zastita i bezbednost u elektrotehnici
7
Opste mere bezbednosti
Opste mere bezbednosti koja se odnose na prava i duznosti radnika,mogucnosti
izvodjenja pojedinih radova obzirom na strucnu osposobljenost i psihofizicke
sposobnosti radnika i razni drugi posebni uslovi kao sto su atmosferski uslovi,gde radovi
na objektima nisu dozvoljeni pri vremenu pracenom atmosferskim praznjenjima koje se
moze preneti na msto rada i sl.
Opsta pravila zastite protiv opasnosti od elektricne struje primenjuju se pri radu na
elekroenergetskim postrojenjima i drugim elekroenegetskim objektima,pri koriscenju
elektricnih instalacijama nazivnih naizmenicnih napona visih od 50 V,odnosno nazivnih
jenosmernih napona visih od 120 V,pri upotrebi elektricnih uredjaja i uredjaje koji za
svije pokretanje koriste elektricnu energiju.
Na elekroenergetskim objektima mogu samostalno raditi ili radom rukovoditi samo
strucna lica.Opstim aktom organizacije odredjuju se strucne kvalifikacije ovlascenih
osoba koje izdaju naloge,obsvlljaju nadzor,organizuju rad ili samostalno rade na
objektima,a od kojih zavisi bezbednost ljudi i imovine.
Posle tehnickog rukovodjenja slozenim energetskim objektima moze obavljati
diplomirani inzenjer odgovarajuce struke,sa jednom godinom radnog iskustva u
energetici i polozenim strucnim ispitom,odnosno radnik koji ima visu strucnu spremu sa
tri godine radnog iskustva i polozenim strucnim ispitom.
Posle rukovodjenja elektroenergetskim postrojenjima mogu obavljati radnici koji
imaju najmanje strucnu spremu cetvrtog stepena obrazovanja elektrotehnicke struke sa
radnim iskustvom od dvanaest meseci rada na rukovodjenju tim uredjajima pod
nadzorom i polozen ispit radne sposobnosti.
Strucna lica moraju poznavati mere zastite na daru i tehnicku realizaciju iz svoje
oblasti rada,pruzanje prve pomoci kod elektricnih udara i postupak u slucaju pozara.
Predizece je duzno da obezbedi da svaki radnik bude osposebljen za bezbedan
rad,zasticen od povredjivanja i zdravstvenih ostecenja i teoretski i prakticno
osposobljen za rad na odredjenom radnom mestu.Osposobljavanje za rad na
odredjenom radnom mestu vrsi se pri svakom rasporedjivanju,kao i prilikom uvodjenja
nove ili promene postojece opreme i orudja za rad.
Posle izvrsenog osposobljavanja za rad vrsi se odgovarajuca provera znanja,radi
utvrdjivanja osposobljenosti radnika za samostalan i bezbedan rad.
Strucni radnici i ostala lica koja rade na elekroenergitskim objektima upucuj se na
lekarsi pregled pre rasporedjivanja nas radno mesto,kao i periodicno u toku rada.
Pored ovih mera,u cilju zastite zivota i zdravlja radika propisuju se i druge
mere,tako,recimo nisu dozvoljeni radovi na elektroenergetskim objektima pri
nevremenu pracnom atmosverkim praznjenima koje se moze preneti na mesto rada ,isto
tako nisu dozvoljeni radovi,na visini iznad tri metra pri jacem vertu kaoi pri drugim
uticajima(temperaturama nizim od -18 stepeni C i visim od 35 stepeni C u hladu),za
slucaj pojave jakih mecava,kisa,mgle i slicno.
Zabranjeno je bavljanje radova licima koja su pod dejstvom alkohola i narkotika.
