Прехрамбена индустрија као извор загађења животне средине
Страна
2
УВОД
Систем производње, обраде и продаје хране представља сложен, концентрисан и
динамичан ланац активности који започиње производњом сирових пољопривредних
производа на фармама, воћњацима, и ранчевима, наставља се процесом индустријске
обраде и настанком вреднијих производа, а затим долази до малопродајних објеката и
објеката у којима се служи храна (ресторани и кухиње) где се ти производи припремају и
продају потрошачима. Сваки сектор овог система је јединствен по својој величини, обиму,
и ширини и развија се и прилагођава демографским променама и променама у начину
живота, науци и технологији и захтевима потрошача. Како би се што потпуније схватила
улога санитарних мера у прехрамбеној индустрији битно је разумети посебност сваког
сектора овог система.
Пољопривреда представља највећу индустријску грану у свету и укључује више
људи него све остале гране заједно. Иако се број фарми смањује, укупна производња на
фармама је у порасту, указујући тако на све ефикаснију производњу. Ова ефикасност у
производњи хране је довела до тога да се потрошачима нуди широк асортиман производа.
Иако се структура тржишне пољопривреде, као и сам начин производње, драстично
променила током година, резултат тога је веће, јефтиније, разноврсније и сигурније
снабдевање храном.
Глобализација повећава конкуренцију, али такође укључује већи ризик у погледу
квалитета и сигурности хране.
Прехрамбена индустрија представља важну индустријску активност која има
значајан економски утицај у многим земљама - игра важну улогу у економском развоју
сваке земље. Ипак интензиван раст прехрамбене индустрије повећава проблеме везане за
управљањеотпадом, као и загађење које утиче на окружење.
Прехрамбена индустрија обухвата производњу и услуге и активности као што су
производња, паковање, складиштење и управљање. Највећа количина прехрамбених
производа у каснијим фазама прераде мора бити транспортована, складиштена и продата
(тржишне активности предузећа су усмерене на трговину, логистику и маркетинг).
Прехрамбена индустрија као извор загађења животне средине
Страна
3
Прехрамбена индустрија захтева редовно снабдевање довољном количином
пољопривредних сировина и енергије. Ако се не поштују санитарни и еколошки прописи,
настала количина чврстог отпада и отпадних вода могу озбиљно загадити животну
средину.
1
Данашња производња и потрошња у свету проузрокују стварање све веће количине
отпада. Циљеви дугорочне политике сваког предузећа морају бити усклађени са циљевима
заштите животне средине.
Постројења за обраду хране и пића претварају сирове пољопривредне производе у
прехрамбене полупроизводе или у јестиве производе. Како би наставиле са привлачењем
потрошача и повећањем продаје, зараде и удела на тржишту, предузећа у прехрамбеној
индустрији која се баве обрадом хране се реорганизују и проширују своје могућности,
смањују трошкове, и развијају нове, вредније производе. Највећа пажња развоја нових
производа посвећена је готовим јелима.
1
Различите врсте енергије се користе у прехрамбеној индустрији. Трошкови енергије у прехрамбеној индустрији су мањи од трошкова
сировина (4,5% од укупног трошка сировина у преради воћа и поврћа), али повећање цене енергије утиче на то да она у укупним
трошковима заузима све значајније место. Потрошња енергије током процеса прераде рибе варира од 15 до 2300 MJ/t сировине зависно
од процеса. Израда готових јела од меса рибе захтева до 2300 MJ/t сировине, а израда рибљих филеа само 18 MJ/t сировине.
Прехрамбена индустрија као извор загађења животне средине
Страна
5
сектора (ослобађање од пореза, отписивање дела дуга, субвенционисање извоза, разне
премије и регреси, нешто повољнији кредити и сл.). Нашим предузећима је опет дозвољен
приступ тржиштима развијених земаља, али тај повратак иде доста споро, јер нису у стању
да се успешно носе са изразито јаком конкуренцијом. Ипак, треба нагласити да се
предузећа полако али сигурно враћају на тржишта других земаља, превасходно бивших
република заједничке државе.
Да би наша прехрамбена предузећа повећала конкурентност на тржиштима
развијених земаља, неопходно је да промене своју производну, организациону и
финансијску структуру. Потребно је извршити модернизацију, односно, аутоматизацију
процеса производње и побољшати производни асортиман. Паралелно, требало би појачати
маркетиншке активности. Посебно је важно да предузећа добију квалитетан менаџмент.
Нужан је нови концепт дугорочних, чврстих уговорних односа између прехрамбене
индустрије и примарних произвођача. Крајњи ефекат требало би да буде побољшање
финансијских резултата и финансијског положаја сваког предузећа појединачно, а тиме и
гране у целини.
Прехрамбена индустрија је најважнија област прерађивачке индустрије Србије.
Она остварује око 30% укупних пословних прихода и добити сектора прерађивачке
индустрије, у 4.753 компаније запошљава око 66 000 радника (20% свих запослених у
перађивачкој индустрији), и у укупном извозу прерађивачке индустрије учествује са око
15,5%. Ако се посматра заједно са примарном пољопривредном производњом, онда је
агроиндустријски сектор без премца по улози и значају у привреди земље, пре свега због
пољопривредног земљишта и других потенцијала којима располаже српска пољопривреда.
Подаци о кретању производње указују на велике осцилације у односу на
прерађивачку индустрију у целини. То је последица великих осцилација у пољопривредној
производњи због недовољних падавина у периоду вегетације, односно симболичних
површина под системима за наводњавање, затим због неизвесности везаних за ниво
откупних цена и нестабилности мера аграрне политике. Сви наведени фактори посебно су
били изражени у 2012. години, што се драматично одразило на род свих најважнијих
култура и раст цена примарних пољопривредних и прехрамбених производа, као и на пад
извоза тих производа.
Највећи број грана и групација бележио је стални раст извоза и суфицита у
спољнотрговинској размени. Извоз производа прехрамбене индустрије у 2011. години
износио је више од 1,1 милијарду евра, а позитиван салдо размене износио је око 556
милиона евра, што значи да увоз чини само 50% увоза. На домаћем тржишту основних
прехрамбених производа нема довољно конкуренције, па је ниво цена у односу на куповну
моћ веома висок.
Прехрамбена индустрија као извор загађења животне средине
Страна
6
За ову област постоји стални интерес страних инвеститора. Највећи број значајних
предузећа у прехрамбеној индустрији Србије је данас у саставу концерна и конгломерата
из региона или је под контролом иностраних инвестиционих фондова. Неколико значајних
компанија из области прехрамбене индустрије настале су и као изворно приватне
породичне компаније.
Прехрамбена индустрија као извор загађења животне средине
Страна
8
Најважнији пољопривредни производи Србије су кукуруз, пшеница, сунцокрет,
шећерна репа, соја, кромпир, јабуке, шљиве, грождје, свињско, говедје и живинско место и
млеко.
Индустрија хране у Србији опстаје упркос бројним препрекама. Годишње пласира
на страна тржишта намирнице
2
у вредности од око милијарду евра. Једна је од
малобројних грана са позитивним спољнотрговинским салдом, извоз је за 515 милиона
евра већи од увоза. С друге стране, готово 90 одсто прехрамбене индустрије је у рукама
страних компанија. Индустрија хране у Србији још може да се носи са огромном
конкуренцијом.
Српска прехрамбена индустрија укупно запошљава око 65.000 радника или 20
одсто у прерађивачкој бранши, а таква је ситуација била је и пре почетка економске кризе.
Велике су, међутим, промене у односу на период од пре 15 и 20 година, када је радило
дупло више уљара, шећерана, а сада је активно по неколико. Регистровано је око 4.500
малих, средњих и великих компанија које са баве прехрамбеном делатношћу. Број
компанија и број запослених идентични су оном из периода од 2008.
Српска прехрамбена индустрија је и технолошки у доста добром стању. После
приватизација, нови власници махом иностране компаније обнављали су и модернизовали
погоне. Око наше прехрамбене индустрије су се „отимали“ инострани купци и она је врло
брзо приватизована, посебно онај „здрави“ део.
Индустрија шећера углавном је у страним је рукама, као и највећи део кондитора -
„Атлантик група“ преузела је „Штарк“, а „Салфорд“ - „Бамби Банат“. Домаћи су остали
„Пионир“ и „Банини“. И млекаре су такође у оквиру страног капитала, „Салфорд“ је купио
„Имлек“ и Суботичку, Зрењанинска припада француској компанији „Бонгрен“, Сомборску
држи „Лакталис“ француска група, у Крагујевцу је немачки „Мегле“, остала је домаћа
Шабачка млекара. У уљарама пола је домаћег, а половина страног капитала. Кланице су
нам можда најлошије прошле у том периоду приватизације. Део капацитета месне
индустрије најмање је искоришћен. Има пуно простора и за индустријску прераду
кукуруза, а треба више улагати у прераду воћа и поврћа, ту су наше велике шансе.
2
Животна намирница је према члану 2., Закона о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе, све оно
што се употребљава за храну или пиће у прерађеном или непрерађеном стању. Под намирницом се подразумева и вода која служи за
јавно снабдевање становништва као вода за пиће или за производњу намирница намењених продаји !
