Универзитет у Крагујевцу

Факултет техничких наука Чачак

Предмет: Организационо понашање

Смер: Предузетники менаџмент

Семинарски рад

Тема: Стилови лидерства

Професор:

Студенти:

Чачак, 2013.

Садржај

Увод ................................................................................................................................3

Појам лидерства ............................................................................................................ 4

Лидери (вође) кроз историју ........................................................................................ 6

Фактори лидерства ........................................................................................................7

Карактеристике лидерства ...........................................................................................9

Карактеристике лидера .................................................................................................11

6.1.

Шта лидере чини јединственим ...........................................................................14

Стилови лидерства ........................................................................................................16

7.1.

Класични стилови лидерства ................................................................................17

7.1.1.

Хортон и Ајова студије ...............................................................................17

7.1.2.

Охајо студије .............................................................................................. 19

7.1.3.

Мичиген студије ......................................................................................... 20

7.2.

Савремени модели лидерства .............................................................................. 21

7.2.1.

Фидлеров модел лидерства ........................................................................ 21

7.2.2.

Херси – Бланшаров ситуациони модел .................................................... 22

7.2.3.

Модел „пут – циљ“ ..................................................................................... 23

7.2.4.

Брум – Јетонов модел лидерства ............................................................... 24

Савремене теорије лидерства .......................................................................................25

Лидерство и етика ......................................................................................................... 28

10.

Закључак ........................................................................................................................ 29

11.

Литература .....................................................................................................................30

2. Појам лидерства

Комплементаран тим не подразумева да су сви равноправни. Неко мора да води.

Лидерство је у контексту организационих система, први покушао да објасни и дефинише
Џејмс Мекгрегор Бурнс 1978. године, од када почиње период интезивног интересовања за
лидерство.

Неке од дефиниција лидерства које се могу наћи у литератури о лидерима и лидерству су:



Лидерство је „Понашање појединца... које усмерава активности групе према
заједничком циљу“ –

Hemphill & Coons

, 1957.



„Лидерство се испољава када појединци... мобилишу... иституционалне, политичке,
психолошке и друге ресурсе како би пробудили, ангажовали и задовољили мотиве
следбеника“ –

Burns

, 1978.



Лидерство је „Додатно ангажовање преко и изнад механичког придржавања
уобичајених наредби у организацији“ –

Katz & Kahn

, 1978.



Лидерство је „Процес утицања на активности организационе групе ка постизању
циљева“ –

Rauch & Behling

, 1984,



„Лидерство је процес давања сврхе заједничком раду и изазивања добровољног
напора које се улаже за испуњавање циљева“ –

Jacobs & Jaques

, 1990.



Лидерство је „Способност промене културе... започињање процеса развојних
промена које су далеко адаптивније“ –

Schein

, 1992.

Постоји много начина на које можемо довршити реченицу „Лидерство је...“ . Као што је то

Stogdill

, истакао о истраживању о лидерству, постоји исто толико различитих дефиниција

лидерства колико има људи који су покушавали да га дефинишу.

У литератури не постоји једниствена дефиниција лидера и лидерства. Аутор

Barnard Bass

дефинише десет карактеристичних приступа лидерству:



Лидерство као фокус на групне процесе. Овај сет дефиниција одређује лидера
као центар, нуклеус и/или стожер групне активности.



Лидерство као личност и њени ефекти - група дефиниција која тежи да одреди
лидерство у релацијама личних атрибута или јачине карактера лидера.



Лидерство као акт понашања. У бројним истраживањима о лидерству
традиционално је постајао фокус ка понашању лидера, са тежњом да се пронађе
одговор на питање „Шта лидер ради?“.



Лидерство као инструмент за остваривање циљева – група дефиниција која, у
великој мери, поистовећује лидерство и менаџмент. Оне приписују
инструменталну вредност процесу лидерства.



Лидерство као најважнији ефекат интеракције. У оквиру ове групе налазе се
дефиниције чији је нагласак на ефекту или последици групне интеракције.
Лидерство се не посматра као узрок групних интеракција, већ као нешто што се
појављује као њихов резултат унутар и између чланова групе.



Лидерство као различите улоге – лидерска улога и улога следбеника посматрају
се као једне од низа добро дефинисаних и потребних улога. Из угла ове
перспективе лидерство може бити виђено као улога која интегрише друге ради
побољшања резултата.



Лидерство као иницирање структура. Ово је поглед који додељује лидерству
јединствену улогу која се састоји у иницирању и подржавању структуре
социјалних система.



Лидерство као уметност индуковања сагласности воља следбеника – аспект који
посматра лидерство као активност моделирања групе према жељама и хтењима
лидера. Оно представља једнострану релацију у правцу лидери – следбеници,
односно обухвата непоштовање жеља следбеника.



Лидерство као испољавање утицаја. Ове дефиниције наглашавају концепт
утицаја који је стриктно раздвојен од доминације, контроле или постизања
сагласности.



Лидерство као однос моћи – наглашава кључну улогу моћи у одређивању
лидерства.

Лидерство се, посматрано у ширем смислу, односи на утицање на људе и њихово
усмеравање у извршавању промена и адаптација предузећа. Лидерство се дефинише као
способност једног човека, лидера или вође, да води друге људе, да утиче на њих да га
следе у остваривању постављеног циља, жељених и потребних промена.

Неки од аутора посматрају лидерство и као инструмент за остваривање циљева, процес
који укључује утицање да се остваре циљеви, и који се дешава у одређеној ситуацији
групе или организације. Лидерство је процес у коме појединац утиче на групу или
организацију да се оствари заједнички циљ. Без утицања не постоји лидерство.

Упркос различитим становиштима приступа дефинисању лидерства, постоје одређене
карактеристике овог феномена:



Лидерство је процес.



Лидерство укључује утицај.



Лидерство се дешава у групама.



Лидерство укључује циљеве.

Засновано на наведеним компонентама, под лидерством подразумевамо процес у коме
појединац утиче на групу појединаца у правцу постизања заједничког циља. Лидерство
није само процес остварења неког текућег циља, већ и процес у коме се тежи остварењу
битних промена. Али није свако лидерство успешно. Обавити сложен задатак је јако
тешко и потребна је упорност за превазилажење препрека и поверења оних који раде на
истом задатку.

4. Фактори лидерства

Највише истраживани фактори лидерства су: личне карактеристике појединаца који
преферирају вођство, особине подређених и карактеристике средине.

Личне карактеристике су:

прецепција

личне вредности

склоност ка ризику, порекло,

вештине и начин одлучивања

. Начин на који лидер види, разуме и тумачи стварност

разликује га од других у организацији.

1. На обликовање перцепције лидера, начин на који дијагностикује проблеме и начин на
који доноси одлуке утиче на његов вредносни ситем. Веома је важно да лидер види ствари
на прави начин, да је непристрасан и да нема предрасуда. Перцепција се учи. Људи уче да
одређене ствари виде на одређени начин.

2. Вредносни систем појединца је његов лични поглед о томе шта је добро, а шта није.
Личне вредности лидера се испољавају кроз преференције у смислу а преферира високе
економске или организационе преформансе, можда и једно и друго.

3. Сколоност ка ризику је важна особина лидера, по којој се они издвајају од осталих
појединаца у организацији. Лидери више верују у своју предузимљивост него „у судбину“.

4. Порекло лидера  је значајан фактор лидерства. Истраживања су показала да се лидери
могу   регрутовати   из   свих   друштвених   слојева,   али   се   међусобно   значајно   разликују.
Породична  култура   и  васпитање   су   веома   значајни  за   формирање  лидерског  профила.
Такође, национална култура има велики значај. Познато је, на пример, да се у САД – у
менаџери   регрутују   из   свих   средина,   имају   образовање   и   либерално   васпитање.   Они
немају комплекс ауторитета старијих што је битно за обликовање лидерства. Оријентална
друштва, међутим, имају наглашену традицију прихватања ауторитета старијих, што може
бити ограничавајући фактор за успех у лидерству.

5. Вештине лидера

укључују способност утицаја на друге у организацији да га следе,

односно да мењају понашање. Лидер треба да поседује интерперсоналне вештине како би
у датој ситуацији учинио прави избор облика утицаја на друге. У том смислу, јавне
похвале и награде могу бити ефикасне у једној, а јавне критике и казне у другој ситуацији.

6. Начин одлучивања, као избор између различитих модела, може бити од пресудног
утицаја на ефикасност укупног прицеса лидерства. Два су основна начина: „

одозго на

доле

“, где се фаворизују брзина и ефективност, и „

одоздо на горе

“, где се фаворизују

информисаност запослених и ефикасност.