Факултет за европске правно политичке студије
ФИСКАЛНА ПОЛИТИКА КАО ДЕО
МАКРОЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ
Семинарски рад
Предмет: Јавне финансије и финансијско право
Наставник: доц.др Слободан Нићин
Студент: Тамара Стевановић
Бр. индекса: 11-67/ пр
Нови Сад, 2013.
1 |
С т р а н а
Садржај:
I. Увод ................................... 2
II. Фискална политика .................................... 3
III.Управљање буџеским дефицитом .................................... 5
IV. Теорија стабилизационих буџета .................................... 6
V. Стабилизациони буџети земаља – чланица европске уније .. 7
VI. Фискална политика и јавни избор ..................................... 8
VII. Литература ..................................... 13
3 |
С т р а н а
Одлучујући фактор при избору инструмената макроекономске политике који ће чинити
базу државне интервенције, јесте остварен степен развоја привреде, али у начелу
најзначајнији су: фискална политика, монетарна политика и политика дохотка.
II. ФИСКАЛНА ПОЛИТИКА
Финансијска политика је примењена наука о финансијама, која проучава адекватне
методе, принципе и средства за којима посеже држава, у циљу постизања најповољнијих
економских ефеката душтва у целини. У англосаксонским земљама, користи се термин
фискална политика за означавање савремене економске политике која употебом
фискалних средстава делује не финансијску стабилност и привредни раст. Термин
фискална политика уведен је у економску науку, отприлике тридесетих година прошлог
века, од старне Џона Мајнарда Кејнза, који је њиме желео да означи финансијску
активност државе у процесу прикупљања и трошења средстава, а са циљем
задовољавања јавних потреба и државних интервенција у привреди.
4
Фискална политика, како су се економски теоретичари ипак сложили, иако није дошло
јединствене дефиниције, представља савремену политику, која вођена инструментима и
мерама, кроз јавне приходе и расходе даје остварење одређених фискалних, економских
и социјално-политичких циљева. Тако да фискална политика представља значајну
компоненту укупне економске политике.
Промене у државним приходима и расходима могу бити дискреционе, дефинишу се у
оквиру осмишљених регулатоних промена расхода или пореза у циљу стабилизације
економије и то је онда дискрециона фискална политика; а могу бити и аутоматске
промене које се односе на порески систем и државне програме који су фиксирани и у
периодима мањег прилива средстава у буџет аутоматски изазивају раст буџетског
дефицита или суфицита, смањење државних прихода, што на другој страни условљава
смањење расхода, па се оваква средства називају аутоматским стабилизаторима.
Инструменти фискалне политике су: порези, таксе, царине, акцизе, доприноси, приходи
јавних добара, јавни дуг, буџет. Порез је кључни инструмент јавних прихода. Таксе су
новчане накнаде за услуге које државни органи и установе, у оквиру својих овлашћења
чине, на захтев физичких и правних лица. Царине су облик фискалних прихода, то је
4
Ђорђевић Д. (2006), Јавне финансије и финансијско право , Привредна академија, Нови Сад
