МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ

Факултет за пословну економију

Ужице

Семинарски рад

Из предмета Информациони системи менаџмента

„Системи за подршку одлучивања“

Студент:

Ментор :

Student Доц.Др Зоран Живковић

Ужице

21. децембар 2013

САДРЖАЈ:

УВОД...............................................................................................................................................3

1.ПОЈАМ, ПРИРОДА И СВРХА DSS..........................................................................................5

2.КАРАКТЕРИСТИКЕ И МОГУЋНОСТИ DSS.........................................................................6

3.СТРУКТУРА СИСТЕМА ЗА ПОДРШКУ ОДЛУЧИВАЊУ...................................................7

3.1.ПОДСИСТЕМ ЗА УПРАВЉАЊЕ ПОДАЦИМА......................................................8
3.2.ПОДСИСТЕМ ЗА УПРАВЉАЊЕ МОДЕЛИМА......................................................9
3.3.ПОДСИСТЕМ ЗА УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ............................................................9
3.4.ПОДСИСТЕМ – КОРИСНИЧКИ ИНТЕРФЕЈС........................................................9
3.5.КОРИСНИК................................................................................................................10

4.АКТИВНОСТИ И ВРСТЕ DSS................................................................................................10

5.МОДЕЛ DSS У СТРАТЕГИЈСКОМ УПРАВЉАЊУ.............................................................11

5.1.ФУНКЦИОНАЛНОСТИ СИСТЕМА.......................................................................12
5.2.АРХИТЕКТУРА И ТЕХНОЛОГИЈА........................................................................13

5.3 ПОДРШКА ОДЛУЧИВАЊУ У ОРГАНИЗАЦИЈАМА......................................................14

5.4.ЕКСПЕРТНИ СИСТЕМИ .....................................................................................................15

ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................................20

ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................21

одлучивању (DSS -Decision Support System), који је предложио Gerrity 1971. године. Овај
систем је настао као интеракција теоријских истраживања и области одлучивања на
Карнеги институту ѕа технологију, у 50-тим и 60-тим годинама и истраживања у области
информационих технологија на МИТ у 60-тим годинама XX - ог века. SPO/DSS су ИС који
пружају подршку у решавању слабо структуираних проблема, црпећи из постојећих
система оне информације, које су битне за процес одлучивања; подрзава, не замењује
доносиоца одлука.Основу DSS чине: програми - интерфејси који приступају великим
базама података, извлаче из њих синтетичку информацију у облику и формату какав је
потребан за дати ниво одлучивања. Део података за формирање базе DSS може се
користити из спољних извора или специјализованих датотека.

База података DSS

База података представља конститутивни елеменат DSS.
DSS се гради за потребе структуре која већ има развијен базни
(аквизициони,трансакциони)информациони систем, екстракције података, пројектовања
базе података DSS, допуна подацима којих нема у бази података реалног система, фазе
формирања базе података DSS, селекција података из окружења и избор кандидата за базу
DSS (из истог окружења,селекције података за DSS у маркетингу и производњи биће врло
различите) пресликавање података у базу података DSS.

Базе модела -

Стратегијски модели, тактичкимодели, операционални модели и блокови

модела и потпрограми намењени модуларној изградњи. Категорије DSS - Категорија
карактеристика пример, data-driven користе структуриране податке Data Document-Driven
користе неструктуриране податке, Web Model-Driven користе моделе распореди,
Suggestion користе правила и релације, консултације Grup Support помажу комуникацију и
усаглашавање, подршка коминтентима приступ подацима, п одршка специфичним
системима, ваздухопловни, банкарски.

Савремени менаџмент процес одлучивања тумачи и приступа му из две перспективе. Прва
је усмерена ка проблемима програмираног одлучивања и утемељена је на научном
подручју познатом као „операциона истраживања“ или „наука о управљању“. Друга се
односи на непрограмирано одлучивање које махом подржавају методе и технике
хеуристичког програмирања, вештачке интелигенције итд.

Програмиране одлуке се односе на структурне проблеме одлучивања, па се зато ово
одлучивање назива структурно и за које је карактеристична поновљивост, коришћење
уобичајених процедура за идентификацију већине елемената проблема који се решавају у
процесу одлучивања. Да би се структурни проблеми успешно решавали користе се
математички, математичко-статистички и други модели за изналажење оптималних
решења.

Непрограмиране (неструктуиране) одлуке се односе на слабо структурне проблеме
одлучивања, који су уникатни, или ако се понављају, понављају се у дужим временским
дистанцама, слабо дефинисаних циљева и изузетне сложености. Доносилац одлуке не
може прецизно идентификовати значене параметара проблема, па их је стога веома тешко
математичким и другим методама формализовати.

Постоји и низ проблема које карактеришу атрибути и једних и других одлука, а такве
одлуке се називају полуструктурисане.

Захваљујући развоју информатичких технологија и информационих система, развијена су
и користе се многа софтверска решења аутоматизације структурисаних и
полуструктурисаних проблема одлучивања. Развој управљачких информационих система и
DSS је достигао висок ниво и тај проце си даље успешно траје. Аутоматизација и
контунуирани развој софтверских решења за неструктурисане проблеме одлучивања је
такође у успону, креће се умереном брзином и поприма све већи значај у DSS.

1. ПОЈАМ, ПРИРОДА И СВРХА DSS

Под системима за подршку одлучивању се подразумевају интерактивни, на рачунарима
засновани, информациони системи који се користе софистицираним моделима анализе
података, моделима одлучивања и специјализованим базама података са сврхом
подржавања процеса полуструктурисаног и неструктурисаног менаджерског одлучивања.

Ови системи имају већу аналитичку моћ од других система, јер се користе мноштвом
софистицираних модела анализе и могу сажимати огромне количине података у форму
коју доносиоци одлука могу лако тумачити и разумети. Обликовани су тако да се
доносиоци одлука њима могу непосредно користити, а софтвер је изразито „user friendly“ и
користи се у интерактивном начину и на ад хоц основи – корисник може мењати
претпоставке, постављати нова питања, укључивати нове податке.

Управљање којом организацијом укључује доношење одлука и решавање проблема
одлучивања. Информациони системи својом делатношћу обезбеђују податке, информације
и знање за сврхе одлучивања и управљања. Управљање организацијом укључује 4 основне
функције:

1. планирање,
2. организовање,
3. усмеравање и
4. контролисање.

Управљачки информациони системи помажу менаджерима да праве боље планове, доносе
плодотворније одлуке, успешније организују, усмеравају и контролишу функционисање
организације, укратко, да ефективно и ефикасно управљају њом. Мада су они били
развијени са сврхом да обезбеђују управљачке информације за доношење ефективних
одлука, овај циљ и те намере нису успешно били реализовани у већини организација.
Стога су се појавили нови, другачији информациони системи, кориснички оријентисани
DSS; више као надоградња управљачких информационис ситема, а мање као њхова замена.

DSS су способни, по уверењу и тврђењу многих аутора, да уклоне наведене
противуречности и недостатке који су се појавили код МИС. Корисници оваквих система и
сам систем дејствују заједнички, са сврхом да се доносе квалитетније управљачке одлуке.

Neđo Balaban, Živan Ristić, Jovica Đurković, Jelica Trninić, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i

informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godine, str.460.



DSS треба да буде лак за конструисање. Крајњи корисник може бити оспособљен да
сам конструише једноставан модел. Велики системи морају бити изграђени у
корисниковој организацији, ангажовањем више специјалиста за његов развој.

3. СТРУКТУРА СИСТЕМА ЗА ПОДРШКУ ОДЛУЧИВАЊУ

Основне компоненте, односно подсистеми за подршку одлучивању су:

1. Подсистем за управљање подацима,
2. Подсистем за управљање моделима,
3. Подсистем за управљање знањима,
4. Подсистем – кориснички интерфејс,
5. Корисник.

3.1.

ПОДСИСТЕМ ЗА УПРАВЉАЊЕ ПОДАЦИМА

Струкутру подсистема за управљање подацима чине следећи елементи:

1. База података

– колекција међусобно повезаних података, организованих према

потребама и структури организације, који се могу користити од стране једног или
више корисника за једну или више апликација. За ове податке је карактеристично
да се прибављају из различитих интерних извора (базе података унутар
организације) и екстерних извора (подаци из индустријске гране, са тржишта,
државни прописи...);

2. DBMS (Data Base Management System)

– систем за управљање базама података је

посебан софтверски систем који омогућава корисницима да без већих потешкоћа
оформе базе података и ефикасно их ажурирају и одржавају. У ту сврху DBMS
располаже и примењује одређене језике описа, манипулисања, администрирања и
генерисања апликација. DBMS је изграђен од следећих подсистема:



подсистема за дефинисање података,



подсистема за манипулисање подацима,



подсистема за генерисање апликација и



подсистема за администрирање.

Његови задаци и функције су да:



управља процесом екстракције (уношења) података,

