Analiza finansijskih izveštaja sa posebnim osvrtom na analizu bilansa uspeha – preduzeća „Yuhor“

Visoka poslovna škola strukovnih studija Blace

Diplomski rad iz finansijskog menadžmenta:

- Analiza finansijskih izveštaja sa posebnim osvrtom na

analizu bilansa uspeha – preduzeća „Yuhor“ -

Mentor: dr Kristina Cvetković

Student: Boris Đurđević 122/10M

Blace, 2013.

Apstrakt

Tema   ovog   završnog   rada   kako   i   sam   naslov   kaže   je   „Analiza   finansijskih   izveštaja   sa
posebnim  osvrtom na  analizu  bilansa  uspeha –  preduzeća  a.d.  „Yuhor““ odakle  se  može
zaključiti da će se ovaj rad sastojati iz dva ključna dela. Prvi deo će se baviti teorijskom
analizom finansijskih izveštaja koji uključuju:

1. bilans stanja;

2. bilans uspeha;

3. izveštaj o novčanim tokovima,

4. tumačenje izveštaja o promenama na kapitalu kao i

5. napomene uz finansijske izveštaje, dok će se drugi deo sastojati iz praktične analize
uspešnosti poslovanja kompanije „Yuhor“, gde će se uz pomoć racija, kao i njihovih
tumačenja doći do odgovora na pitanje koliko je ovo preduzeće uspešno, tj koliko uspešno
obavlja svoje poslovne aktivnosti.

Ključne reči:

finansijski izveštaj, finansijska analiza, bilans stanja, bilans

uspeha, izveštaj o promenama na kapitalu, izveštaj o novčanim tokovima,
preduzeće „Yuhor“

Uvod

Svi učesnici na tržištu poput akcionara, menadžmenta kompanije, direktora, zainteresovani su
za   poslovanje   kompanije.   Kako   bi   najlakše   sagledali   celokupno   poslovanje   kompanije,
profesionalci sačinavaju finansijske izveštaje odakle se najbolje može zaključiti kako jedna
kompanija posluje. Ove izveštaje neophodno je da pregleda nezavisna revizorska kuća koja
daje svoje mišljenje o tačnosti i ispravnosti ovi izveštaja. Pre par vekova, preduzeća su imala
manje formalno računovodstvo, ali sa razvojem industrijske revolucije i nastajanjem velikih
internacionalnih i multinacionalnih kompanija sa velikim brojem poverilaca, javlja se potreba
sa   ozbiljnijim   računovodstvenim   pristupima.   Sve   veći   broj   banaka,   ali   i   akcionara   biva
zainteresovano za analiziranje poslovanja kompanije čiji su oni poverioci ili čiji bi poverioci
mogli   postati.   Ove   analize   se   vrše   na   osnovu   detaljnih   pregleda   pet   glavna   finansijska
izveštaja, a to su:

1. bilans stanja;

2. bilans uspeha;

3. bilans novčanih tokova;

4. izveštaja o novčanim tokovima kao i

5. napomene uz finansijske izveštaje.

Teorijski deo

1. Finansijska analiza

Finansijska analiza odnosi se na procenu vitalnosti, stabilnosti kao i profitabilnosti kompanije.
Finansijske izveštaje pripremaju ljudi koji su stručni u ovoj oblasti kako bi prikazali
najtačniju sliku preduzeća. Najvažniji godišnji izveštaji su bilans stanja, kao i bilans uspeha, a
računskim povezivanjem pozicija iz ova dva bilansa dobijaju se racija koja dosta govore o
uspešnosti poslovanja nekog preduzeća, a ujedno predstavljaju i osnovne instrumente
finansijske analize.

Prednosti analize finansijskog izveštaj su brojne. One pružaju mogućnost investitorima da
steknu utisak o poslovanju određene kompanije i na osnovu toga donesu ispravnu odluku o
investiranju   svog   novca.   Takođe   koristi   imaju   i   regulativna   tela   koja   na   osnovu   ovih
finansijskih izveštaja mogu da uvide da li kompanija ispunjava sve propisane standarde ili ne,
istovremeno pomažući vladinim agencijama da analiziraju porez kompanije, ali najbitnije je
da od te analize i sama kompanija ima koristi u smislu da joj pruža mogućnost da izanalizira
svoju   uspešnost   i   efikasnost   tokom   određenog   perioda   u   prošlosti,   a   na   osnovu   toga
istovremeno   joj   omogućava   da   donese   određene   odluke   koje   će   joj   pomoći   u   budućem
poslovanju.

Kada neko želi da investira u određenu kompaniju, tada pokušava da sazna sve o njenoj
finansijskoj poziciji, tj. koliko je profitabilna i koliko je finansijski jaka. Svaka registrovana
kompanija prema zakonu mora da sačini svoj bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim
tokovima,   kao   i   ostale   vrste   finansijskih   izveštaja   koji   će   stajati   na   raspolaganju   svojim
sadašnjim, ali i budućim ulagačima, poveriocima, zaposlenima i ostalima koji su iz bilo kog
razloga zainteresovani za poslovanje jedne kompanije. Iz ovoga se vidi da osobe koje koriste
finansijske izveštaje čine to iz različitih potreba i raznovrsnih su profila. Ako su potrebe
različite   to   znači   da   će   i   sredstva   biti   različita,   kao   i   to   da   su   potrebni   različiti   aspekti
finansijskog   izveštaja.   Međutim,   ovo   ne   znači   da   za   svakoga   ponaosob   treba   praviti
finansijske izveštaje, jer u suštini, mnogi korisnici imaju i neke zajedničke potrebe. Dakle,
glavne grupe ljudi koje koriste finansijske izveštaje su sledeće:

1. Investitori (osiguravajuće kuće, zajednički fondovi, penzijski fondovi) – ovu grupu najviše
interesuje budućnost kompanije i njene namere, tj. likvidnost, rizik, povraćaj, zarada. Stoga,
ovoj grupi su potrebni bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, kao i
predviđanje i procena uprave kompanije.

2. Kreditori – ovaj skup interesuje sve ono što bi moglo da im pomogne u donošenju odluke o
odobravanju zajma, s obzirom na to da postoji određena procedura koja mora biti ispoštovana.
S tim u vezi, u zavisnosti od vrste zajma, oni mogu tražiti da minimalna pasivna baza kapitala
bude tolika i tolika, da racio duga i pasive ne bude više od 10:1, itd. Ovoj grupi su zato
potrebni izveštaji o prihodima, bilans uspeha, predviđanje i procena uprave kompanije, kao i
dokumenta koja potvrđuju obaveze o isplaćivanju duga, a koje se ne pominju u prethodno
navedenim dokumentima.

Mane:

1. Finansijski izveštaji su podložni uticaju ličnih rasuđivanja izveštavalaca. Pošto se oni vode
svojim intersom, oni nisu u mogućnosti da izveštavaju neutralno. Stoga, slika koju oni
predstavljaju može da ne uspe u stvaranju neutralne i realne slike firme.

2. Cifre i brojevi se izvode iz računovodstvenih cifara. Ovakvi podaci često su bazirani na
istorijskim troškovima. Ponovo, u računovodstvu, istorijski troškovi se spajaju sa trenutnim
prihodima. To je razlog zbog koga je veoma teško uspostaviti direktan odnos kratkoročnog
toka novca i računovodstvenog profita.

3. Finansijski izveštaji mogu biti maskirani. Na primer, trenutni racio može biti povećan na
određeno vreme sredstvima povećanja novca u posedu kroz prihvatanje dugoročnog kredita
baš pred kraj godine i otplate istog kredita nakon početka sledeće godine. Tako se može
zamaskirati realna slika o preduzeću.

4. Preduzeća sa različitim segmentima mogu predstaviti udružene podatke. U takvim
slučajevima ideja o performansama individualnih segmenata nije dostupna.

5. Finansijski izveštaji su izraženi u novcu. Međutim, kupovna moć novca se menja. Tokom
inflacije,   finansijski   izveštaji   kompanija   koje   imaju   veliku   imovinu   i   inventar   ne   mogu
prikazati   realnu   sliku,   pošto   vrednost   novčane   imovine   opada.   U   takvim   situacijama,
značajnija   poređenja   performansi   tokom   različitih   godina   je   veoma   otežana,   gotovo
nemoguća.
6. Kao podrška analizi finansijskih izveštaja, često se predlaže da se uporede performanse
kompanije sa industrijskim prosekom. Međutim, informacije o industrijskom proseku nisu
vrlo pristupačne. Osim toga, većina firmi teži ka tome da bude najbolja u industriji. Stoga,
vrlo je teško izvesti idealni standard u industriji sa performansama individualnih kompanija
koje bi mogle da se uporede.

Na kraju je važno zaljučiti da sve te izveštaje treba pregledati, detaljno ispitati i shvatiti kako
potencijalni ulagač ne bi pogrešio u svojoj proceni. Takođe treba obratiti pažnju i na sitna
slova u izveštajima, jer često se događa da kompanija ne želi baš sve da iznese na videlo.
Osobe koje sačinjavaju ove finansijske izveštaje, neretko su pod uticajem rukovodstva, u
stanju su da pribegavaju različitim trikovima kako bi u što boljem svetlu prikazali kompaniju i
njeno poslovanje, pa stoga finansijski skandali i različite prevare na ovom nivou nisu retkost.

Sve ovo otežava analiziranje finansijskih izveštaja jer zahteva dobro poznavanje spektra
pogrešnih shvatanja i interpretacija iste stvari na različite načine, kao i veštine procenjivanja
industirije, ali i ekonomije u kojoj to preduzeće posluje. Zato je važno istaći da finansijske
izveštaje ne treba uzimati zdravo za gotovo, već je neophodno, pored veština i znanja, uložiti i
mnogo vremena, truda i upornosti koje će investitoru ili osobi koja analizira ove izveštaje
pomoći da shvati unutrašnje značenje podataka iz bilansa, kao i da uoči sve potencijalne
zamke takozvanog „kreativnog“ računovodstva.

Finansijski izveštaji su u stvari izveštaji o činjeničnom stanju koji su namenjeni nepoznatim,
ali ipak donekle specifičnim grupama korisnika. Ovakvi izveštaji gube na značaju ukoliko ih