ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ СПОРТА
НА БЛИСКОМ ИСТОКУ
Друштвени живот једног занимљивог доба лежи пред нама и
ми схватамо да се људска природа током свих тих векова није много
променила. Човек се у циљу свог опстанка, од момента када је
постао свесно биће, трудио да на одређеном простору, опстане
створи цивилизацију, одређени друштвени поредак којим се
унапређујупредуслови за настанак , опстанак и развој људских
заједница. Основни предуслови је да нека људска заједница
опстане на одреређеном просртору су да се насеља налазе у
непосредној близини знатних водених пространства, ритова, језера,
пашњака и шума, тако да читав предео обезбеђује могућност
разноликих привредних активности – лова, риболова, сточарства,
занатства и трговине. Све те активносту уско су везане за одрђене
спортске вештине које је човек неговао од самог тренутка када је
постао свесно биће.
Ако се вратимо на нашу мапу и следимо спојени Тигар и
Еуфрат од Персијског залива до места где се ове историјске реке
раздвајају (код данашње Курне), а затим пратимо Еуфрат на заапад,
наћи ћемо северно и јужно од њега, затрпане градове древног
Сумера: Ериду (данас Абу Шахреин), Ур(данс Мукајер), Урук
(библијски Ерах, данас Уарка), Ларса (библијски Еласар, данас
Сенкерех), Лагаш (данас Шипурла), Нипур (данас Нифер), и Нисен.
Следите Еуфрат на северозапад ка Вавилону , некада најучувенијем
граду Месопотамије (земље ''између река''); Рана историја
Месопотамије је у једном аспекту борба између несемитских народа
Сумера да очувају независност против експанзије и упада Семита
из Киша и Агаде и других центара на северу. Усред тих борби, ови
различити народи су несвесно, можда и невољно сарађивали и тако
ставарали прву свеобухватну цивилизацију познату историји,
изузетну плодотворну и јединствену.
ИСТОРИЈА СПОРТА И
ЦВИЛИЗАЦИЈЕ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ
Када су се створили одређени предуслови за настанак,
опстанак и развој човека на овим просторима, геолошки, географски
и економски. Временом су се појавили развијенији народи који су
поделили долину између себе , умнжили се и развијали. Тако је
настало неколико краљевина. Свака од њих имала је своју
престоницу, владајућег бога и сопствени теолошки систем и свој
систем телесног вежбања. Спајање народа, што је касније
уследило, довело је до обједињења религијских уверења. У
долинама реке Тигар и Еуфрат пронађени су остаци бројних и врло
старих цивилизација чији трагови сежу до 4000 година п.н.е. Током
векова смењивали су се и настављале цивилизације разних
народа. У старом веку ове долине су насељавали Сумери, Акади,
Асирци, Персијанци, Египћани, Грци и касније Римљани. У овом
раду ће се изложити физичка култура и активност наведних народа
закључно са Египћанима.
МЕСОПОТАМИЈА
У Месопотамији су физичка вежбања била војничког карактера
и као таква су првенствено служила што бољем оспособљавању
војника за ратне походе или одбрану државе (краљевства). Међу
осталим народима на подручију физичке културе су се највише
истакли Сумери, Вавилонци, Асирци, Персијанци И Египћани.
СУМЕР
Оријентација – Допринос западној цивилизацији – физичко
вежбање
Писана историја је најмање шест хиљада година стара.
Средиште људске делатности, колико знамо било је на блиском
истоку. Под овим недовољно прецизним термином, у овом раду
ћемо подразумевати целу југозападну Азију јужно од Русије и Црног
Мора, ту ћемо укључити и Египат, будући да је од давнина повезан
са Блиским истоком у једној огромној мрежи и комплексу
комуникација оријенталне цивилизације. На тој бурној позорници
препуној народа и сукобљених култура развили су се земљорадња и
трговина, коњ и кола, ковање новца и кредитна писма, занати и
радиност, закон и власт, математика, и медицина, клистири и
дренажни системи, геометрија и астрономија, календар и сат
изодијак, азбука и писање, хартија и мастило, књиге, библиотеке и
школе, глазирана грнчарија и фин намештај, монотеизам и
моногамија, козметика и накит, даме и коцка, куглање и порез на
приход, дојиље и пиво, из којих наша европска и америчка култура
извлачи корист континуираним наслеђивањем преко медицине
Крита и Грчке и Рима. ''Аријевци'' нису засновали цивилизацију – они
су је прузели од Вавилоније и Египта. Грчка није зачела
цивилизацију – наследила је далеко више, него што је започела; она
је била размажена наследница три миленијума уметности и науке
неког другог краја, па онда полако напредовали узводно, Тигром и
Еуфратом; можда су чак били са далеког монголског порекла, јер у
њиховом језику много тога подсећа на монголски.
Изношење ове заборављене културе на видело представља
једну од романтичних археолошких прича. За оне које, са крхким
осећајем временске дистанце, ми називамо ''античким народима'' –
то јест Римљанима, Грцима и Јеврејима – Сумер јр био непознат,
Херодот очито никада није чуо за Сумере; ако јесте, он је то
игнорисао, као нешто што му је било древније него нама. Берзус,
вавилонски историчар који је писао негде око 250. Године п.н.е.
познавао је Сумер само кроз вео легенде.
Он је описао расу
чудовишта предвођену Оанесом који је изашао из Персијског
залива и донео вештину земљорадње, обраде метала, и писања
''све ставри којима се побољшава живот''.
Сумер је поново
откривен 1850.године Хинкс је схватио да је клинасто писмо – које
се добијало притискивањем клинасте игле на меку глину, и
користило у семитским језицима Блиског истока – било позајмљено
од неког ранијег народа неког углавном несемитског језика ; и Оперт
је овом хипотетичном народу дао име ''Сумери'' Отприлике у исто
време, Ролисон и његови сарадници су у рушевинама Вавилоније
нашли таблицекоје су садржале речнике овог старог језика, са
преводима између редова, у модерном факултетском стилу, са
старијег језика на вавилонски.
Сумери силазе са историјске сцене и њихово мало поглавље у
историји Месопотамије завршава се онда када је са севера дошао
велики Хамураби, краљ Вавилона; изградио је царство невиђене
моћи и довео га у ред једним универзалним законом. Од тада ће
много векова, све до успона Персије, Семити владати Земљом
између двеју Река.
Међутим, опстала је сумерска цивилизација. Сумери и Акади
су још увек производили занатлије, песнике, уметнике, мудраце, и
свец; култура јужних градова прешла је на север дуж Еуфрата и
Тигра до Вавилоније и Асирије као почетно наслеђе месопотамске
цивилизације.
Основа ове културе је була земља, плодна захваљујући томе
што што су се реке набујале од зимских киша сваке године
изливале. Поплава је била опасна, колико и корисна; Сумери су
научили да је безбедно усмеравају помоћу иригационих каналакоји
су засецали и пресецали њихову земљу; а они су у сећању сачували
та давна времена опасности кроз легендекоје су приповедали о
поплави и како се на крају копно одвојило од воде, а човечанство
било спасено. Овај систем наводњавања који дотира из 4000.година
п.н.е. буио је један од највећих достигнућа сумерске цивилизацијеи
свакако њен темељ. Са тих брижљиво заливаних пољадолазиле су
обилне жетве жита, јечма, пиревине, урми, и многих врста поврћа.
Плуг се рано појавио, а вукли су га волови (што се протегло све до
недавне прошлост), а већ су имали и сејалице у облику цевчица.
Сакупљена летина се вршилапревлачењем преко великих дрвених
саоница опремљеним зупцима од кремена којима се секла слама за
стоку и одвајало зрно за људе.
У многим видовима, то је била примитивна култура. Сумери су мало
користили бакар и калај и повремено их мешали да би направили
бронзу;ту и тамо отишли су даље правећи велика оруђа од гвожђа.
Али, метал је још увек био луксуз и реткост. Сумерске алатке су
већином биле од кремена; неке су, као српови за жетву јечма биле
од глине; а неки финији предмети као што су игле и шила
израђиванеод соноваче и костију. Ткање се обављало у већим
размерамапод контролом надзорника које је постављао краљ, што
личи на најновију праксу да држава тј. влада контролишу индустрију.
Куће су градили од трсске, обично облепљене ћерпич – смешом
глине и сламе овлажене водом и стврднуте на сунцу; таква
станишта је још увек лако наћи тамо где је некада био Сумер.
Колиба је имала дрвена вратакоја су се окретала на зглобним
шаркама од камена. Подови су обично били од утабане земље;
кровов су имали лучни облик због савијања трске на врху, или су
били равни са блатом покривеном трском простртом преко
попречних дрвених греда. Краве, овце, козе и свиње тумарале су по
кући као исконски човекови пријатељи. Вода за пиће извлачила се
из бунара.
Роба се углавно превозилаводеним путевима. Пошто је био
редак у Сумеру, камен је довожен преко залива или рекама, а затим
бројним каналима до пристаништа разних градова; код града Киша
је Оксфордска теренска експедиција ископала неколико најстаријих
возила са точковимаза које се зна. Ту и тамо у рушевинама се
налази на пословне печате којима се потврђује промет са Египтом и
Индијом. Није још било ковања новца, али је била уобичајена
трговина транпом, али злато и сребро су већ били у употреби.
Изненађујућа чињеница у сумерским остацима је писање. Та
чудесна вештина изгледа већ добро развијена , погодна за
изражавање сложених мисли у трговини, поезији и религији.
Најстарији натписи на камену сежу чак 3600 године п.н.е. Око
3200.г.јавља се глинена таблица и од тог времена су изгледа
Сумери уживали у том сјаном открићу. Наша је срећа да народ
Месопотамије није писао на осетљивом и кратковечном папиру,
мастилом који избледи, већ на влажној глини вешто утискивао
клинасти вршак стилуса (писаљке). Са тим прилагодљивим
