Prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem
VISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA
VRANJE
STUDIJSKI PROGRAM: ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
SEMINARSKI RAD
PREDMET: OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
TEMA: PRIRODNA I DRUŠTVENA SREDINA KAO EKOLOŠKI,
ENERGETSKI I EKONOMSKI SISTEM
Profesor: Ljiljana B. Stošić Mihajlović Kandidat: Kristina Stevanović
Mart, 2014 Vranje
1
Prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem
Sadržaj
Rezime................................................................................................................................1
1. Uvod................................................................................................................................2
2. Prirodna i društvena sredina........................................................................................3
3. Uticaj energetskih izvora na životnu sredinu..............................................................4
3. 1. Nuklearna energija
.................................................................................................................4
3. 2. Energija vode
................................................................................................................5
3. 3. Obnovljivi izvori energije
...............................................................................................
6
4. Fosilna goriva.................................................................................................................7
5. Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije......................................................8
5. 1. Obnovljivi izvori energije
...............................................................................................8
6. Solarna energija.............................................................................................................9
7. Energija vetra.................................................................................................................9
8. Geotermalna energija ...................................................................................................9
9. Energija biomase..........................................................................................................10
10. Biogoriva.....................................................................................................................10
11. Energija okeana.........................................................................................................10
12. Hidroenergija.............................................................................................................11
13. Ekologija i ekonomija................................................................................................12
14. Zanimljivosti...............................................................................................................13
14. 1. Podvodne turbine za proizvodnju električne energije
.....................................................13
14. 2. Jeftini solarni paneli od limenki
...................................................................................13
14. 3. Efikasnije vetroturbine inspirisane kretanjem jata riba
.................................................14
14. 4. Suncem protiv energetskog siromaštva
.........................................................................15
14. 5. San Nikole Tesle na pomolu – atmosferski elektricitet kao izvor energije
..........................16
14. 6. Hladjenje pomoću sunčeve energije?
............................................................................16
14. 7. Orijentalni stršljen pretvara solarnu energiju u električnu
.............................................17
14. 8. Fasada od recikliranih prozora
...................................................................................18
14. 9. Samoodrživo domaćinstvo energetska efikasnost
..........................................................19
14. 9. 1. Pasivno solarno grejanje i hladjenje
..........................................................................19
14. 9. 2. Grejanje
................................................................................................................20
14. 9. 3. Hladjenje
..............................................................................................................20
14. 9. 4. Solarna i eolska energija
.........................................................................................21
14. 9. 5. Voda: sa neba čista i spremna za korišćenje
...............................................................21
14. 9. 6. Proizvodnja hrane
.................................................................................................22
15. Zaključak....................................................................................................................23
16. Literatura....................................................................................................................24
17. Spisak pojmova..........................................................................................................25
2
Prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem
1. Uvod
Proizvodnja, transport i korišćenje energije u velikoj meri utiču na ekosisteme.
Kod energije uticaj na okolinu je gotovo uvek negativan, od direktnih ekoloških
katastrofa poput izlivanja nafte, kiselih kiša i radioaktivnog zračenja do indirektnih
posledica poput globalnog zagrevanja. Budući da će energetske potrebe čovečanstva
nastaviti da rastu u idućih nekoliko decenija, neophodne su mere kojima bi se uticaj
eksploatacije energije na okolinu smanjio na najmanju moguću meru. Najopasniji izvori
energije trenutno su fosilna goriva, tj. ugljen, nafta i prirodni plin, a potencijalnu opasnost
predstavlja i iskorišćeno radioaktivno gorivo iz nuklearnih elektrana (visoko radioaktivni
otpad). Fosilna goriva su opasna zbog toga jer sagorevanjem ispuštaju velike količine
ugljen dioksida, a radioaktivni otpad je opasan jer utiče na strukturu organizama na vrlo
bazičnom nivou. Zbog toga je potrebno da se pronadje način proizvodnje energije koji ne
bi štetno delovao na životnu sredinu i ne bi zahtevao velike ekonomske troškove.
Slika 1: Ptica posle plivanja u naftnoj mrlji Slika 2: Posledica kiselih kiša
posle izlivanja nafte iz tankera Exxon Valdez
Slika 3:Ispuštanje gasova staklene bašte u atmosferu
4
Prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem
2. Prirodna i društvena sredina
Prirodna sredina ili životna sredina je skup svih živih bića i nežive prirode, koji se
prirodno pojavljuju na nekom prirodnom staništu. Tokom svojih aktivnosti, koje mogu
biti urbanizacija ili eksploatacija, čovek menja prirodnu sredinu i to često tako da je
narušava. Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija, sečom šuma, eksploatacijom
mineralnih sirovina, stvaranjem deponija, emisijom plinova, nuklearnim probama i dr.
čovek utiče na promenu čitavih područja. Kao rezultat čovekovih aktivnosti dolazi do
promena ili narušavanja ekosastava i klimatskih promena na lokalnom i globalnom nivou.
Nekad je čovek živeo u skladu sa prirodom, vrlo skoromno je
iskorišćavao prirodne resurse i nije bitno, niti u širim razmenama remetio
prirodnu ravnotežu. Živeći u malim naseljima oko plodnih predela, problem
svoje egzistencije rešavao je baveći se lovom, a kasnije i zemljoradnjom.
Kada je počeo da obradjuje metale i kada je došlo do procvata zanatstva,
pojedine skupine ljudi počele su se kretati tragajući za rudama koje su
koristili. Tako je čovek počeo da se seli i u područja klimatski manje
pogodna za život i poljoprivredu, pa je bio prisiljen da se bori sa prirodom.
Zahvaljujući zanatstvu izumeo je nova, bolja orudja, odeću i skloništa, počeo
je da krči i pali šume, veštački stvarajući obradivo zemljište. Naselja su
postajala sve veća, nastaju nova zanimanja, organizuje se trgovina, radja se
civilizacija. Broj ljudi se uvećava. Zahvati na prirodnoj okolini bivaju sve
veći: grade se vodovodi, rudnici, putevi, luke...Tehnologija doživljava
procvat, nauka i zdravstvena zaštita postepeno se razvijaju, pa ljudski vek
postaje duži i uopšte kvalitet života se povećava. No taj progresivan razvoj
praćen je nažalost promenom životnih uslova na takav način koji će
današnjem čovečanstvu prouzrokovati brojne brobleme. Posebno velike
negativne uticaje na stanje životne sredine imaju pogoni teške industrije
(železare, livnice, koksare), hemijska industrija i druge industrijske grane se
često nazivaju prljavom industrijom.
Na kvalitet životne sredine značajno utiče i proizvodnja i potrošnja
različitih energetskih sirovina od kojih najveći uticaj ima ugalj.
Sagorevanjem uglja, posebno lignita, nastaju velike količine šljake i pepela a
u atmosferu se izbacuju velike količine sumpornih i azotnih jedinjenja što
dovodi do zagadjenja životne sredine. I saobraćaj posebno drumski, izuzetno
mnogo utiče na kvalitet sredine u kojoj živimo. Sagorevanje goriva, spiranje
(padavine) ulja, nafte, soli i prašine s puteva, zatim izazivanje buke koja ima
višestruke negativne posledice po zdravlje ljudi, sve to negativno utiče na
našu okolinu i sredinu u kojoj živimo. Nestručna obrada poljoprivrednih
površina kod upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja i uništavanje
korova, negativno se odražava se na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
5
Prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem
3.2. Energija vode:
-plavljenjem zemljišta radi stvaranja hidro-akumulacija oslobađa se metan što
doprinosi globalnom zagrevanju,
-brane imaju mikroklimatski uticaj,
-eksploatacije energije vode zahteva podizanje brana, što u slučaju njihovog pucanja
dovodi do katastrofalnih poplava,
-brane utiču na hidrološki ciklus preusmeravanjem rečnih tokova, na kvalitet vode i
njenu pouzdanost,
-izgradnja brana u hidroakumulacionim sistemima izaziva klizišta,
-brane uzrokuju intenziviranje erozije i sedimentacije,
-brane mogu da izazovu nepovratna plavljenja, što dovodi do gubitka šuma i
plodnog zemljišta,
-mreže kablova imaju loš uticaj na vizuelni doživljaj pejzaža.
Slika 5: Hidroelektrana
7
Prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem
3.3. Obnovljivi izvori energije:
-proizvodnja geotermalne energije dovodi do emisija vazduha,
-sagorevanje biomase dovodi do stvaranja ugljenmonoksida, isparljivih organskih
jedinjenja i čestičnih materija,
-proizvodnja geotermalne energije dobodi do ispuštanja vode,
-konverzija biomase dovodi do zagađenja vode,
-odlaganje neupotrebljivih fotoćelija i solarnih panela je potencijalno štetno po
životnu sredinu,
-plantaže biomase, polja vetrenjača i solarni parkovi izazivaju promenu okoline
iskopavanjem,
-proizvodnja energije primenom nekih obnovljivih resursa ugrožava prirodna staništa
i živi svet,
-polja vetrenjača i solarni parkovi imaju loš uticaj na vizuelni doživljaj pejzaža.
Slika 6: Sagorevanje drvenih proizvoda može da dovede do oslobadjanja velike
količine ugljen-dioksoda u vazduhu
8
Prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem
5. Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije
Sunce, voda,vazduh su od davnina bili predmet interesovanja i
obožavanja od strane čoveka.Smatrani su izvorima života i čovek se prema
njima ophodio sa dubokim poštovanjem.Tehnološkim usavršavanjem čovek je
obezbedio sebi lakši i ugodniji način življenja,ali je zaboravio na prirodu i
resurse koje mu ona pruža.Tako je krenuo putem urušavnja ravnoteže u
prirodi.Opasnost od globalnog otopljavanja je s’kraja XX veka podstakla ljude
na nova razmišljanja.Čovek je počeo da odmerava snage na drugačiji
način.Okrenuo se obnovljivim izvorima energije.Pošto je broj obnovljivih
izvora energije veoma veliki važno je obratiti pažnju bioenergiji, energiji
Sunca, energiji vode i energiji vetra kao najperspektivnijim izvorima.
Sistem upravljanja životnom sredinom, predstavlja težnju da se eliminišu
negativne tendencije i uticaji u odnosu na žiovtnu sredinu i zdravlje ljudi.Prema
tome, zaštita životne sredine ne treba da bude limitirana ekonomskom i
društvenom razvijenošću.Upravljati životnom sredinom znači sprovoditi
osnovne strateške aktivnosti kojima se definišu planski principi,i kriterijumi
zaštite,određuju se sredstva i definišu pravci razvoja životne sredine.Pitanje
energetske sigurnosti i stabilnosti postalo je u poslednjih nekoliko godina
kardinalno pitanje čitavog svetskog ekonomskog, privrednog i društvenog
sistema.
Globalni razvoj društva u budućnosti će u ogromnoj meri zavisiti od
stanja u oblasti energetike. Problemi sa kojima se suočavaju u manjoj,ili većoj
meri sve zemlje sveta su povezane sa obezbeđivanjem energije i očuvanjem
životne sredine.
5.1. Obnovljivi izvori energije
Sva energija na Zemlji potiče primarno iz tri izvora:
-Sunčeva energija potiče od zračenja Sunca.Ono nastaje kao posledica
termonuklearne reakcije unutar Sunca koje se ka Zemlji prenosi kao čitav
spektar elektromagnetnog zračenja,
-Raspad izotopa teških elemenata - nuklearna fisija,
-Kretanje planeta – gravitaciona energija, koja se na Zemlji manifestuje
kroz energiju plime i oseke.
10
Prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem
Najznačajniji obnovljivi izvori energije su :
-energija vetra,
-energija Sunca,
-bioenergija,
-energija vode.
Obnovljivi izvori energije su nekada označavani kao trajni energetski
izvori.Oni predstavljaju energetske resurse koji se koriste za proizvodnju
električne energije,ili toplotne energije odnosno svaki koristan rad,a rezerve se
konstantno ili ciklično obnavljaju.
6. Solarna energija
Do sada nisu identifikovani značajniji negativni uticaji na životnu sredinu
korišćenja solarne energije. Ukoliko se vodi računa o površini koju pokrivaju reflektujući
materijali za prikupljanje sunčane energije (ogledala za koncentrisanje energije sunca) -
koja ukoliko se primene na vrlo velikim površinam a mogu da dovedu do poremećaja u
lokalnoj klimi - kao i uticaj na poljoprivredno zemljište i divlju floru i faunu,korišćenje
solarne energije je ekonomski održivo.
7. Energija vetra
Korišćenje energije vetra, na mestima gde su prosečne brzine vetra veće od 4
m/s, trenutno je jeftinija opcija od korišćenja solarne energije. Mada elektrane
na vetar imaju vrlo malu emisiju tokom svog veka postojanja, one ipak imaju
nekoliko potencijalno negativnih posledica na životnu sredinu o kojima se mora
voditi računa. Turbine na vetar su previše upadljive, stvaraju aerodinamičnu
buku od prelaska vetra preko oštrica lopatica i mehaničku buku od pomeranja
delova turbine, a svojim prisustvom mogu da predstavljaju potencijalnu
opasnost za ptice koje stradaju od sudara sa rotirajućim lopaticama turbina.
8. G
eotermalna energija
Geotermalna energija je čist obnovljivi izvor energije od kojeg se mogu dobiti
toplotna i električna energija. Toplota koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje
suštinski je neograničena i uz odgovarajuća tehnološka rešenja može se
direktno koristiti za geotermalno grejanje domaćinstava i plastenika i staklenika
za poljoprivredu. Geotermalna energija ima i potencijal da obezbedi pouzdane
izvore električne energije uz značajno manje nivoe emisija od energije iz
fosilnih goriva, a faktor iskorišćenja može da bude i do 90%.
Elektrane na geotermalnu energiju potencijalno predstavljaju značajnu opasnost
za spoljašnju sredinu. One mogu tokom svog rada da ispuštaju gasove u
11
Prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem
ovog u najmanju ruku zanimljivog izvora energije. Postoje tri osnovna tipa koja
se koriste u iskorišćavanju energije okeana. Možemo koristiti talase, odnosno
energiju talasa, energiju plime i oseke, a osim toga možemo koristiti i
temperaturnu razliku vode kako bi dobili energiju (Ocean Thermal Energy
Conversion, OTEC).
12.
Hidroenergija
Hidroenergija je energija čiji naziv potiče od reči (hydro), što znači voda i
(energy), energija pa odatle i njen naziv. Hidroenergija je najstariji izvor energije koji se
vekovima koristi za dobijanje mehaničke, a već duže od sto godina i električne energije.
Hidromehanički energetski potencijal rečnih tokova predstavlja posledicu
prirodnih kretanja vode pod dejstvom toplote Sunca i gravitacione sile.
Energija dobijena korišćenjem snage vode je relativno čista, međutim, velike
hidroelektrane izazivaju velike probleme između ostalog i oko uređenja vodotokova,
narušavanja pejzaža, uticaja na floru i faunu i indirektnog oslobađanja gasova staklene
bašte (metan koji nastaje raspadanjem sedimenta u akumulacijama). Međutim, tehnološka
rešenja koja ne podrazumevaju izgradnju brane, akumulacije ili raseljenje stanovništva,
nemaju negativan efekat na ljudske potrebe za vodom niti utiču negativno na biološku
raznovrsnost područja, prihvatljiva su i preporučljiva. Kao jedno od najisplativijih i
ekološki najprihvatljivijih rešenja počinje se sa izgradnjom hidroelektrana i
iskorišćavanjem energije vode, odnosno hidroenergije.
Slika 8: Hidroelektrana
13
Prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem
13. Ekologija i ekonomija
Veza izmedju ekonomije i ekologije privlači veliku pažnju. Konkretno, odnos
izmedju ekonomskog razvoja i kvaliteta životne sredine izbija u prvi plan.
Čovekova sredina ima esencijalni značaj za ljudsko društvo. Ona je okvir njegovog rada i
uslov života uopšte. Prirodna sredina, sa svojim prirodnim izvorima i prirodnim uslovima
je prostor u kome se odvija privredna delatnost ljudi, kako proizvodna tako i
neproizvodna.
Savremeni ekonomski razvoj karakteriše veliko ubrzanje njegovog tempa ili
dinamike, što je u velikoj meri uticalo na zaoštravanje ekoloških problema. Intenzivna
industrijalizacija i urbanizacija tokom dvadesetog veka imala je za posledicu narušavanje
prirodne ravnoteže i negativan uticaj na zdravlje čoveka i čitav živi svet. Ekološka kriza
predstavlja krizu egzistencije postojećeg tipa industrijskog društva u odnosu na prirodne
uslove koji se u savremenom periodu pojavljuju kao znatna ograničenja. Kao takva, ona
podrazumeva prekoračenje tolerantnih granica samoreprodukcije globalnog privrednog
sistema, a danas je gotovo opšte prihvaćeno stanovište da je ekološka kriza društveno
uslovljena. Naime, u privredi, kao velikom sistemu, svi procesi promena imaju
kumulativni karakter usled razvijenog sistema veza i interakcije svih njenih aktivnih
elemenata, tako da promena svakog elementa dovodi do promene svih ostalih. Na
početku dvadeset prvog veka dozvoljeno je reći da se ljudska bića suočavaju ekološkim
izazovima koji su bez presedana u istoriji ove planete.Globalni problemi koji
predstavljaju manifestaciju krize jesu iscrpljenost privrednih resursa i sa njim povezana
energetska kriza, zagadjenje i opadanje kvaliteta života u svakom smislu. Uporedo sa
rastućom eksploatacijom i preradom prirodnih resursa uvećava se količina raznih
otpadnih predmeta i materija u prirodnoj sredini. Zbog toga je neophodno da se u
svetskim razmerama radikalnije izmeni sadašnji tempo eksploatacije prirodnih
bogatstava, i u tom pravcu usmeri dalji pravac naučno-tehničkog i tehnološkog procesa.
Takodje, danas se u postindustrijskom društvu upravo iz tog razloga, razvija tendencija
smanjene upotrebe prirodnih izvora, u vidu manjeg učešća sirovinskih i energetskih
inputa, a većeg korišćenja faktora kao što su znanje, informacije i nove tehnologije.
14
Prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem
Slika 10: Solarni paneli od limenke
14. 3. EFIKASNIJE VERTOTURBINE INSPIRISANE KRETANJEM JATA RIBA
Slika 11: Prikaz vetroturbina
U proteklih par godina dizajn vetroturbina je znatno napredovao. Međutim, većina
vetroparkova su i dalje dosta neefikasni sistemi za proizvodnju električne energije upravo
zbog dizajna vetroturbina. Lopatice jedne vetroturbine ometaju rad druge tako što
blokiraju prolaz vetra, čime se smanjuje njihova ukupna efikasnost.Džon Dabiri,
biofizičar sa kalifornijskog Instituta za tehnologiju CalTech, pronašao je način kako da
reši ovaj problem posmatrajući jata riba i njihovo kretanje. On je otkrio kako vertikalne
vetroturbine sa lopaticama koje podsećaju na peraja mogu mnogo bolje i efikasnije da
iskoriste energiju vetra.Male vertikalne vetroturbine se mogu gusto postavljati, što
podseća na jata riba, a da ne smanjuju ukupnu efikasnost pri proizvodnji električne
energije. Čak je u nekim slučajevima zabeleženo i povećanje efikasnosti zbog jačanja
tokova vetra iz gusto postavljenih vertikalnih turbina
.
16
Prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem
14. 4.
SUNCEM PROTIV ENERGETSKOG SIROMAŠTVA
Alfredo Moser krenuo je stopama Nikole Tesle - a da to nije ni znao! Ovaj
dosetljivi Brazilac izumeo je lampu koja je osvetlila već milion domova a - ne troši
struju!
Slika 12: Moserova sijalica
Moser je 2002. osmislio lampu koja se sastoji od plastične flaše u koju se sipa
izbeljivač a koja je u stanju da osvetli čitavu sobu.Kako je moguće da ovako nešto radi?
U pitanju je refleksija sunčeve svetlosti!"Uzmete najobičniju plastičnu flašu, dodate dva
čepa izbeljivača kako voda ne bi pozelenela od algi. Flaša treba da bude što čistija", kaže
pronalazač i objašnjava jednostavan postupak.Flaša se smešta u rupu na krovu, a fiksira
se smolom od poliestera koja sprečava prokišnjavanje. Zatim se ova neobična sijalica
ponaša kao prava i odaje od 40-60 vati.Moserova lampa prelama svetlost kroz flašu i
osvetljava celu sobu.Nastala je tako što je njen tvorac iz siromašnog dela Brazila shvatio
da ne može više da trpi česte restrikcije. U početku je koristio plastične flaše kako bi
odbijanjem svetla o plastiku signalizirao avionima koji sleću u blizini.Nakon toga shvatio
je da može flaše da upotrebi kao prave pravcate sijalice, a to shvataju ljudi u više od 15
zemalja sveta.Ova metoda postala je posebno popularna u Bangladešu, Indiji i ostalim
zemljama u kojima veliki broj ljudi živi ispod granice siromaštva.Koristi se za ovlaš
sklepane kućice bez prozora u kojima stanuje većina stanovnika sirotinjskih krajeva. Oni
su ili živeli u mraku, ili rizikovali da petrolejkama zapale ono malo što imaju, pa čak i
ceo geto.Moser im spas omogućava gotovo besplatno!Moser nije ni sanjao da će sijalica
imati toliku primenu i učiniti da na hiljade ljudi ne živi u tami.
17
Prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem
Nunjes. On je dodao da je solarno hlađenje u službi očuvanja prirode i da vidno smanjuje
potrebu za električnom energijom koja je potrebna za rad konvencionalnih rashladnih
uređaja. Istraživači podvlače da je vrlo važno da se ljudima postepeno približi ova
tehnologija hlađenja i posebno ukaže na njene ekološke prednosti – ne sadrži
hlorofluorugljenik , koji “izjeda” ozon i 12. 000 puta je štetniji od ugljen-diosida
.
14. 7. Orijentalni stršljen pretvara solarnu energiju u električnu
Naučnici su ovih dana objavili rezultate jednog velikog istraživanja i predstavili
još jedno veliko otkriće. Reč je o Orijentalnom Stršljenu, to je prva poznata vrsta u
životinjskom carstvu koja generiše električnu energiju iz sunčeve svetlosti.Naučnici su
prvo otkrili da stršljen generiše elektricitet u svom oklopu ali nisu znali na koji način.
Slika 13: Orijentalni stršljen
19
Prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem
Posmatranjem su primetili da je stršljen aktivan kada je sunce bilo
najintenzivnije. Odlučili su da naprave mali eksperiment i vide da li sunčeva svetlost
ima uticaja.Ispostavilo se da su stršljenove pruge tkiva koja poput solarnih ćelija
upijaju svetlsot. Pigmenti sa braon bojom zaduženi su za ’’hvatanje’’ svetlosti dok su
žuta tkiva zadužena za proizvodnju električne energije.Tamnija, braon tkiva sadrže
melanin i analize su pokazale da ona sprovode zrake svetlosti kanalima do žutih tkiva
koja sadrže xanthopterin u kojima se svetlosna energija pretvara u električnu.Naučnici
su u posudi izolovali xanthopterin u tečnoj formi i stavili elektrode solarnih
ćelija. Fokusirali su svetlost na posudu i dokazali da pigment utiče na proizvodnju
električne energije.Iako su prirodne ćelija manje efikasne od veštačkih (10 do 11%),
ovo otkriće, kako veruju naučnici, pomoći će sigurno u daljem razvoju solarnih ćelija i
daće odgovore na mnoga pitanja vezana za dalja proučavanja tkiva.
14. 8. Fasada od recikliranih prozora
Fotograf Nik Olson i njegova devojka, modna dizajnerka Lila Horvic, su još na
prvom sastanku maštali da žive u kući od recikliranih prozora u kojoj bi svakog dana
mogli da uživaju u zalascima sunca. Posle nekog vremena su i ostvarili svoj san.Napustili
su poslove i krenuli u nabavku prozora. Bili su na mnogim rasprodajama širom cele
Amerike, i nakon što su nabavili dovoljno prozora, vratili se na mesto na kom su prvi put
maštali o svojoj kući i tu je i sagradili.
Slika 14: Kuća sa fasadom od prozora
20
Prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem
14. 9. 2. Grejanje
Sunce zagreva masu, masa čuva toplotu, a izolacija je sprečava da izađe. Što je
više mase, to je veći kapacitet čuvanja toplote. Kada sunčevih zraka ima manje, sačuvana
toplota se emituje u prostor, jer toplota putuje u pravcu hladnoće.
Slika 16: Proces grejanja u samoodrživom domaćinstvu
Ukoliko se kuća okrene prema jugu gde su postavljeni veliki prozori ili svetlarnik,
kroz osunčani pod se može sprovesti toplota tako da "puni" masivne zidove na severu,
koji tokom noći puštaju toplotu unutar prostorija.
14. 9. 3. Hlađenje
Ako je potrebno hlađenje, može se iskoristiti hladnija temperatura zemlje ili
blokirati pristup suncu. Hladnija masa zemlje radi u simbiozi sa masom kuće, ona se
apsorbuje u masi i "teče" u unutrašnji prostor za življenje. Ukoliko je potrebno rashladiti
prostor, ukida se pristup sunčevim zracima i primenjuje prirodno cirkulisanje vazduha.
Termička masa koezistira sa masom zemlje i čini jednu svojevrsnu bateriju za
prikupljanje potrebne temperature.Pravilnom orijentacijom ovakva kuća optimalno
iskorišćava kretanje sunca i koristi ovu insolaciju za procese grejanja, stvaranja električne
energije i proizvodnju hrane unutar nje same. Ukoliko se za pripremu hrane koriste zidani
(zemljom ili drugim materijalima) šporeti i rerne koji štede gorivo, ova energija se takođe
može usmeriti kako bi se zagrevao unutrašnji prostor. Zbog ovog načina interakcije
između sunca i zemlje, samoodrživ dom koristi malo ili nimalo fosilnih goriva da bi
održao prijatnu temperaturu u bilo kojim klimatskim uslovima. Ovaj sistem se stoga
pokazuje kao najbolji u terminima ekonomske i energetske efikasnosti.
22
Prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem
14. 9. 4. Solarna i eolska energija
U samoodrživim domaćinstvima električnu energiju proizvode fotonaponski i
eolski (energija vetra) sistemi, a sve je veći broj novih tehnologija za proizvodnju struje
čije su cene sve prihvatljivije. Energija se čuva u baterijama, a iz njih se koristi za sve
elemente domaćinstva (veš mašine, računare, kuhinjske aparate, usisivače i dr.). Ovakve
kuće svakako umanjuju korišćenje standardnih izvora energije.
14. 9. 5. Voda: sa neba, čista i spremna za korišćenje
Ove kuće sakupljaju vodu iz atmosfere (kiša i sneg) i koriste je četiri puta za
sveukupne potrebe u idealnom sistemu. Voda sa krova se sakuplja i kroz prečišćivače od
mulja dovodi u cisterne. One su locirane iznad kuće i ukopane radi zaštite od sunca. Iz
cisterne se prirodnim padom voda dovodi u organizacioni modul za vodu pumpom, gde
se nalazi filter za prečišćavanje. Pumpa gura vodu u posudu za pritisak da bi obezbedila
dovoljan pritisak za korišćenje. Filteri čiste vodu da bi bila podesna za konzumiranje i
kao tehnička. Tada se voda koristi ili zagreva solarnim grejačima (ili uz pomoć prirodnog
gasa, ukoliko ima potrebe). Iskorišćena voda odlazi na prečišćavanje kroz unutrašnje
botaničke ćelije u stakleniku. Ta voda se koristi za ispiranje WC šolje, nakon čega odlazi
u septički tanker u kome se ponovo prečišćava i koristi za spoljne botaničke ćelije.
Slika 17: Proces korišćenja vode iz atmosfere
Ovaj sistem, dakle, predstavlja sakupljanje vode, njen dalji tretman, ponovno
korišćenje i tretiranje otpadnih voda. Ukoliko je sistem dobro urađen, čak i u predelima
sa malim količinama padavina nije potreban bilo koji drugi izvor vode da bi kuća bila
samoodrživa. Redukcija potrošnje vode vrši se korišćenjem sive vode za WC šolju, nisko
protočnim tuševima, mašinama sa malim potrebama za vodom, ručnim pranjem suđa.
23
Prirodna i društvena sredina kao ekološki, energetski i ekonomski sistem
15. Zaključak
Obnovljivih izvora energije imaju izuzezno veliki značaj jer se:smanjuju emisije
CO2 u atmosferu,povećanjem udela obnovljivih izvora energije povećava energetska
održivost i efikasnost, smanjuje zavisnost od uvoza energetskih sirovina i električne
energije,smanjuju novčana ulaganja u procesu podizanja postrojenja i proizvodnje
električne energije.Očekuje se da će obnovljivi izvori energije postati ekonomski
konkurentni konvencionalnim izvorima energije za duži vremenski period.
Indijanska izreka o zemlji
Moramo zaštititi šume za našu decu,
unuke i decu koja će se tek roditi.
Moramo zaštititi šume za one koji
ne mogu govoriti za sebe, za ptice,
životinje, ribe i drveće.
Kvantsinas
25
