Банкарске финансијске институције

Матурски рад

САДРЖАЈ

УВОД

.................................................................................................................................2

1. КАРАКТЕРИСТИКЕ БАНКЕ КАО ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

............3

1.1. Појам банке

................................................................................................................3

1.2. Појам банкарских послова

......................................................................................4

1.3. Особине банкарских послова

..................................................................................6

1.4. Субјекти банкарских послова

................................................................................7

2. ПРАВА И ОБАВЕЗЕ БАНКЕ

........................................................................................9

2.1. Права банк

..................................................................................................................9

2.2. Обавезе банке

.............................................................................................................9

3. БАНКАРСКЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

.................................................10

3.1. Централна (емисиона) банка

................................................................................10

3.2. Депозитне (комерцијалне) банке

..........................................................................12

3.3. Пословне банке

........................................................................................................14

3.4. Универзалне банке

..................................................................................................15

3.5. Специјализоване и гранске банке

........................................................................16

3.6. Инвестиционе банке

...............................................................................................17

3.7. Хипотекарне банке

..................................................................................................18

3.8. Ломбардне банке

.....................................................................................................19

ЗАКЉУЧАК

...........................................................................................................................21

ЛИТЕРАТУРА

.......................................................................................................................22

КОМЕНТАР

...........................................................................................................................23

Банкарске финансијске институције

Матурски рад

УВОД

Сагласно општој теорији система, сваку земљу можемо посматрати као целовит

систем који се састоји из већег броја подсистема. Тако се може говорити о правном,
политичком, привредном, образовном, културном и другим подсистемима једне земље. Са
економске тачке гледишта посебно је значајан привредни систем, без чијег адекватног
функционисања не би био могућ опстанак, раст и развој целокупне друштвене заједнице.
У оквиру привредног система један од најважнијих подсистема је финансијски систем.

Банке представљају највећу и најзначајнију групу депозитних финансијских

институцуја. Етимолошки појам банка води поријекло од латинске ријечи „банца“ што
значи клупа или „сто за размјену новца“. Банке су, дакле, институције које прикупљају
слободна новчана средства (депозите), одобравају кредите и обезбјеђују трансакциони
новац ( плаћања ).

Почетак банкарства везује се за Средњи вијек на подручју сјеверне Италије, иако

поједине елементе банкарства можемо наћи и у античкој Грчкој и Риму, када је банка била
важна   у   функцији   мјењачница   новца,   посредовања   и   чувања   новца,   а   те   послове   су
уствари обављали храмови уз заштиту владара. Сличне послове обављали су сумерски
свештеници 3000 година п.н.е., као и вавилонски свештеници. Вавилонци су познавали
послове   депоновања   новца,   мјењачке   послове,   посуђивање   новца   уз   камату   и   вршење
исплата на рачун комитента. У почетку су стари банкари само чували туђи новац без
права да га употријебе, да би након што су схватили да њихови депоненти дуже вријеме
не   траже   свој   новац,   они   су   почели   да   дају   од   тог   новца   зајам   уз   камату,   док   су
истовремено   и   својим   депонентима   плаћали   одређену     камату   за   економску   употребу
њихових депозита. Тако су се развили први банкарски послови и посредничка улога банке.

Савремене дефиниције појма банке у економској теорији узимајући у виду

настанак, развој и концепцију банке, дају следећу дефиницију исте:

„Банка је специфичан привредни и тржишни субјект, која, на бази пренијетих

овлашћења   и   повјерења,   посредује   у   трансферисању   туђих   средстава   (прије   свега   на
кредитној   основи),   обављајући   све   новчане,   депозитне   и   кредитне   трансакције   између
финансијски суфицитарних и финансијски дефицитарних трансактора, вршећи при томе
секундарну   емисију   новца   уз   испољавање   високог   степена   професионалности,
организованости и адаптираности на промЈене у друштвено-економском окружењу, што
доприноси   максимизацији   сопствене   микроекономије   и   оптимизацији   коришћења
финансијских средстава у макроекономији.“  Последњих година улога банке се значајно
мијења, ради чега се мијења и схватање о суштини банкарски послова. Главни елементи
утицаја на ове промјене су токови интернационализације и глобализације, повећање броја
финансијских услуга, подизање нивоа конкуренције, техничко технолошки развој итд.

Банкарске финансијске институције

Матурски рад



Кредитне институције



Привредна друштва (мада за разлику од њих послују под строгом контролом
државе).

За разлику од осталих финансијских институција, банке наступају на тржишту као

примаоци и даваоци кредита.

Полазећи од наведених критеријума у банкарске институције не спадају:

финансијске берзе, клириншки заводи, брокерске установе, инвестициони фондови,
пензиони фондови, осигуравајуће компаније, поштанске штедионице, старатељски
фондови и сл. једино се банке баве пословима дугорочног кредитирања.

Банка представља посебну финансијску организацију у оквиру монетарно-

кредитног система која се професионално бави узимањем и давањем кредита и
посредовањем у поступку плаћања клијената банке.

Функција креирања новца може да се односи и на креирање новца од стране

централне банке (стварање монетарне банке), односно примарног новца. Емитовањем
новчаница централна банка ствара обавезу према себи, коју евидентира у књигама и то
обавезу према свим субјектима који поседују новчанице.

1.2.

Појам банкарских послова

Банке су трговински субјекти, те су стога и банкарски послови објективни

трговачки послови.

Банкарски послови су посебна врста правних послова у робноновчаном промету

гдје се општа начела и принципи робноновчаног промета примјењују и када су у питању
банкарски послови, ако за те послове нису предвиђена посебна правила. Послови робног
промета и банкарски послови спадају у ширу категорију послова правног промета којима
се регулише циркулација робе и новца.

Банкарски послови представљају послове које банке обављају по правилима

банкарске струке. Банкарским пословима се сматрају сви послови измедју банкарских
организација, код којих су оба субјекта банкарске организације. Банкарски послови су и
они послови код којих је само један субјекат банкарска организација, а други субјекат у
послу, домаће или страно физичко или правно лице.

Такође, у тим пословима, умјесто банке, могу да учествују и други овлашћени

субјекти, али се и тада на те послове примјењују правила банкарског пословања. Зато

Банкарске финансијске институције

Матурски рад

банкарски послови нису само банчини послови или само послови са банком, јер се они
обављају по банкарским правилима пословања и онда када се као субјект не појављује
банка. Ти послови имају за предмет новац, хартије од вриједности и одређене услуге које
банке ( и други овлашћени субјекти ) пружају својим клијентима.

Свако креирање примарног новца истовремено значи и креирање ликвидности

банкарског сектора. За пословне банке је карактеристично да могу креирати банкарски
депозитни и жирални новац преко кредитних операција, променом стања девизних
резерви и сл. Креирањем новца, пословне банке стварају додатну количину новца која
треба да је у функцији повећања обима новчаних трансакција изазваних повећањем обима
производње и промета. Ликвидност пословне банке и фактор мултипликације
представљају горњу границу креирања новца од стране банке.

Функција финансијског посредовања код банака подразумева њихову активност на

релацији повезивања различитих сектора који располажу са финансијским суфицитом и
сектора који имају дефицит финансијслих средстава. Функција посредовања обухвата
четири самосталне компоненте:



Односи се на прикупљање расположивих новчаних средстава у оквиру
националне привреде



Односи се на трансформацију рочне структуре депозита



Односи се на стварање ефикасних метода и облика прикупљања и
пласирања новчаних средстава



Односи се на оптималну интегралност новчаних токова ради превазилажења
територијалних, рочних и намијенских ограничења.

Банка у свом пословању примјењује начела у пословању која се односе на

ликвидност, профитабилност, сигурност и повјерљивост у пословању.

У банкарске послове спадају разне врсте послова којима банке прикупљају

слободна новчана средства и стављају их на располагање заинтересованим лицима,
послови које банка обавља у вези са плаћањем, кредитирањем и обезбјеђивањем плаћања.

Банкарски послови су специфични не само у погледу субјеката ових послова, већ и

са аспекта писмене форме у којој се закључују, типизирани и масовни уговори банкарског
права. Слобода уговарања код банкарских послова углавном се своди на одлучивање да ли
приступити или не поједином типу, стандарду уговора или општих услова пословања
банкарских организација.

Посебан вид одговорности банкарске организације је везан за обавезу чувања

банкарске тајне. Обавезе тајности банкарског пословања се често и изричито прописују у

Банкарске финансијске институције

Матурски рад

1.4.

Субјекти банкарских послова

Као субјекти банкарских послова појављују се банке и банкини комитенти,

клијенти.

а) Банке

као банке

у зависности о којој се врсти послова ради, могу се појавити

емисионе

банке (банке које обављају емисију, издавање новца, односно других средстава

плаћања и исте се сматрају најважнијим банкама); депозитне банке (које примају од
клијената, комитената на чување новац, драгоцјености и хартије од вриједности); заложне
банке (које служе за залагање одређених предмета, које ради добијања кредита, залажу
клијенти, ради се о ручној залози); хипотекарне банке (код којих у циљу обезбјеђења
кредита, комитенти залажу непокретност над којима је конституисана хипотека) и
пословне банке (које обављају банкарске послове за рачун предузећа и друштава).

Други критеријум подјеле банака је подручје

на којем оне обављају дјелатност, па

се може говорити о међународним банкама (које су присутне при обављању послова у
међународном промету), националне банке (које се оснивају по прописима одређене
државе и чије је сједиште на територији те државе, али дјелатност могу обављати и на
унутрашњем и у међународном платном промету), и локалне банке (које се оснивају на
једном ужем подручју - граду, мјесту, општини и др.).

Поред тога, банке могу бити још и по намјени неке посебне врсте банака, као што

су банке за кредитирање извоза (циљ им је да путем кредита унапређују извоз и обављају
банкарске послове са иностранством), банкарски конзорцијуми (удружења банака у циљу
давања већих кредита појединим предузећима или друштвима), холдинг друштва (гдје се
путем њиховог капитала постиже контрола над радом предузећа у одређеној привредној
грани) и друштва за пласирање

капитала

(представљају посебан облик банака у

буржоаским државама која су уствари трговачка друштва и омогућавају својим члановима
сигурније пласирање капитала путем куповине одређених хартија од вриједности).

б) Банчини комитенти, клијенти

.- Као банчини клијенти, комитенти могу да се

појаве, како правна тако и физичка лица. Зависно од учесталости њиховог општења са
банком, као и према природи односа, исти могу да буду стални и повремени, тј. пролазни
банчини коминтенти. Сталним комитентима, сматрају се она лица која своје цјелокупно
финансијско пословање обављају преко одређене банке. То је случај и код нас, да
одређена предузећа, друштва и установе имају своје сталне пословне банке. Повременим и
пролазним комитентима, сматрају се они који повремено долазе у пословне односе (или у
"пролазу") са неком од банака, приликом обављања одређеног посла.