Uloga i značaj Merkosura: analiza ekonomske integracije

SEMINARSKI RAD

Tema:Uloga i znacaj Mercosul-a

Beograd,

Mentor:

Student:

Sadržaj

Uvod………………………………………………………............................................…3

1.Ekonomske integracije......................................................................................................4

1.1.Merkosul........................................................................................................................5

2.Organizaciona struktura...................................................................................................6

3.Svrhe,načela,instrumenti..................................................................................................7

3.1.Ugovori,Protokoli.........................................................................................................7

4.Članovi Merkosura..........................................................................................................8

5.Međusobna trgovina članica Merkosura.........................................................................9

6.Spoljna trgovina Merkosura...........................................................................................11

Ekonomska saradnja Evropske unije i Merkosura.......................................................13

8.Zaključak.......................................................................................................................15

Literatura..........................................................................................................................16

1.Ekonomske integracije

Ekonomska integracija predstavlja čvrsto povezivanje zemalja u jednu celinu u cilju
ostvarivanja političkih i ekonomskih interesa

Integracije dovode do povezivanja tržišta,

specijalizacije i podele rada, koordinacije ekonomskih politika i time postaju značajan
faktor savremenog razvoja svetske privrede i međunarodne ekonomske saradnje.
Regionalne   integracije   su   sastavni   deo   funkcionisanja   svetske   privrede,   sistema   i
mehanizma međunarodnih ekonomskih odnosa.
Integracija   je   postala   nerazdvojni   elemenat   današnjih   međunarodnih   ekonomskih   i
političkih odnosa i nacionalnih politika
Svrha   uspostavljanja   integracije   uključuje   povećanje   ekonomske   efikasnosti   i
uspostavljanje   bliže   političke   i   kulturne   veze   između   zemalja   članica.Do   sada
najrazvijenijim integracijama prethodili su politički motivi
Najlakše   se   dolazi   do   integrisanja   privrede   zemalja   sa   približno   sličnom   političkim
sistemom, proizvodnom strukturom i podjednakim stepenom razvijenosti.
U   ovim   slučajevima   koncentracija   međunarodne   razmene   i   povećanje   međusobne
saradnje, stvarane su zajedničkom voljom, na manje ili više ravnopravnoj osnovi, putem
izjednačavanja uslova privređivanja (ukidanje carina, ukidanje necarinskih prepreka u
međusobnoj   razmeni,   uvođenje   realnih   intervalutnih   kurseva,   usklađivanje   poreskih
sistema, izjednačavanje kamatnih stopa, itd.).
Napredak integracije zavisi od volje država članica da prenesu svoja stvarna ovlašćenja
na nadnacionalnu vlast.Volja država članica da prihvate kompromis i postignu konsenzus
dovodi   do   opstajanja   asocijacije,   ali   na   višem   nivou   integracije
međuzavisnosti.Najvažnije pitanje za uspeh ili neuspeh ekonomske integracije je priroda
njenih ciljeva, odnosno svrha radi koje bi države, zbog integracije sa ostalim državama
sličnih sklonosti, mogle voljno žrtvovati značajan deo nacionalne suverenosti, prethodnu
slobodu, nezavisnost i samoupravjanje.Sa ekonomske tačke gledišta korist od ekonomske
integracije sastoji se u doprinosu širenju i jačanju materijalne, tehnološke, finansijske i
naučnotehničke   baze,   koncentrisanjem   ekonomskih   resursa   i   potencijala   zemalja   u
integraciji

Dašić, D. Đ., Karić D. Z., Međunarodna ekonomija sa osnovama diplomatije

Delta press, Beograd, 2009.

Časopis za ekonomiju i tržišne komunikacije/ Economy and Market Communication Review Banja Luka,

Juni/June 2012

1.1 Merkosul

Mercosul(Mercado comum do sul,portugalski)odnosno mercosur (Mercado comun del
sur spanski) je regionalni trgovinski sporazum regional trade agreement RTA između
Brazila,Paragvaja   koji   je   trenutno   suspendovan,Urugvaja,Argentine   i     Venecuele,kao
najznačajniji segment ukupnog procesa ekonomske I političke integracije Južne Amerike.
Prvi   korak   načinjen   pre   nastanka   Merkosura   bilo   je   formiranje   Zajedničkog   tržišta
Argentine i Brazila iz 1985.godine.
Američki   kontinent   karakteriše   veliki   broj   pokušaja   da   se   stvori   trajna   i   značajna
integracija, tako da ovo zajedničko tržište ima čitav niz prethodnika, a to su Andski pakt,
Centralnoameričko zajedničko tržište i Latinoameričko udruženje slobodne trgovine
MERCOSUL je osnovan Sporazumom iz Asunsiona(treaty of Asuncion)glavnog grada
Paragvaja,26 marta.1991 godine)

Sporazum  iz  Asunsiona unapređen  je  16.decembra.1994.  godine  Protokolom iz Ouro
Preto(Protocol   of   Ouro   Preto)istorijskog   gradića   u   brazilskoj   državi   Minas
Žerais.MERCOSUL   je   postao   carinska   unija(zona   slobodne   trgovine   sa   zajedničkim
spoljnim   carinama).Bolivija,Čile,Kolumbija,Ekvador,Peru   imaju   trenutno   status
pridruženog člana MERCOSUL-a.što znači da ne uživaju puno pravo glasa i kompletan
pristup   tržištima   punopravnih   članica   Mercosura.One   dobijaju   smanjenje   carinskih
tarifa,ali   se   ne   traži   da   nametnu     zajedničku   tarifu   za   spoljnu   trgovinu.   CAN   je
7.jula.2005.godine   potpisao     sporazum   o   saradnji   sa   svakom   pojedinačnom   državom
članicom MERCOSUL-a. Meksiko Ima status posmtrača u MERCOSUL-u.

Glavni   cilj   osnivanja   MERCOSUL-a   je   unapređenje   slobodne   trgovine   i   slobodnog
protoka dobara,ljudi i kapitala,sa težnjom da preraste u zajednočko(jedinstveno tržište,sa
jedinstvenom valutom,po ugledu na Evropsku uniju,da na svetskom tržištu maksimalno
valorizuje svoje obilate resursa,kao i da bude partner drugim globalnim ekonomskim
silama,posebno SAD i EU. Razvojnim programom je predviđeno uvođenje
zajedničke monete „gaučo“
MERCOSUL predstavlja integrisano tržište od preko 240 miliona stanovnika od 3.081,9
milijardi američkih dolara u 2011. godini (meren paritetom
kupovne moći). Sa površinom od 11,9 miliona km kvadratnih;MERCOSUL predstavlja
70 posto teritorije,64 posto populacije i 60 posto ukupnog GDP Južne Amerike.
MERCOSUL je uspostavio specijalne ekonomske odnose sa svim relevantnim partnerima
u   svetu,globalnim   i   regionalnim   organizacijama   i   integracijama,a   i   sa   pojedinačnim
državama,posebno   ekonomski   najjačim(SAD,EU,Kina,Indija;Japan)proširujući   svoje
prisustvo na svetskim tržištima.
Sedište MERCOSUL-a je u Montevideu(Urugvaj)