POSLOVNI PLAN KAO INSTRUMENT
UPRAVLJANJA KORPORATIVNIM PREDUZEĆEM
SEMINARSKI RAD
KORPORATIVNE FINANSIJE
1. POJAM POSLOVNOG (BIZNIS) PLANA
Šira upotreba pojma poslovni plan
(eng. business plan)
u našoj privrednoj
praksi skorijeg je datuma, što ne znači da se poslovni planovi, samo pod drugim
nazivom, nisu izrađivali i u prethodnom periodu. Postoje brojna shvatanja poslovnog
plana, od sasvim uopštenih, pa do preciznijih shvatanja kojima se bliže opredeljuju
bitna svojstva i elementi poslovnog plana. Gledano u najširem smislu, svaki
dokument o planiranim poslovnim aktivnostima predstavlja poslovni plan. Dakle,
jedini uslov da bi se za određeni poslovni dokument moglo reći da je poslovni plan
jeste da su u njemu sadržane buduće poslovne aktivnosti preduzeća. Pri tome, logično
je da svaki poslovni plan prate i određeni finansijski efekti, budući da svaka poslovna
aktivnost u manjoj ili većoj meri utiče na finansijske rezultate preduzeća. U tom
kontekstu, planirani bilans uspeha ili novčani tok za godinu u kojoj nije predviđeno
novo investiciono ulaganje ili promena poslovne filozofije predstavlja poslovni plan,
iako su u njemu iznete informacije koje odražvaju nastavak jednog uhodanog toka
poslovanja. Po istoj logici stvari, poslovnim planom bi mogli smatrati i plan
smanjenja broja radnika ili plan prodaje dela imovine preduzeća.
Međutim, uobičajeno shvatanje poslovnog plana svodi se na to da se poslovni
planovi poistovećuju sa novim investicionim ulaganjima. U vezi sa tim, potreba da se
ova vrsta poslovnih planova izdvoji od manje kompleksnih poslovnih planova koji ne
podrazumevaju investiciona ulaganja, uslovila je i posebne nazive za poslovne
dokumente koji opisuju buduća investiciona ulaganja. Konsekventno tome,
najdetaljniji poslovni planovi investicionih ulaganja poznati su pod sledećim
nazivima: investiciona studija, fizibiliti studija, studija izvodljivosti, studija
mogućnosti, investicioni elaborat, poslovni plan i sl.
U kontekstu navedenog, treba
istaći da je u odnosima sa poslovnim partnerima i finansijerima izuzetno važna
jasnoća izražavanja. Zbog toga, ukazaćemo na neke sličnosti i razlike prethodno
navedenih termina koji se upotrebljavaju u praksi.
Poduhvat i investicioni projekat
– imaju karakteristike skupa veoma različitih
aktivnosti koje su fokusirane u pravcu ostvarenja nekog cilja. Poduhvat može imati
čistu poslovnu crtu, na primer: bolje iskorišćavanje postojećih kapaciteta ili
racionalizacija troškova bez bitnih tržišnih, tehnološko-tehničkih i organizacionih
promena. Znači bez bitno povećanih novih ulaganja. Međutim, investicioni projekat
redovno znači i nova ulaganja, bilo da su početna ili dodatna.
na najpoznatijim metodologijama koje se primenjuju u njihovoj izradi, a to su: (a)
metodologija Svetske banke, i (b) UNIDO metodologija.
Respektujući sve prethodno navedeno, a imajući u vidu sve različitosti i
potrebe punog razumevanja u komunikaciji sa okruženjem, kao i vodeći pri tome
računa o svrsi izrade prepoznatljivog dokumenta za poslovno i razvojno odlučivanje
preduzeća, termin poslovni plan mogao bi se definisati na sledeći način: Poslovni plan
je metodološka obrada poslovne ideje kojom se dokazuje opravdanost njene
realizacije, pri čemu pojam
metodološka obrada
podrazumeva da se provera ideje vrši
prema nekom priznatom uputstvu tj. metodologiji, koja definiše formu i sadržaj
poslovnog plana.
1)
Sam naziv ovakvog jednog dokumenta kojim se ispituje poslovna ideja nije
definisan zakonima i propisima, te su u praksi osim naziva
poslovni plan
često u
upotrebi i drugi termini: investiciona studija, investicioni program, investicioni
elaborat, studija izvodljivosti, fizibiliti studija i sl. Naravno, radi se o suštinski istoj
stvari dok sam naziv dokumenta obično definišu firme, banke, fondovi, donatori,
poslovni partneri itd. Dakle, suštinske razlike u sadržaju ne postoje, ali je uobičajeno
da se pomenuti termini daju projektima koji zahtevaju veća ulaganja ili su od šireg
društvenog značaja, dok se naziv poslovni plan najčešće koristi u proveri ideja koje ne
zahtevaju velika investiciona ulaganja, a to su upravo preduzetnički poduhvati. U vezi
sa tim, treba imati u vidu da se poslovni plan u domaćoj literaturi sreće i pod nazivom
biznis plan (business plan)
a razlog tome je sve veća odomaćenost engleske reči
business
što se prevodi kao posao, poslovanje, trgovanje i sl.
Na kraju, iz svega navedenog može se zaključiti da su poslovni planovi i
ranije postojali u našoj poslovnoj praksi, ali su se sretali pod drugačijim nazivima.
Početak masovnijeg korišćenja naziva
poslovni plan (business plan)
novijeg je
datuma i može se povezati sa pojavom inostranih finansijskih institucija i prilivom
inostranog kapitala na domicilno tržište. Svim definicijama poslovnih planova
zajedničko je povezivanje ovog dokumenta sa osnivanjem novih ili upravljanjem,
poslovanjem, rastom i razvojem već postojećih preduzeća. Pri tome,
najreprezentativnija veza postoji između osnivanja novih preduzeća i poslovnog plana
koji prati taj proces, budući da osnivanje novog preduzeća često zahteva veće sume
kapitala, a investitori da bi uložili kapital u novoosnovano preduzeće zahtevaju brojne
informacije o različitim aspektima poslovanja preduzeća koje najbolje može da im
obezbedi poslovni plan.
2. SVRHA I NAMENA POSLOVNOG PLANA
Poslovni plan predstavlja osnovu uspešnog poslovanja svakog preduzeća. U
tom smislu, on je veoma značajan instrument upravljanja preduzećem, posebno malim
i srednjim. Međutim, on sam po sebi, nije garant uspeha preduzeća, već više pomaže
menadžmentu preduzeća da usmeri svoje poslovne aktivnosti u određenom pravcu u
smislu podsećanja na ključne činjenice i događaje vezane za konkretan poslovni
poduhvat koji je predmet poslovnog plana. Drugim rečima, poslovni plan sumira sve
poslovne mogućnosti preduzeća koje se vezuju za osnivanje ili proširenje poslovanja
preduzeća, kao i konkretno definisanje načina njegove realizacije. Analogno tome,
poslovni plan predstavlja veoma složen instrument koji omogućava upravljanje novim
poslovnim poduhvatima preduzeća. Zbog toga, on se bitno razlikuje od tzv.
standardnog (klasičnog) poslovnog plana preduzeća i to po nekoliko značajnih
momenata,
tabela.1.
OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU STANDARDNOG PLANA
I POSLOVNOG (BUSINESS) PLANA
Tabela
1.
STANDARDNI PLAN
POSLOVNI (BUSINESS) PLAN
Redovno se donosi
Vanredno se donosi
Vezan je za datume
Vezan je za promene
Uključuje sve projekte u preduzeću
Uključuje samo nove projekte
Izrađuje ga planska služba u preduzeću
Izrađuje ga razvojna služba u preduzeću
Usmeren je ka internom okruženju preduzeća
Usmeren je ka eksternom okruženju preduzeća
Cilj je usklađivanje svih poslovnih aktivnosti
preduzeća
Cilje je dobijanje potrebne podrške za nove
projekte preduzeća
Veoma je precizan i pouzdan
Manje je precizan i pouzdan
Ima jednokratna obeležja
(nisu dozvoljene korekcije i izmene)
Ima kontinuelna obeležja
(mogu se raditi korekcije i izmene)
Osnovna svrha izrade poslovnog plana ogleda se u nekoliko ključnih
momenata: (a) da se na bazi dobro pripremljenog poslovnog plana obezbede potrebna
investiciona sredstva za pokretanje poslovne (biznis) ideje; (b) da se u praksi potpuno
poslovnim performansama preduzeća (investitori, kreditori, strateški
partneri);
3. Može se koristiti za izražavanje namera preduzeća u cilju sprečavanja ili
neutralisanja akcija konkurencije, mera makroekonomske politike i sl.
Generalno gledano, poslovni plan ima dve osnovne namene, a to su:
a) Da pomogne preduzeću u pribavljanju neophodnog kapitala, i
b) Da olakša upravljanje rastom i razvojem preduzeća.
a) Kao sredstvo za pribavljanje (obezbeđenje) neophodnog kapitala
– poslovni
plan treba da ubedi potencijalne investitore da je preduzeće identifikovalo tržišne
mogućnosti, da raspolaže preduzetničkim i menadžerskim sposobnostima za
korišćenje identifikovanih mogućnosti i da ima racionalan, koherentan i uverljiv
program ostvarenja planiranih prihoda i troškova u predviđenom vremenskom
periodu. Imajući u vidu činjenicu da poslovni plan najčešće služi kao osnova za
obezbeđenje potrebnih finansijskih sredstava kod potencijalnih investitora (kreditora)
proizlazi da je on predominantno namenjen malim i srednjim preduzećima, u cilju
konkurisanja kod određenih finansijskih institucija radi dobijanja kreditnih sredstava.
Analogno tome, da bi poslovni plan bio koristan on mora da bude urađen na
maksimalno profesionalan način, pri čemu posebno mora da obezbedi sledeće: (a)
pruži dokaze o tržišnoj orijentaciji projekta koji je predmet poslovnog plana, (b) ukaže
na dokaze o prihvatanju konkretnog programa od strane kupaca, (c) precizno ukaže na
finansijske performanse projekta, i (d) pruži prognoze i projekcije na bazi realnih
pretpostavki.
b) Kao sredstvo za upravljanje rastom i razvojem preduzeća –
poslovni plan
treba da omogući menadžmentu preduzeća jasno sagledavanje osnovnih konsekvenci
različitih strategija i taktika, kao i sagledavanje potreba za materijalnim i ljudskim
resursima radi otpočinjanja novog ili razvoja postojećeg poslovnog poduhvata. Dakle,
neposredni značaj poslovnog plana za menadžment preduzeća je u tome što im
olakšava vođenje preduzeća i organizovanje planskih aktivnosti. Poslovni plan
omogućava da se određena poslovna ideja sagleda sa svih njenih aspekata (tržišnog,
finansijskog, proizvodnog i sl.) te da se pouzdano oceni da li je ona dobra i isplativa.
Osim toga, poslovni plan je veoma značajan i nakon aktiviranja investicije jer služi za
