УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ, ТУРИЗАМ И

ХОТЕЛИЈЕРСТВО

Марија Пантић

СТРУКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ХОТЕЛА ''ЛАВ'' У

ВУКОВАРУ

-Дипломски рад-

НОВИ САД, 2010.

САДРЖАЈ

УВОД

.........................................................................................................................................3

ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ВУКОВАРА

............................4

2.1

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

...........................................................................................4

2.2

ИСТОРИЈА ГРАДА И ОКОЛИНЕ

...............................................................................4

2.3

АТРАКЦИЈЕ ГРАДА

....................................................................................................... 6

КАТЕГОРИЗАЦИЈА ОБЈЕКАТА У ХРВАТСКОЈ

..........................................10

ХОТЕЛ ''ЛАВ''

................................................................................................................... 13

4.1.

ИСТОРИЈАТ ХОТЕЛА

.................................................................................................13

4.2

ЛОКАЦИЈЕ И ЛОКАЦИОНЕ СПЕЦИФИЧНОСТИ

.............................................13

4.3.

ВРСТА, ТИП И КАТЕГОРИЈА ХОТЕЛА

.................................................................15

СТРУКТУРА И ПРОСТОРНО-ФУНКЦИОНАЛНЕ

КАРАКТЕРИСТИКЕ

......................................................................................................16

5.1.

ПРИЛАЗИ ХОТЕЛА, ПАРКИРАЛИШТЕ И УЛАЗИ

..............................................16

5.2.

КОМУНИКАЦИОНИ ПРОСТОРИ

............................................................................17

5.3

. ОСТАЛИ ЈАВНИ ПРОСТОРИ

....................................................................................18

5.4.

ПРОСТОРИ ЗА ПРУЖАЊЕ ДОДАТНИХ

УСЛУГА...............................................19

5.5.

САНИТАРНО-ХИГИЈЕНСКИ ПРОСТОРИ

.............................................................20

5.6

СМЕШТАЈНИ ПРОСТОРИ

.........................................................................................21

ЕКОНОМСКО-ТЕХНИЧКИ, ПРОИЗВОДНИ И ПЕРСОНАЛНИ

ПРОСТОРИ

.........................................................................................................................23

6.1.

ЕКОНОМСКИ ПРОСТОРИ

.........................................................................................23

6.2

ПРОИЗВОДНО-УСЛУ'ЖНИ ПРОСТОРИ

...............................................................24

6.3

. ПЕРСОНАЛНИ ПРОСТОРИ

....................................................................................... 25

ОРГАНИЗАЦИОНО-ТЕХНИЧКИ АСПЕКТ ПОСЛОВАЊА

.....................26

7.1

ПРИЈЕМНИ СЕКТОР

....................................................................................................26

7.2.

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ ''MisH''

.............................................................................29

7.3.

ПРОИЗВОДНО-УСЛУЖНИ СЕКТОР

.......................................................................30

7.3.1. НАБАВНИ СЕКТОР...............................................................................................31
7.3.2. ПРОИЗВОДНИ СЕКТОР......................................................................................32

1. УВОД

Хрватска са својом обалом, приморским и барокним градовима има изузетне

потенцијале за развој туризма као највећег извора прихода у терцијалном привредном
сектору. Познато је да је лепота обале добро пласирна на светско туристичко тржиште
интензивним маркетингом, па је туризам у овим деловима земље добро развијен. Вуковар,
будући да се налази у унутрашњости, да је примарни сектор пољопривреда и да је до сад
нудио једино садржај за викенд туризам, није добијао довољно пажње на туристичком
плану, иако је имао потенцијале за развој.

Да би туризам уопште могао да се развија на неком подручју мора да постоји добра

основа у виду  инфтаструктуре, као што су: смештајни капацитети, саобраћај, комунална
инфраструктура,   објекти   за   исхрану.   Отварањем   хотела   ''Лав'',   Вуковар   се,   као   мала
средина,   по   питању   инфраструктуре,   пласирао   на   туристичку   карту   Хрватске   и   тиме
створио предуслов за даљу експанзију туризма.

Оно што хотел чини специфичним у односу на остале објекте за смештај, јесте

пружање додатних услуга, као што је нпр. у овом случају конгресни туризам, што код
потенцијалних туриста често изазива додатно интересовање.

Предмет рада

јесте структура и организација рада хотела ''Лав'' у Вуковару.

Задатак рада

је да се разложи и анализира специфична структура и организација рада

хотела,верификује његова усаглашеност са постојећим законским прописима, уз критички
приступ сваком кораку. Да се изврши анализа пословних функција као што су
планирање,набавка,складиштење и дистрибуција са освртом на организацију процеса рада.

Методе

које су коришћене за реализацију рада су метод индукције и дедукције, при

чему се у појединим сегментима рада приступа од општег ка појединачном, док у
појединим исто тако од појединачног ка општем. Tакође, коришћене су статистичке
методе и извори са интернета, док најзаступљенији метод, представља метод личног увида
у тренутно стање хотела, раговор са запосленима и коришћење расположиве литературе.

Место истраживања

је хотел ''Лав'' у Вуковару.

2. ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ВУКОВАРА

Вуковар је вековима представљао важну прекретницу како због свог положаја у

региону тако и због положаја на Дунаву. Ово национално, културно и верско раскршће било
је погодно тло за развој многих цивилизација које су за собом увек остављале богате трагове
на којима су се опет изнова градиле нове културе, нације и вере. Будући да се налазио на
изузетно плодној земљи био је и повод за многе сукобе и несугласице, па се може рећи да за
један мањи град, Вуковар има богату историју.

2.1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ВУКОВАРА

Вуковар се сместио у северо-источном делу Републике Хрватске на 45

⁰

21' дужине и

⁰

00' географске ширине и 108 м надморске висине и представља седиште Вуковарско-

сремске   жупаније. Налази   се   на   размеђи   историјских   покрајина   источне   Славоније   и
западног Срема. Лежи на ушћу реке Вуке у Дунав и има гранични положај према Војводини,
али такође  може  се  рећи  да  се  налази на  тромеђи  између  Босне и  Херцеговине  на  југу,
Мађарске на северу и Србије на истоку. Кроз град пролази  магистрални  пут М7  (Осијек-
Вуковар-Илок) који има како локални тако и интернационални значај, јер на магистралном
нивоу   повезује   Хрватску   са   Србијом.   Вуковар   се   налази   на   50   км   удаљености   од
међународног правца Е70 који повезује Хрватску са свим битнијим емитивним подручјима
како источне, тако и западне Европе.

2.2. ИСТОРИЈА ГРАДА И ОКОЛИНЕ

Од памтивека је долином Дунава на вуковарском подручју текао промет од

северозапада   према   југоистоку.   У   римском   периоду   десном   обалом   Дунава   водила   је
гранична, тзв. лимеска цеста, на којој је важна станица био Корнакум (Cornacum), данашњи
Сотин. Од давнина се плови Дунавом  па је Вуковар  на том путу важна станица. Увођењем
пароброда од средине 19. века Вуковар је имао редовну везу са Будимом и Бечом узводно и
све   до   Румуније   низводно. Вуковарска   лука   важна   је   увозно-извозна   станица. После
изградње   железнице   1878./79.године   све   је   важнија   улога   Вуковара   у   претовару   робе   са
речног на железнички саобраћај. У новије време Вуковар је имао развијену путну мрежу
асфалтираних   путева. Изградњом  аеродрома  Клиса,  око   20  км   западно   од   Вуковара,
укључено је ово подручје у  ваздушни  промет. Град је у ратним збивањима,  на простору
бивше Југославије, 1991. године скоро потпуно уништен. Данас, већ двадесет година после,
међуљудски, међуетнички односи су поремећени, а културна и друштвена инфраструктура,
програми за децу и младе још увек не функционишу у смислу попуњавања потреба града и
околине.

Насељеност вуковарског краја прати се кроз пет хиљада година у континуираном

следу путем бројних археолошких локалитета. Овде су значајне културе млађег каменог доба

вредни споменици културе: дворац Елц, зграде општине, гимназије, цркве и самостан. Треба
нагласити да су сви споменици културе били видљиво означени по међународним
нормама.Уништена је и природа. Порушено је дрвеће посечене су вуковарске алеје и
паркови.

2.3.АТРАКЦИЈЕ ГРАДА

Дворац Елц

- градњу Дворца почео је 1749. године власник вуковарског поседа гроф

Анзелмо Казимир Елц. У почетку је био изграђен само централни део, а касније је дворац
више пута дограђиван. Већ 1781. извршено је прво веће проширење, а коначан изглед добио
је почетком 20.в. по нацртима бечког архитекте Сиедека. Великих је димензија, раскошне
концепције, обилује богатством стилских детаља, али задржава складне односе. Убраја се
међу најрепрезентативније објекте барокног периода на хрватском тлу. Од 1968. године у
Дворцу Елц смештен је Градски музеј Вуковар. Зграда је 1991. претрпела страшна оштећења.
Унутрашњост је данас делимично обновљена, а обнова дворца у целини очекује се у склопу
пројекта Савета Европе и Министарства културе РХ 'Вуковар - Вучедол - Илок:
Истраживање - Обнова - Ревитализација'. Ради обнове Дворца Елц, обилазак унутрашњости
Дворца тренутно није могућ.

Гранд Хотел

- ова грађевина је најпознатије дело монументалне архитектуре. Зграду

је градио велепоседник Пауновић за хотел, према пројекту познатог архитекте Владимира
Николића,   од   1895.-1897.  Гранд   хотел   је   уз   угоститељске   садржаје   имао   и   позоришну
дворану. Хотел је даван у закуп, а 1918. продат је новом власнику, Миши Готфрида. У то
време у Вуковару је нагло јачао раднички покрет и радници су желели изградити раднички
дом. Како   је   Гранд   хотел   1919. поново   понуђен   на   продају,   радници   оснивају   Задруга
раднички   дом   и   продајом   задружних   удела   прикупљају   средства,   купују   Гранд   хотел   и
претварају га у Раднички дом. У њему је 1920. године одржан ИИ. Конгрес КПЈ.

Вучедол

- археолошки локалитет Вучедол смештен је уз обалу Дунава, 5 км низводно

од Вуковара, и један је од најзначајнијих локалитета неолита. Оно што га чини посебним јесте
чињеница да је због вредности налаза и могућег одређивања профила целокупне
манифестације дао назив неолитичкој култури - Вучедолска култура - а истовремено је то и
простор њеног исходишта.

У свом пуном замаху Вучедолска култура простирала се на великом подручју у

ширини   од  700  км,   обухватајући   10   данашњих   европских   држава:   Чешку,   Словачку,
Аустрију, Мађарску, Румунију, Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Србију и Црну
Гору   и   Албанију.  Због   свог   изванредног   геостратешког   положаја   Вучедол   је   био   место
сталног насељавања. У најдубљим слојевима остали су очувани трагови најстарије неолитске
културе,  назване   старчевачка. Ипак,   континуирани   живот   на   Вучедолу   у   међусобном
преплитању прати се у време неолита, када се у временском трајању од 700 година овде
смењују   баденске,   Костолачка   и   Вучедолска   култура. Највећи   успон   Вучедол   је   свакако
доживео у време трајања Вучедолска културе која је у целом свом трајању датирана у време
од   3000. до   2200.п.н.е.  Живот   на   Вучедолу   одвијао   се   на   три   платоа   што   су   у   луку
окруживала   Градац   који   је   својим   издвојеним   положајем   и   изгледом   имао   значење
Акропоља. То је било насеље земљорадника, сточара, ловаца и прерађивача бакра.