Žitarice i proizvodi od žita
ЈУ УПРАВНА УГОСТИТЕЉСКА И
ТУРИСТИЧКА ШКОЛА
Д О Б О Ј
МАТУРСКИ РАД
ТЕМА РАДА: ЖИТАРИЦЕ И ПРОИЗВОДИ ОД ЖИТА
Професор - ментор: ученик:
Жељка Васиљевић Данијела Николић
Добој, мај 2014 година
Матурски рад
С А Д Р Ж А Ј :
1. УВОД..........................................................................................................................................3
2. ЖИТАРИЦЕ............................................................................................................................... 4
2.1. Грађа и хемијски састав жита
...................................................................................6
2.2. Прехрамбена и употребна вриједност жита
............................................................7
2.3. Органолептичка својства жита
.................................................................................7
2.7. Прехрамбена вриједност риже и зобених пахуљица
.................................................9
.................................................................................... 10
3.1.2. Начин мљевења пшенице и типови млинарских производа
3.1.3. Органолептичка својства брашна
................................................................12
3.1.4. Технолошке карактеристике брашна
...........................................................13
3.1.5. Киселост млинарских производа
...................................................................13
3.1.7. Означавање млинарских производа од кукуруза
..........................................14
3.1.8. Чување млинарских производа
.......................................................................14
3.2.1. Врсте пекарских производа
...........................................................................15
3.2.2. Од житних супа до хљеба
.............................................................................15
3.2.3. Чистоћа - основа производње и одрживости хљеба
..................................16
3.2.4. Квалитета хљеба и пецива
............................................................................16
3.2.5. Свјежина, недостаци, излагање и продаја хљеба
.......................................17
3.2.6. Остали пекарски производи
...........................................................................17
.......................................................................................... 18
3.3.2. Састав и прехрамбена вриједност тјестенина
..........................................20
.........................................................................................20
2

Матурски рад
2. ЖИТАРИЦЕ
Под називом житарице, жита или цереалије (лат.
цереалис
=
житни) разумијева се скуп биљака из породица трава
(Граминеае)
чији плодови (зрње, пшена) служе за прехрану у
изворноме или прерађеноме облику. У ужем смислу појам
житарице односи се на пољопривредне културе, жито, на сухе
плодове житарица, а цереалије на прерађена жита за
прехрану. Скупину
житарица
чине: пшеница, раж, хибриди
(крижанци) пшенице и ражи, јечам, зоб, кукуруз, рижа, просо
и сирак. У скупину житарица се по традицији, убраја и хељда
из породице дворника.
1.
Према ботаничким карактеристикама
жита се дијеле на:
права или стрна жита с цватом у облику класа - пшеница, раж, хибриди пшенице и
ражи, јечам и зоб
пресолике житарице с цватом у облику метлице - просо, рижа и кукуруз.
2.
Према технолошким карактеристикама:
крушна жита,
претежно намијењена мљевењу ради добивања брашна и справљања
хљеба, пецива, кекса и сродних производа - пшеница, раж, хибриди пшенице и ражи;
остала жита
претежно намијењена љуштењу, изради пахуљица или приправљању
сировина за друге производе различите од млинарских.
У привредном погледу међу житарицама најважнија је пшеница, као најзначајнији
извор хране у Еуропи, Сјеверној Америци, Аустралији и великом дијелу Азије. Рижа је врло
значајна за прехрану становништва Далеког истока и Малезијског архипелага, а кукуруз је
традиционална култура Средње и Јужне Америке. Знатне количине јечма највећим дијелом се
користе у индустрији пива.
1.
Пшеница,
најважнија
пољопривредна култура данашњице, узгаја се у
цијелом
свијету
у
подручјима између 16° до 60° сјеверне и 20° до 50°
јужне географске ширине на висинама до
3000 метара, свугдје гдје одговарају климатски
услови и квалитета земљишта.
Као
високопродуктивна пољопривредна
култура
пшеница је хиљадугодишњом селекцијом
узгојена у врло великом броју типова,
сорти.
Развојем науке сваке се године у свијету
регистрирају стотине нових сорти са све бољим особинама у односу према високим
приносима, отпорности на климатске услове и квалитети земље.
У свјетским размјерима највеће привредно и прехрамбено значење имају
меке
високородне сорте
обичне пшенице, од којих се многе узгајају и у нашим крајевима:
америчка
манитоба,
талијанска
сан пасторе
и
аутономиа,
руске
безостаја
и
скороспјелка,
француска
етоал
и друге.
Проф. др Милорад Стошић и др Драги Лазаревић,
Крмно биље на ораницама
, Драганић, Београд, 2002.
4
Матурски рад
Тврде
или
дурум
пшенице одликују се дугољастим жутим стакластим зрњем и тврдом
конзистенцијом, мање погодном за квалитетно "крушно" брашно. Добро је за производњу
намјенске крупице од које се приправља тјестенина.
Многобројне сорте пшенице
групирају
се према
изгледу класа
и
времену сјетве
или
жетве:
ако клас садржи осје, пшенице су бркуље
ако су без осја, то су шишуље или голице
озиме пшенице
сију се у јесен, а жању љети, погодне су за узгој у блажим
климатским условима, садрже мање бјеланчевинама и слабије су технолошке
квалитете.
јаре пшенице
сију се у прољеће у оштријим климатским условима, бољих су
технолошких карактеристика у млинарству и пекарству
факултативне сорте
могу се сијати и у јесен и у прољеће.
Као основна сировина у млинарству пшеница се разврстава према квалитети и
намјенским својствима брашна и других млинарских производа, који се од ње добивају, при
чему је сорта основни носилац квалитете, уз разлике за исту сорту везане уз климатске
услове узгоја, влажност земљишта и натапање, природни састав земљишта и гнојидбу, начин
узгоја и агротехничку обраду, трајање вегетације, утјецај болести и штетника, величину зрна
и друго.
2.
Раж
је послије пшенице најзначајнија
крушарица или бијела житарица. Поријеклом је из
Азије, а позната је и као основна житарица у прехрани
Старих Славена. Успијева на слабијим
земљиштима и у оштријим климатским условима него
пшеница (до 70° сјеверне географске ширине и
у планинским предјелима). Претежно се узгаја у
земљама с оштром климом (у Њемачкој је
око 90% обрадивих површина засијано ражи), а у нас у
мањим количинама. Одавно се све више ради на
селекционирају и добивању квалитетних крижанаца
пшенице и ражи с називом
тритикала
.
3.
Јечам
се убраја међу најстарије
култивиране житарице с већим бројем нормално
развијених класића са пшенима жуте боје смјештеним у
пљевицу с осјем. Према броју класића (редова) у нас се
узгаја јечам дворедац и четвероредац
(најраспрострањенији). Шесторедац не производимо.
Селекција јечма усмјерена је двојако: према производњи
пивског јечма, с добром клијавошћу за производњу
пивског слада и јечма за друге намјене (ољуштени јечам
или јечам за кавовине).
4.
Зоб
је житарица сјеверних крајева Еуропе и
планинских подручја с оштром климом. У нас се
углавном употребљава за сточну храну. У новије се
вријеме више цијени због прехрамбене вриједности све
популарнијих зобених пахуљица.
5.
Хељда, просо и сирак
размјерно су мало
заступљени на домаћем тржишту.
Хељда
има голо
црно или сиво зрно. Најчешће се меље у хељдино
5

Матурски рад
који садрже углавном ендосперм - размјерно је велика. Биолошка (нутритивна, прехрамбена)
вриједност тих производа размјерно је мала, јер садрже мало минералних ствари и витамина.
Конзистенција ендоспрема
може бити брашнаста, стакласта или полустакласта, што
зависи о различитим околностима шкроба и бјеланчевина (понајприје глутена). Зрна с много
шкроба су непрозирна, мрвљива и брашнаста. Зрна с много бјеланчевина су тврда, глатка и
прозрачна.
У клици су масти, бјеланчевине, угљикохидрати, минералне твар, ензими и баластне
ствари. Клица не садржи шкроб. У процесу прераде жита клица се најчешће потпуно уклања.
Мање количине клица употребљавају се за људску прехрану (пшеничне клице као замјена за
орахе) а главнина за сточну храну или за производњу уља. У мањим количинама из
пшеничних клица се добива Е-витамин (токоферол).
Иако су жита и житне прерађевине сировине и производи богати угљикохидратима
(масени удио шкроба и других угљикохидрата већи од 50%), њихова употребна вриједност
веома зависи о квалитети и саставу бјеланчевина. Међу укупним бјеланчевинама пшенице
5,6 - 11,5% су албумини (топиви у води), 5,7-10,8% су глобулини (топљиви у 10%-тној
воденој отопини НаЦл) и проламин (топљив у 60-80 постотном етанолу) или укупно 13-22%
топљивих бјеланчевина.
Нетопљиве бјеланчевине
- глијадин (40-50 % од укупних
бјеланчевина) и глутелини (првенствено глутенин) (34-42 % од укупних бјеланчевина) -
познате су под заједничким називом
глутен.
Глутен
је карактеристична бјеланчевинска компонента пшенице (у ољуштеној га рижи
има врло мало), способна да уз додатак воде интензивно бубри. При томе, бјеланчевине
нетопљиве у води стварају повезану, еластичну и пластичну масу познату као
лијепак.
Нетопљиви лијепак размјерно се једноставно издваја из пшеничног брашна
испирањем водом шкроба, самљевених дијелова омотача зрна и највећег дијела у води
отопљених дијелова брашна. Тако издвојени водом испрани блажи лијепак карактеристичан
је за различите типове и врсте брашна а тиме и за жита од којих су произведена.
2.2. Прехрамбена и употребна вриједност жита
Хемијским и прехрамбеним обиљежјима зрње житарица се разликује овисно о врсти,
климатским и педолошким условима, начину обраде и дохрањивања земљишта о примјени
заштитних средстава, умјетних гнојива итд.
Зрно пшенице
садржи просјечно 14,4% воде (мање ако је добро осушено), 13,0%
бјеланчевина, 66,4% шкроба и топљивих угљикохидрата, 3,0% целулозе и сродних сирових
влакана око 1,5% масти и уља те 1,7% минералне ствари. Остале житарице по основним се
хемијским и физикално-хемијским карактеристикама пшена битно не разликују од пшенице.
Ниски садржај влаге
у житарицама (10-15%) условује њихову високу стабилност за
вријеме складиштења, пријевоза и чувања, те их сврстава у концентриране намирнице, веома
погодне за појачану прехрану свих категорија становништва. Високи садржај угљикохидрата
жито и житне прерађевине сврстава у категорију енергетских вриједних намирница.
Квалитету жита
и житних прерађевина одређује њихова ботаничка припадност,
њихова органолептичка својства, количина и врста страних примјеса и воде, њихова својства
и хектолитарска маса, присутност штеточина, микроорганизама и њихових штетних
метаболита, као и присутност остатака пестицида и других основних ствари.
Големе количине жита (највише пшенице) сваке се године скупљају у складишним
просторијама - силосима - опремљеним уређајима за досушивање, за уклањање остатака
класја, прашине, металних дијелова и других онечишћења, за пребацивање и провјетравање
ускладиштеног жита, како би се избјегло стварање пљеснивих гнијезда или самозапаљење
због дисања зрна, ослобађања енергије или због онечишћења.
Проф. др Милорад Стошић и др Драги Лазаревић,
Крмно биље на ораницама
, Драганић, Београд, 2002.
7
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti