FAKULTET ZA MENADŽMENT
Sremski Karlovci
SEMINARSKI RAD IZ OSNOVA EKONOMIJE
NOVAC I MONETARNO-KREDITNI SISTEM
Mentor:
Student:
dr Marijana Milunović
Lea Karanović
Br.indeksa 1-26/13-1
Sremski Karlovci
2014.
Novac i monetarno-kreditni sistem
2
SADRŽAJ
1. Uvod
3
2. Nastanak novca
5
3. Oblici novca
7
3.1. Metalni novac 7
3.2. Papirni novac 8
3.1. Kreditni novac 8
3.1. Elektronski novac
9
4. Funkcije novca
11
4.1. Novac kao mera vrednosti
11
4.2. Novac kao prometno sredstvo 12
4.3. Novac kao platežno sredstvo 13
4.4. Novac kao blago (tezaurisanje)
13
4.5. Svetski novac 14
5. Monetarno-kreditni sistem i politika
16
5.1. Monetarno-kreditni sistem
16
5.2. Monetarno-kreditna politika 16
5.3. Osnovni monetarni agregati
17
5.4. Instrumenti monetarno-kreditne politike
19
Zaključak
22
Literatura
23
Novac i monetarno-kreditni sistem
4
Svetski novac
je takođe funkcija novca koja je značajna u međunarodnoj razmeni i najčešće
se upotrebljava kao sredstvo plaćanja razlike između uvoza i izvoza.
U opticaju postoje različiti oblici novca:
Metalni novac (kovanice)
su komadi metala (najčešće zlato) koji imaju tačno utvrđen
kvalitet, oblik i težinu i koji je predstavljaju stvarnu vrednost (zlato).
Papirni novac za razliku
od metalnog nema stvarnu vrednost jer ne zavisi od zlata već od
cena dobara koja se mogu za njega dobiti.
Novac i monetarno-kreditni sistem
5
2. Nastanak novca
Novac se javlja već na prelazu od prvobitne zajednice ka robovlasničkom društvu. U
prvobitnoj zajednici postojala je izvesna razmena. Međutim ona nije bila ni potrebna, budući da je
u tom periodu proizvodnja bila mala i obezbeđivala je isključivo zadovoljenje vlastitih potreba.
Potrebu za novcem izazvala je tek pojava privatnog vlasništva nad sredstvima za
proizvodnju i razvitak društvene podele rada. Naime, tada su se pojedini proizvođači zauvek
opredelili za proizvodnju jednog ili nekoliko proizvoda, te su bili prinuđeni da na tržište
neprekidno iznose svoje proizvode i da tako pribavljaju sve ono što im je bilo potrebno za
obnavljanje proizvodnje, kao i za život. Drugim rečima, počeo se proizvoditi višak pa je razmena
postala potrebna (prvi uslov), a time i moguća (drugi uslov).
Dakle, kada je nastao višak proizvoda i kada je počela da se razvija robna razmena nastao je
novac. Po svojoj suštini novac je roba. Međutim on predstavlja posebnu vrstu robe, koja je u
određenom vremenu stekla funkciju opšteg ekvivalenta, odnosno postala opšte sredstvo razmene.
Zato se često kaže, da je novac specifična vrsta robe koja izražava vrednost svih dru gih roba.
Pošto je novac roba, on kao i svaka druga roba nužno ima dva konstitutivna svojstva:
upotrebnu vrednost
i
vrednost
. Međutim, budući da je novac posebna roba, u svom sadržaju pored
vredno sti ima prirodnu i društvenu upotrebnu vrednost. Prirodna upotrebna vrednost novca ogleda
se u njegovom svojstvu da može zadovoljiti neku ili neke potrebe ljudi. Društvna upotrebna
vrednost novca sastoji se u tome što novac postaje opšti ekvivalent, opšte sredstvo razmene u kome
se izražavaju vrednosti svih drugih roba.
1
Najstariji oblik novca je
naturalni novac
.
Sa razvojem robne razmene različite robe u
različitim vremenima i na različitim prostorima imale su funkciju opšteg ekvivalenta. Sa pojavom
metala zlato
je postalo jedini naturalni oblik novca. Razlog za to je što zlato, kao i svaka druga roba,
ima svoju upotrebnu vrednost i vrednost.
Po svojim fizičkim, hemijskim, tehničkim i ekonomskim
1
Barać, S., Stakić, B.:
Osnovi ekonomije
, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007, str. 134
Novac i monetarno-kreditni sistem
7
3. Oblici novca
Oblici novca u prometu su:
1. metalni novac (moneta),
2. papirni novac,
3. kreditni novac (banknota, menica, ček) i
4. elektronski novac (u poslednje vreme).
3.1. Metalni novac
Metalni novac su prvobitno činili komadi metala koji su se upotrebljavali u robnom
prometu kao sredstvo plaćanja. Pri svakoj pojedinačnoj razmeni proveravao se njihov kvalitet (npr.
vaganjem težina). Međutim, ovaj sistem merenja vrednosti novca nije bio dobar i pouzdan, a
izazivao je i poteškoće u procesu razmene. Kako bi se ove poteškoće prevladale, pojedini trgovci
su na komade metala stavljali svoje žigove kao potvrdu da ti metali imaju svojstva koja im se
pripisuju. Kasnije je to učinila država pustivši u promet kovani novac utvrđenog oblika i sadržaja.
Pravo na kovanje novca imali su isključivo vladari još od antičkog doba. Pored vladara kovanjem
su se bavili gradovi, feudalci, biskupi i pojedini plemići. Nakon pobede apsolutizma celokupna
isključivo pravo na kovanje novca prešlo je u ruke kralja. Od toga doba počeli su se sistematski
donositi propisi za jedinstveno kovanje i izdavanje novca.
Prvi metal od kojeg se izrađivao novac bilo je železo, a zatim bakar. Dakle, počeci
metalnog novca ne vežu se za plemenite metale. Tek naknadno se kovani novac transformisao u
monetu
– kovani novac od zlata i drugih metala sa od države propisanom i određenom finoćom,
težinom i oblikom, te žigom države.
Država (kovnički sistem) određuje:
valutu važenja – metal iz kojeg se kuje novac,
novčanu jedinicu – ime novca,
