Mikroekonomska analiza - modeli i tehnike u
mikroekonomiji
BEOGRAD 2014
PROFESOR
Prof. Dr.
KANDIDAT
4
1. Osnovi mikroeknomije - teorija, analiza
Pred određenim ograničenjima se nalaze i ulagači, odnosno vlasnici kapitala. Njihovo je
ekonomsko ponašanje ponajviše determinisano, odnosno mora se kretati u granicama određenim
količinom raspoloživog kapitala koga mogu plasirati u određene alternativne poslovne zahvate.
Mikroekonomija se ne bavi samo utvrđivanjem ograničenja koja stoje pred ekonomskim
subjektima, nego i istraživanjem načina kako ostvariti maksimum u kontekstu datih ograničenja,
odnosno kako rešiti problem optimalne alokacije ograničenih resursa pri datim ograničenjima.
Mikroekonomija, u slučaju potrošača, treba da identifikuje moguće alternative u pogledu
upotrebe ograničenog dohotka, da svaku od mogućih alternativa vrednuje sa aspekta definisanog
kriterijuma i da ukaže na najbolju alternativu. Ona objašnjava kako radnici mogu najbolje
rasporediti svoje vreme na rad i dokolicu ili na jedan u odnosu na drugi posao. Vlasnicima
kapitala mikroekonomska analiza treba da pomogne pri identifikovanju mogućih alternativa
upotrebe kapitala, da obezbedi merenje tih alternativa i u skladu sa obrascem njihovog ponašanja
ukaze na najbolju moguću alternativu koju racionalni ulagači, odnosno investitori trebaju
preferirati. Ona preduzećima treba da pomogne pri identifikovanju mogućih kombinacija
kupovine faktora proizvodnje i izboru kombinacije kojom se postiže maksimum u okviru
definisanog kriterijuma.
Primera radi, ako preduzeće može povećati proizvodnju zbog rasta potražnje, da li porast
proizvodnje ostvariti u granicama instalisanih kapaciteta (povećanjem broja zaposlenih radnika,
uvođenjem prekovremenog rada ili višesmenskog rada) ili proširenjem kapaciteta, rukovodeći se
ograničenim finansijskim sredstvima, kao dominantnim ograničenjem pri donošenju odluke.
Samo u uslovima postojanja ograničenja ima smisla govoriti o alternativama izbora i izboru
najbolje alternative. Stoga i mnogi ekonomisti ekonomiju definišu kao nauku o alternativnim
izborima. Da li bi uopšte imalo smisla odlučivati o izborima kada ograničenja ne bi bilo?
Potrošačima bi u tom slučaju bilo sasvim svejedno, jer bi u odsustvu ograničenja bili u situaciji
da sve svoje zelje i potrebe mogu zadovoljiti, posto bi svako dobro mogli kupiti u količini koja
im se prohte. Isto slučaj je i sa preduzećima. Problem izbora kombinacije faktora proizvodnje pri
dobijanju date količine outputa se ne bi postavljao, kao što i problem izbora količine outputa
