1
1
Univerzitet u Nišu
Ekonomski fakultet
HIPERINFLACIJA U NEMAČKOJ
Niš, 2014.
Sadržaj
2
2
Uvod....................................................................................................................................................3
Poreklo i pojam inflacije......................................................................................................................4
Vrste inflacije.......................................................................................................................................5
O hiperinflaciji uopšte.........................................................................................................................6
Politički i institucionalni uzroci hiperinflacije....................................................................................8
Ekonomske karakteristike hiperinflacija............................................................................................10
Socijalne i političke implikacije hiperinflacija...................................................................................12
Troškovi hiperinflacije.......................................................................................................................13
Pojava hiperinflacije u Nemačkoj......................................................................................................14
Posledice hiperinflacije na stanovništvo u Nemačkoj........................................................................16
Ekonomski pokazatelji hiperinflacije i antiinflaciona politika...........................................................19
Zaključak............................................................................................................................................21
Literatura............................................................................................................................................22
Uvod
Inflacija je opšteprisutan fenomen, gotovo da ne postoji ni jedna savremena ekonomija koja
nije zahvaćena ovom ekonomskom „bolešću“, kako su je neki autori nazvali. Ona ne može da se
najavi, ne može da se predvidi gde će se pojaviti, ali postoje neke metode kojima se ona može držati
na ili ispod određenog nivoa. Svaka savremena država beleži inflaciju, a naročito je karakteristična
4
4
godine.
1
Kada govorimo o pojmu inflacija, koji potiče od latinske reči inflatio koja znači nadimanje.
To nije slučajno, zato što je i sama inflacija svojevrsno nadimanje privrede. Naime, praćena je
opštim porastom cena, povećanjem novca u opticaju, a smanjenjem kupovne moći tog istog novca.
Kako gotov novac gubi na svojoj vrednosti, tako celokupno stanovništvi hrli da ga se otarasi, tako
da se povećava brzina obrta, tj. skraćuje se vreme držanja gotovine.
Ako uzmemo u obzir značaj koji ova pojava ima, onda ne iznenađuje činjenica o velikom broju
definicija koje su dali brojni autori, a koje se odnose na inflaciju. Postoji mnogo radova koji opisuju
inflaciju, njene uzroke i posledice. Na primer, profesor Meichsner definiše inflaciju kao: „Ono
povećanje novćanog opticaja koje ima kao posledicu opšteg nivoa cena.“
2
Dalje, možemo izdvojiti definiciju koju je dao Hamid Filipović, a koja glasi: „Inflacija je
ekonomsko-finansijska pojava, izazvana poremećajima ravnoteže u faktorima proizvodnje, a kao
njena posledica nastaje povećanje novčanog opticaja emisijom novčanica i kreditnog novca bez
odgovarajućeg pokrića u metalu ili proizvodima, što ima za posledicu pad kupovne moći novca i
skok cena, što se odražava na preraspodelu nacionalnog dohotka, na štetu siromašnijih, a u korist
imućnijih društvenih klasa.“
3
Pored navedenih, postoji jako veliki broj definicija inflacije, ali ono što je za nas važno je da je
osnova svake od ovih definicija ista - rast novca u opticaju smanjuje kupovnu moć, a sve to je
praćeno opštim rastom cena. Pored toga, jako je teško izdvojiti striktnu definiciju inflacije baš zato
što ona ne može biti posmatrana kao jedinstvena, izolovana pojava, već se posmatra kao pojava
koja nastaje u okviru ekonomije, pored koje se javljaju i druge pojave koje mogu, a ne moraju
obavezno biti posledica inflacije.
Kada govorimo o inflaciji. važno je da napomenemo da se nikada ne zna kada i gde će se pojaviti,
odnosno da se može pojaviti svuda, u svako doba, može se pojaviti iznenada, na nju se ne može
uticati. Dakle, ne može se sprečiti, ali, iako se javlja preko noći, postoje neki indikatori koji nam
mogu nagovestiti njen dolazak jer su ti pokazatelji, u stvari, pokazatelji neravnoteže u privredi, a to
su receflacija (istovremena pojava recsije i inflacije) koja nam govori o tome da postoji blagi
ekonomski poremećaj. Druga pojava koja nagoveštava inflaciju je stagflacija (istovremena pojava
stagnacije i inflacije), a ova pojava podrazumeva mirovanje privrede. Ovi podaci nam govore o
tome da je inflacija relativno česta pojava, da se ne može iskoreniti i da su u opasnosti i male i
velike zemlje i da inflacija ne bira ni vreme, ni mesto.
Vrste inflacije
Kao što smo već rekli, inflacija je česta pojava koja je u velikom broju radova opisana, pa
isto tako postoji veliki broj kriterijuma na osnovu kojih možemo podeliti vreste inflacije. Kao
najvažniji se izdvajaju:
1
Đurović-Todorović, J. Monetarna ekonomija, 2010.
2
Meichsner, Vladimir, Osnovi nauke o novcu, 1958.
3
Filipović, Hamid, Nauka o finansijama, 1960.
5
5
Prema poreklu razlikujemo domaću i uvezenu inflaciju. Domaća inflacija nastaje
usled delovanja brojnih faktora u domaćoj privredi, a danas je sasvim poznato da se
inflacija može i uvesti iz drugih zemalja. To zavisi od intenziteta ekonomskih odnosa
koje jedna država ima sa inostranstvom.
Prema intenzitetu možemo razlikovati latentne, srednje i hiperinflacije. Ovaj
kriterijum podrazumeva brzinu i stepen obezvređivanja novca. Latentne inflacije
podrazumevaju spor, ali stalan rast cena i to na nivou od 5-10% godišnje. Kao glavni
uzročnik ovakvih inflacija se javlja manji priliv deviza, espanzija kredita i manji
budžetski deficiti. Kada govorimo o srednjoj inflaciji mislimo na porast cena u
rasponu od 11-30% godišnje, važna je zato što je moguće kontrolisati ovu vrstu
inflacije određenim korektivnim merama. I galopirajuća, odnosno hiperinflacija,
podrazumeva rast cena koji je iznad 30%. Neki autori smatraju da je ova inflacija
iznad 50%. Ovu vrstu inflacije ćemo detaljno obraditi u nastavku rada.
Prema dužini trajanja razlikujemo sekundarne, jednokratne i hronične. Sekundarne
inflacije su slabog intenziteta, a koje najduže traju. Jednokratne inflacije traju jako
kratko, a obično prestaju čim prestane i njihov uzročnik, a uzročnik može biti naglo
povečanje plata, naglo zaduživanje kod Centralne banke za deficitno finansiranje
razvoja, kao i velike elementarne nepogode. Hronična inflacija je oštra i dugoročna,
sa višom stopom rasta cena i sa većom tendencijom rasta i razvoja.
Prema stepenu državne intervencije za njeno obuzdavanje možemo razlikovati
slobodnu i prigušenu inflaciju. Kako im sam naziv kaže, slobodna je ona inflacija
koja se razvija nesmetano, bez bilo kakve intervencije države, dok prigušena
inflacija podrazumeva aktivnu ulogu države u njenom obuzdavanju i kontrolisanju.
Naime, u ovim situacijama država utiče na inflaciju kontrolom rasta cena,
maksimiranjem plata, većom štednjom ili racionalizacijom potrošnje i investicija.
O hiperinflaciji uopšte
Sve ono o remu je do sada bilo reči se množi sa deset, jedino tako možemo iskazati efekte
koje ima hiperinflacija. Hiperinflacija je jedna od vrsta inflacije, tačnije inflacija najjačeg
intenziteta. Nije još ustanovljeno koja stopa rasta cena iznad 30%, dok drugi smatraju da je to rast
7
7
Hiperinflacije novijeg tipa karakteriše:
a) hronično prisustvo inflacije koja prerasta u hiperinflaciju
b) serija neuspelih stabilizacionih pokušaja koji vode ka višoj stopi inflacije u svakom
narednom ciklusu i njenom prerastanju u hiperinflaciju
c) manji intenzitet i kraće trajanje
d) više uzroka od kojih ni jedan nije dominantan
e) inflaciona inercija još uvek postoji, ali su stabilizacioni troškovi manji
f) dok klasične hiperinflacije nastaju u uslovima rata, ovde politička situacija ne mora biti
nestabilna.
Politički i institucionalni uzroci hiperinflacije
Postoji nekoliko istorijsko-političkih pretpostavki koje stvaraju plodno tle, odnosno povoljan
institucionalni ambijent za razvoj hiperinflacije koje u izvesnoj meri uzokuju:
a) izrazita politička nestabilnost
