•
LCD
(engl
. liquid crystal display
) su ekrani koji se temelje na
tehnologiji tečnih kristala. Oni su česti u potrošačkim
uređajima kao što su video playeri, gaming uređaji, satovi,
kalkulatori i telefoni.
•
LCD je ravni, tanki monitor čiji je ekran sastavljen od
određenog broja piksela koji su poredani ispred nekog
svetlosnog izvora. Troši veoma malo električne energije, te
zauzima malo prostora. Tekčne kristale otkrio je još 1888.
godine austrijski botaničar F. Reintzer, kada je proučavao
materiju po imenu cholesteryl benzoate. Topljenjem te tvari,
dobio je mutnu tečnost koja se hlađenjem bistrila i na kraju
kristalizovala. Međutim, tek je 1968. godine pronađena
materija koja je na sobnoj temperaturi imala ove
karakteristike. Prvi LCD televizor su konstruisali stručnjaci
Japanske kompanije Epson 1973. godine. Prvi LCD televizor u
boji proizveden je 1984. godine.
Dok nema električnog napona, tečni kristali se nalaze u takozvanom
relaksiranom (haotičnom) stanju. Kada tečnim kristalima dovedemo
napon, oni se "slože" uz mikroskopske žlebove na elektrodama. Prorezi na
dve elektrode su međusobno normalni pa se molekule "slažu" u
koncentričnim krugovima. Svetlo što emituje izvor koji se nalazi iza
elektroda se zato zakreće dok prolazi kroz sloj kristala, što mu omogućuje
da prođe kroz drugi polarizirajući filtar. Pola intenziteta svetla apsorbuje se
na prvom polarizujućem filtru, ali je po pravilu ceo sklop potpuno
proziran. Kada se na elektrode dovede električno naelektrisanje, molekule
tečnih kristala se smeštaju paralelno s električnim poljem, što za posledicu
ima umanjeno skretanje svetla. Kada bismo tečne kristale potpuno
polarizovali, prolazeće svetlo bi bilo polarizovano normalno na drugi filtar i
samim time bi svetlo bilo potpuno blokirano, piksel se ne bi upalio.
Kontrolišući zakretanje kristala svakog
piksela, svetlo može većim ili manjim
intenzitetom prolaziti kroz filtre
omogućavajući osvetljenje piksela. Kako bi
se uštedelo u proizvodnji LCD prijamnika,
u pravilu se koristi tehnika
multipleksiranja. Kod multipleksiranih
displeja elektrode se grupšu i spajaju
zajedno u redove i stupce, svaki sa svojim
napajanjem i kontrolom napajanja.
Softver koji pokreće elektroniku tada pali
redove i stupce po određenome
redosledu. Otuda pojam refresh rate-a
(fast response time odnosno vreme
odziva) kao jedna od osnovnih
karakteristika TV i monitora
.
