најсложенијих институција у јавним финансијама, с чијом су суштином и постојањем везани
многи проблеми политичке, економске и правне природе у друштву. Изучавање пореза као
основног финансијског инстурмента прикупљања јавних прихуода, треба да нам пружи
одговоре на многа питања која се постављају у савременом друштву, као што су: у чему је
суштина пореза, којим се аргументима оправдава опорезивање, како га учинити правичном
институцијом, дали је порез само фискални инструмент или се њиме могу остваривати и
циљеви економске и социјалне политике, на који начин ће порез постати финансијски
ефикаснији и економски рационалнијиј инструмент, итд.

Порези су историјска категорија, љихово место и улога мењани су у

зависности од промена у друђтву у коме су се порези примењивали. Многи финансијски
писци у својим радовима трудили су се да појам пореза објасне одређеном дефиницијом.
Тако се у финансијској литератури често цитира дефиниција познатог француског писца
Гастона Жеза (Gaston Jeze), који каже: ``Порез је давање у новцу, које држава убире од
појединаца на основу свог суверенитета, без директне противнакнаде, а у циљу да покрије
јавне   терете``.   Познати   немачки   професор   Еберг   каже:   ``Порези   су,   у   циљу   подмирења
јавних расхода, у начелу новчана давања држави, која ова, једнострано им утврђујући начин
и   висину,   наплаћује   силом   свог   ауторитета,   не   дајући   у   накнаду   никакву   посебну
противчинидбу``.   Познати   професор   београдског   Правног   факултета   Милан   Тодоровић
својевремено је дао своју дефинисцију пореза: ``Порез је државни приход у форми намета,
који држава  једнострано одређује и силом своје власти узима од свих лица, које се налазе
(стоје) под њеном пореском влашћу. Овај приход који сваки поједини порески обвезник има
да   плати,   одређује   се   према   његовој   снази.``   Интересантна   је   и   дефиниција   коју   је   дао
познати   француски   писац   Лофанбирже   (H.   Lanfenbureger),   која   гласи:   ``Плаћање   пореза
јавља се као извршење националне дужности која је у томе да сваки појединац, у границама
својих средстава, подноси свој део у расходима друштвене заједнице.`` Професор Правног
факултета у Београду Мирослав Петровић дао је једну савремену дефиницију пореза која
гласи: ``Порез је финансијски инструмент помоћу кога држава и ниже друштвено-политичке
заједнице издвајају део националног дохотка за финансирање својих потреба и задатака и
остварење   различитих   политичких,   економских,   социјалних   и   других   циљева.``  Dieter
Brummerhoff  каже: ``Порези су новчани трансфери који нису протиуслуга за неку посебну
услогу, и које административне јединице јавног права намећу ради остваривања прихода
свима онима код којих постоји чињеница за коју закон везује обавезу плаћања пореза.`` Neil
Bruce истиче да економисти дефинишу порез као недобровољно плаћање држави од стране
појединаца или предузећа који то плаћање не остварују на принципу  quid pro quo  користи
или на принципу размене за еквивалентне вредности роба и услуга.

На основу свих ових, горе наведених дефиниција, можемо запазити разлике,

али и сличности, и много заједничког у њима. Ове дефиниције нам омогућују да сагледамо
главне особине и основне карактеристике пореза:



Порез је принудно давање, јер пореског обвезника никог не пита да ли

хоће или не, да плати порез. Плаћање пореза је дужност и обавеза коју он мора да
извршши јер у супротном држава ће га натерати силом своје власти да изврши ту
своју обавезу. Неизвршење ове обавезе у многим земљама представља кривично дело,
што значи, ради се о правој државној принуди.



Друга основна карактеристика пореза је да је то такво давање пореских

обвезника где не постоји непосредна противнакнада, као што она постоји, на пример,
у случају плаћања таксе. Међутим, то не значи да код пореза нема никакве
противнакнаде трошкова, они морају и треба да служе задовољавању општих

друштвених потреба, а то значи постоји одређена противнакнада само што се она
испољава на један посредан начин.



Порези су инструмент прерасподеле националног дохотка, јер држава

њиме захвата део новостворене вредности створене у години у којој се врши
опорезивање. Опорезивањем држава смањује економску снагу привредним субјетима,
како би себи створила финансијска средства која јој омогућују и обезбеђују
финансирање њених потреба. Порези су, према томе, изведени приход државе, јер
своју економску снагу изводи из економске снаге пореских обвезника. Међу порезе не
могу се сврстати они фискални приходи који немају дериватан карактер.



Порезима се финансирају јавни расходи. Једна од кључних

карактеристика   пореза   јесте   да   се   прикупљају   у   општем   интересу.   Прикупљеним
средствима   обезбеђује   се   финансирање   јавних   расхода,   односно   обезбеђује   се
потрошња која је другачија него што би била да је изостала јавна интервенција. Да
нема опорезивања свако би подмиривао своје потребе према нахођењу и према својим
могућностима. Међутим, опорезивањем се врши реалокација економских ресурса и
обезбеђује   финансирање   јавних   расхода   који   су   у   конкретној   држави   условљени
политичким, културним, историјским и многим другим околностима.



Порез је новчано давање. Порези се у савременим тржишним

привредама утврђују у новчаним јединицама и убирају се у новцу. Наравно, историја
је пуна примера плаћања пореза у натури и раду. Међутим, постојање могућности да
се у појединим случајевима пореска обавеза испуни у натури, само је изузетак који
потврђује правило да се савремени порези убиру у новчаном облику.

1.1.

Теорије о оправдању опорезивања

С појавом пореза у друштву појавила се и потреба да се одговори на питање чиме се

образлаже, оправдава увођење обавезе плаћања пореза. Пошто се порезима одузима један део
дохотка, смањује економска снага субјеката и грађана, онда је логично очекивати да се
наведу и разлози због чега се и ради чега уводи оваква обавеза. Нежељене последице које за
пореске обвезнике има плаћање пореза неминовно изазивају отпор плаћању пореза, па је
разумљиво што га они често покушавају избећи. Зато проналажење прихватљивог одговора
на питање зашто се порез плаћа има велики значај и утицај на промену става грађана према
овој обавези. У тражењу одговора на ово питање настале су многобројне теорије о
оправданости опорезивања, тако да постоји веома богата литература у финансијској науци у
којој се могу наћи различита мишљења, односно различите теорије, које ћемо у наредном
излагању укратко изложити.

1.2.

Теорија силе

Теорија силе или теорија јачега представља једну од најстаријих теорија која

покушава да правда увођење пореза правом победника над побеђеним, право јачега да уводи
порез над слабијим. Ова теорија била је владајућа у старом, а донекле и у средњем веку.
Држава силом своје власти намеће обавезу покореним народима и непуноправним члановима
друштва који не могу утицати на увођење пореза и на утврђивање његове висине. Победник
је могао уводити и наплаћивати порезе на основу права јачега, могао је побеђеном наметати
било какву обавезу, јер је њему припадало све, па чак и живот побеђењеног.

У средњем веку, када владар није тражио одобрење од сталешке скупштине за

увођење пореза, нарочито у време када је дошло до јачања краљевске власти у појединим
средњевековним државама, дошло је до таквог начина увођења пореза који се не разликује