Висока школа струковних студија
„СПОРТСКА АКАДЕМИЈА“
Београд
Сектор за оспособљавање и едукацију кадрова
Име и презиме
кандидата
Никола Вујић
Бр. персоналног
досијеа
Спортска грана
КАРАТЕ
Тематска област
Ужестручна област
Назив предмета
Методика спортске гране - каратеа
НАЗИВ СЕМИНАРСКОГ РАДА
МЕТОДИКА ОБУЧАВАЊА УДАРЦА НОГОМ
- УШИРО ГЕРИ-
Ментор
Овера
БЕОГРАД 2014. год.
САДРЖАЈ :
1. УВОД ............................................................................................................... 2
2. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ..................................................................................... 4
2.1. Класификација ножних удараца ............................................................... 4
2.2. Приказ и анализа основних варијанти ударца ногом у назад (уширо гери) ........... 6
4. ПРИКАЗ МЕТОДСКОГ ПОСТУПКА У ОБУЦИ УДАРАЦА УШИРО ГЕРИ ........... 13
4.1. Припремне вежбе за ударац уширо гери ..................................................... 13
4.1.1. Припремне вежбе у партеру ...................................................................... 13
4.1.2. Припремне вежбе уз асистенцију партнера ............................................... 15
4.2. Вежбе стабилности и равнотеже, са и без асистенција партнера ................. 19
4.3. Вежбе ра развој покретљивости у зглобу кука ............................................. 28
4.4. Усвајање основне технике ударца без асистенције партнера ........................ 31
4.4.1. Увежбавање ударца из става спојених стопала (хеисоко дачи) ................. 33
4.4.2. Извођење ударца из борбеног става ...................................... 34
4.5. Извођење ударца на реквизитима .............................................................. 38
4.5.1. Извођење ударца преко различитих препрека ............................................. 38
4.5.2. Извођење ударца са фокусерима и џаковима ............................... 39
4.5.3. Увежбавање ударца са оптерећењем ................................................ 42
4.6. Усавршавање ударца са партнером ................................................ 45
5. ЗАКЉУЧАК .................................................................................................. 54
ЛИТЕРAТУРА .......................................................................................... 56
2
Ножни ударци су најснажније технике у картеу. Због своје атрактивности су
веома популарни, омиљени код вежбача. У каратеу постоји четири основна ударца
ногом, док су сви остли изведени и представљају варијације основних ножних техника.
Основни ударци ногама су: ударац ногом напред (мае гери кеаге, мае гери кекоми),
ударац ногом у страну (јоко гери кеаге и јоко гери кекоми), ударац ногом у назад
(уширо гери), полукружни ударац ногом напред (маваши коши гери и маваши куби
гери). Са обучавањем ножних техника треба започети после ставова, блокова и
удараца руком. Досадашња пракса показује да се они најтеже усвајају.
Основни начин савладавања карате вештине јесте такозвано учење телом.
Традиционални начин учења техника је био такав, да се вештина предаје без речи, без
усмених и писмених.
2. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП
2.1. Kласификација ножних удараца
Ножне технике воде порекло из северних кинеских стилова, одакле су пренесене
на Окинаву, а потом у Јапан. Данас су ножни ударци постали заступљенији, иако
старе школе каратеа нису инсистирале на гери ваза, што води порекло из древне
кинеске филозофије да је „ земља извор живота“ и да „напуштање земље“ значи
дисбаланас, неравнотежу и поремећај апсолутне равнотеже јинг-јанг ( Де Мајо,
2010). На почетку су постојале само две ножне технике: шомен гери и сокумен
гери.
Сматра се да је сокумен гери, ударац бридом стопала у полу страну, претеча
данашњег јоко герија. У старим школама су се ударци ногама изводили до висине
струка (гедан регија) јер се сматрало да све изнад те висине боље нападати
рукама, будући да су руке брже. Високи ножни ударци који су се у 20. веку почели
примењивати у каратеу развили су се под утицајем борилачких вештина из Кореје,
Индонезије, Тајланда и Кине. Данас се изводе и ножни ударци из скока (тоби гери
ваза) који немају толику борбену ефикасност, али се примењују искључиво због
атрактивности. Пре усвајања технике важно је одредити место одређене технике у
систему класификације. У прихваћеној класификацији карате техника постоји
неколико критеријума према којима ударце можемо сврстати у одређене групе,
подела је направљена на основу:
4
- дела тела којим се ударац изводи
- смера извођења
- облика и линија извођења
- ударне површине
По првом критеријуму ударци се деле на:
- ударци руком
- ударци ногом
- ударци главом
Према смеру извођења, разликујемо следеће ударце:
- ударци према напред (који се изводе испред фронталне равни)
- удараци према назад (који се изводи иза фронталне равни)
- удараци у страну (који се изводе лево и десно од сагиталне равни)
- ударци према горе
- ударци према доле
У односу на карактер линије извођења, подела се врши на:
- директне
- кружне.
Ударне површине које се користе код ножних удараца су:
- врх табана (коши)
- горња страна стопала (куби)
- пета (какато)
- унутрашња страна стопала (теисоку)
- спојашњи брид стопала (сокуто)
- врх колена (хиза)
Уширо гери је ножна техника која се изводи директно уназад иза фронталне равни.
Ударна површина је пета (какато). У наставнку рада следи детаљни приказ и
анализа ударца уширо гери.
5
Прелазни положај
У овој фази долази до подизања ноге у колену до хики аши, тј, позиције високо
подигнутог колена. Довођењем ноге у припремни положај (хики аши) за извођење
ударца, целокупна тежина се пребације на једну ногу (стајна нога). Стајна нога је
целом површином стопала ослоњена на подлогу и задржава савијени положај у
зглобовима. На тај начин се спречава осциловање тежишта тела. Глава се ротира у
страну зависно којом ногом се задаје ударац.
Из борбеног става (кумите дачи) покрет почиње из кука, долази до ротације око
стопала истурене ноге и актуелна нога доводи у положај високо подигнутог колена
(хики аши), тело је благо повијено ка напред, поглед усмерен у циљ ударца, руке
су у гарду.
Стајна нога мора да буде благо савијена у колену, и мора бити целом површином
на поду.
Друга фаза, састоји се у томе да ногу коју смо подигли и савили у колену, сада
опружамо.
Висина ударца се одређује и висином подигнутог колена (хики аши). У овој фази
ударца нога је максимално испружена у колену, кук је полуотворен, труп и глава
требају да задржавају приближно усправан положај, са благим нагибом тела ка
напред. После изведеног ударца кроз високо подигнуто колено нога се враћа и
спушта на тло. Приликом извођења овог ударца ни у ком случају не смемо
дозволити да се подиже пета стајне ноге, јер се у том случају ремети равнотежа, а
ударац губи на снази и правилности. Најчешће се, као недостатак ових
способности, јављају типичне грешке у извођењу, као на пример:
извођење ударца након потпуног окрета и тада више подсећа на ударац јоко гери.
У трећој фази, након изведеног ударца, ногу брзо враћамо у колену до положаја
хики аши, односно до прелазног положаја. При томе, водимо рачуна да се нога
истим путем врати и задржи висину подигнутог колена, као и пре опружања ноге,
што је веома важно јер омогућава вежбачу да вишеструко понавља исти или други
покрет. Брзим враћањем ноге избегава се опасност да је противник ухвати.
У четвртој фази, ногу из хики аши положаја доводимо у почетни положај.
7
