1. ŠTA JE FREJMOVANJE I KADA JE FREJMOVANJE TUĐEG SAJTA
SUPROTNO DOBRIM POSLOVNIM OBIČAJIMA?
Frejmovanje je tehnologija koja omogućava vizuelnu podelu monitora na više
različitih delova koji predstavljaju zasebne grafičke, pa i tematske celine. Frejmovanje se
koristi i kada vlasnik web sajta inkorporira sadržaj tuđeg sajta u svoj sajt, tako što ga
smešta u frejm, vidljiv na njegovoj naslovnoj stranici( simbolično, pogled kroz frejm je u
stvari pogled kroz prozor iz jednog stana direktno u drugi stan, iz jedne sobe direktno u
drugu sobu). Problem kod frejmovanja je onaj koji se odnosi na gubitak naknade za
iznajmljeni reklamni prostor na sajtu koji je predmet frejmovanja, kao i to što internet
korisnik, i pored toga što kroz frejm faktički percipira sadržaj sajta drugog lica, u suštini
ostaje na adresi originalnog sajta. Zbog toga se lako dovodi u zabludu u pogledu pravog
izvora informacija koje prcipira, jer za razliku od dubokog linkovanja, kod frejmovanja
ne dolazi do promene url adrese , a internet korisnik koji se nalazi na sajtu A , uopšte nije
svestan da kroz frejm posmatra sadržaj izvorno postavljen na sajtu B.
2. ŠTA U TEHNIČKOM SMISLU ZNAČI PRODAJA KLJUČNIH REČI I NA
ČIJOJ JE STRANI ODGOVORNOST ZA OVAKVU PRODAJU?
3. ŠTA SU METATAGOVI I DA LI JE SVAKA UPOTREBA TUĐEG ŽIGA ILI
POSLOVNOG IMENA U FORMI METATAGA DOKAZ NELOJALNOG
PONAŠANJA?
Prema tehničkoj definiciji metatagato je softverski parametar html, tj.izvorni kod u
kome je napisana web stranica. Metatag je podatak o sadržaju web stranica i oni su
nevidljivi za krajnjeg korisinka , a vezani su za pretraživače, softvere koji pomoću
metatagova utvrđuju sadržaj određene web stranice. Kada se klikne na opciju source u
view meniju mogu da se vide metatagovi. Kada neko svesno upotrebi žig svog poslovnog
konkurenta kako bi njegovu klijentelu dovukao na svoj sajt nastaje pravni problem
metatagova.
4. DEFINIŠITE PRAVO NA ZAŠTITU LIČNIH PODATAKA:
Zaštita ličnih podataka je zaštita podataka o ličnosti kao izgrađen i zaokružen deo
pravnog poretka tj.grane prava, i to je objektivno pravo i disciplina zaštite ličnih podataka
kao naučno nastavna disciplina koja je tvorevina zakona.
5. DA LI JE OBLAST ZAŠTITE PODATAKA O LIČNOSTI UREĐENA
POSEBNIM ZAKONOM I KOJIM?
Da. Jedini domaći propis koji je posvećen samo zaštiti ličnih podataka jeste Zakon o
zaštiti podataka o ličnosti od 1998 godine( opšte pravo na zaštitu ličnih podataka). A
takođe, pravo na zaštitu ličnih podataka štiti se i odredbama drugih zakona koje se
odnose na zaštitu ličnih podataka, npr. Zakon o zdravstvanoj zaštiti, krivični zakon,
zakon o radu...
6. DA LI JE NAŠA ZEMLJA POTPISALA I RATIFIKOVALA NEKI
DOKUMENT SAVETA EVROPE U OBLASTI ZAŠTITE PODATAKA I KOJI?
Da , reč je o Konvenciji Saveta Evrope br. 108.
7. NAVEDITE BAR TRI OVLAŠĆENJA TITULARA PRAVA U VEZI SA
INFORMACIJAMAO OBRADI PODATAKA O LIČNOSTI:
To su: da odluči o davanju podataka, tj.da ne da podatak o sebi ako ne mora; da
zahteva uvid u obrađivani podatak; da zahteva dopunu nepotpunog podatka; da zahteva
naknadu štete i ispravku neistinitog podatka; da zahteva kopiju podatka i ažuriranje
podatka koji je zastareo.
8. KOJI SE PODACI O LIČNOSTI MOGU OKVALIFIKOVATI KAO
OSETLJIVI?
To su podaci koji omogućavaju određivanje rasnog porekla, nacionalne pripadnosti,
religioznog i drugog uverenja, političkog i sindikalnog opredeljenja, podaci o
kažnjavanju, oni koji se odnose na seksualno opredeljenje i zdravstveno stanje. Ovi
podaci se mogu obrađivati samo ako pravni poredak obezbedi podesnu zaštitu.
9. NAVEDITE DVE PRAVNE OBLASTI U KOJIMA JE PROPISAN POSEBAN
PRAVNI REŽIM ZAŠTITE LIČNIH PODATAKA:
To su Krivično pravo i radno pravo. Opšte pravo zaštite ličnih podataka- sadržano je u
Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti od 1998.god. posebno pravo zaštite ličnih podataka
čine odredbe drugih zakona: odredbe Zakona o zdravstvanoj zaštiti, Krivičnog zakonika,
Zakona o radu, Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama.
10. NAVEDITE DVA POSEBNA PROPISA KOJI IZMEĐU OSTALOG
REGULIŠU I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI:
Domaći propis je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti iz 1998. takođe i zakon o
zdravstvenoj zaštiti koji sadrži 25 članova o obradi ličnih podataka , i zakon o bankama
sadrži 18 članova.
11. NAVEDITE DEFINICIJU ELEKTRONSKE UPRAVE PREMA
DOKUMENTIMA UNa.
Ujedinjene nacije definišu elektrnsku upravu kao kapacitet i volju javnog sektora da
razvije upotrebu informaciono komunikativnih tehnologija u cilju unapređenja usluga
građanima.
12. NAVEDITE NAJMANJE 4 SERVISA ELEKTRONSKE UPRAVE
NAMENJENIH KOMPANIJAMA:
Servisi namenjeni kompanijama su: 1) socijalni doprinosi za zaposlene; 2) porez na
dobit preduzeća;3) porez na dodatu vrednost PDV; 4) registracija novog preduzeća;5)
podnošenje podataka kancelarijama koje se bave statistikom; 6) carinske deklaracije i 7)
javne nabavke.
13. NAVEDI NEKE OD ALATA KOJE NAVODI ZAKON O E UPRAVI ITALIJE
KAO SREDSTVA ZA OSTVARIVANJE NOVIH PRAVA:
Ovaj zakon predviđa kao alate za ostvarivanje novih prava: sertifikovanu e-poštu,
digitalni potpis, elektronske dokumente, elektronske karte, web site.
