Mr Zoran Perunović
PREDUZENTINŠTVO
Daliborka Elezović
1. POJAM PREDUZETNIK I PREDUZETNIŠTVO
Preduzetnik je lice spremno da preuzme rizik upravljanja preduzećem koji se temelji na inovacijama i
permanentnom razvoji. Preduzetništvo je delatnost preduzetnika usmerena na inoviranje poslovanja
preduzeća i osvajanje novih tržišta.
Funkcija preduzetništva objedinjuje sposobnosti:
- predviđanja
- prihvatanja rizika
- inoviranja
-
učenja
Razvoj preduzetničke aktivnosti je sinergija između:
- talenta
- tehnologije
-
kapitala
, mora da bude stalno prisutan kako bi se realizovale ideje
-
know-how
, kao spona koja povezuje talenat, tehnologiju i kapital
2. FAKTORI KOJI UTIČU NA PREDUZETNIŠTVO
Faktori koju utiču na preduzetništvo su:
- lične karakteristike
- okolnosti životnog puta
- faktori okruženja
Lične karakteristike
Među ličnim karakteristikama preduzetnika izvajaju se:
-
potreba za postignućem
, preuzimanje lične odgovornosti da bi se ostvarili zadati ciljevi
-
unutrašnji skup kontrole
, je težnja da se sopstvenim radom kontroliše sudbina preduzetnika
-
visoka tolerancija nejasnoće
, znači da je pojedinac sposoban da radi i u neizvesnim
situacijama
-
red rođenja
, deca kojima je više posvećeno pažnje u detinjstvu, jedinci i prvorođena deca
imaju više šanse da postanu preduzetnici
-
zanimanje roditelja
, najčešće deca čiji su roditelji, jedno ili oba, preduzetnici imaju veće
šanse da to i sami postanu
-
nivo obrazovanja
, preduzetnici teže što boljem obrazovanju
-
starost
, raspon od kada pojedinci postaju preduzetnici je od 22-40, danas je to i do 55 godine
-
radno iskustvo
, prethodno radno iskustvo značajno je za odluku o postanku preduzetnika
Okolnosti životnog puta
Verovatnoću da će neko postati preduzetnik imaju:
-
nezadovoljavajuće redno okruženje
, napuštanje posla i započinjanje sopstvenog
-
negativno iskustvo
, dobijeni otkaz, razvod braka,...
-
razvoj karijere
, završetak studija, vojnog roka,...
-
ljudi od pozitivnog uticaja
, pojedinci koji podstiču osobe da započnu sopstveni posao
Faktori okruženja
Daliborka Elezović
2
9. sposoban manipulator vrednosti, kada od par uzajamno povezanih poslova stvori kombinaciju
veće vrednosti
Ko je preduzetnik može se definisati i po sledećoj matrici:
Da bi bio
inovator
potrebno je dsota kreativnosti, a malo stručnosti. Da bi bio
promoter
potrebno
je malo kreativnosti i inovativnosti, ali i malo stručnosti i poznavanja posla. Da bi bio
menadžer
administrator
potrebno je malo kreativnosti i inovatrivnosti, a puno stručnosti. Da bi bio
preduzetnik
potrebo je mnogo kreativnosti i inovativnosti i mnogo stručnosti i poznavanja posla.
Sa novim tehnologijama i razvojem tehnike javlja se još 4 tipa „
tehničkih preduzetnika
“:
-
istraživač, uključen je u procese razvoja na akademskom nivou
-
proizvođač, ima radno u neposrednoj proizvodnji i razvoju proizvoda
-
korisnik, već je imao perifernu ulogu u razvoju, radio je u marketingu ili prodaji
-
oportunista, onaj koji u novim tehnologijama prepoznaje šansu
U praksi se pojavljuje još jedan tip preduzetnika „
serijski preduzetnik
“:
-
odbrambeni serijski preduzetnik, njihovi su poduhvati već otkupljeni i ovaj tip preduzenika neće
težiti otvaranju novog preduzeća kada naiđu finansijski problemi već povraćaju svog starog
-
oportunistički serijski preduzetnik, ovaj tip preduzetnika će težiti razvoju novog preduzeća, čak
potpuno drugačijeg biznisa od prethodnog, njihova vodilja je iskorišćavanje šansi koji se javlaju
na tržištu.
4. OBLAST PRIMENE PREDUZETNIŠTVA
Pojam preduzetnik se može posmatrati u užem i u širem smislu. U užem on je nezavisna ličnost koja
inicira i realizuje nove poslovne poduhvate. U širem pored reči nezavisni uključuje se i pojam zavisni
preduzetnici kao što su to menadžeri u preduzećima.
Preduzetnik u preduzeću podrazumeva izvornog i izvedenog preduzetnika.
Izvorni
preduzetnik je i vlasnik preduzeća, a
izvedeni
je menadžer koji ima slobodu da strategiski i
operativno deluje kao preduzetnik.
Preduzetnički menadžment moguće je primeniti u tri vrste preduzeća:
-
nova preduzeća
-
postojeće privredno preduzeće
-
institucija javnih službi
Nova preduzeća
rezultiraju u tri tipa početka:
-
preduzeće stil života, ostvaruju skroman rast i skromna ulaganja u istraživanje i razvoj
-
preduzeća fundamenti, ona sus tvorena na osnovu istraživanja i znače stvaranje nove privredne
grane, imaju ubrzan rast
-
preduzeća sa velikim potencijalom, ona njačešće privlače interes investitora i javnosti uopšte
Postojeće privredno preduzeće
:
Proces koji doprinosi opstanku preduzeća je korporativno preduzetništvo, a ono je zbir napora
uloženih u nove poduhvate. U okviru ovakvog preduzeća imamo internog preduzetnika koji radi i
stvara u tuđoj organizaciji. Ako se uporede interni i eksterni preduzetnici razlika je samo u odnosu
Daliborka Elezović
4
na nagradu kao rezultat postignutih rezultata, jer je ona kojd intenih niže nego kod eksternih
preduzetnika. Interni preduzetnici stoga mogu da teže da postanu eksterni.
Institucija javnih službi
:
Preduzetnici u institucijama javnih službi posluju na čelu svojih organizacija. Razlika između
poslovnog i preduzetnika javnih službi je nemogućnost ostvarenja preduzetničkog profita.
Piter Draker navodi sledeće prepreke inovacijam u ponašanju orajanizacija u javnom sektoru:
-
baziraju se na budžetu i nisu plaćenje u zavisnosti od postignutih rezultata poslovanja
-
zavise od mnoštva sastavnih delova
-
izražena im je visoka društvena opravdanost postojanja
5. MODELI NACIONALNOG EKONOMSKOG RASTA
Konvencionalni model nacionalnog ekonomskog rasta se sastoji iz:
Društveni, kulturni i politički kontekst
, ovu grupu faktora definišu uslovi poslovanja, demografska
struktura, ulaganja u obrazovanje, društvene norme...
Opšti nacionalni uslovi poslovanja
, čine ih spoljna trgovina, uloga vlade u ekonomiji, tržište rada...
Velika, mikro, mala i srednja preduzeća
; mikro, mala i srednja preduzeća daju podršku velikim
kao dobavljači i čine sekundarnu ekonomiju, dok velika čine primarnu ekonomiju.
Preduzetnički model nacionalnog ekonomskog rasta
Ovaj model čine:
Društveni, kulturni i politički kontekst
Preduzetnički uslovi poslovanja
Preduzetničke mogućnosti
Preduzetnički kapacitet
Poslovna dinamika
(je proces kojim se objašnjava da što se osnuje više novih preduzeća to će u tom
slučaju mnoga propasti)
Mada poslovna dinamika deluje destruktivno ona na kraju ipak ima uticaja na nacionalni ekonomski
rast. Da bi se povećao odnos novih prema propalim preduzećima potrebno je usperiti pravilno tri
faktora:
-
dostupnost finansijskih izvora
-
politika i programi Vlade za podršku osnivanju novih preduzeća
-
preduzetničko obrazovanje i obuka
Konceptualni model nacionalnog ekonomskog rasta
Kombinovanje prva dva pristupa ima nekoliko prednosti. Prvo održava doprinos i velikih i malih
preduzeća. Drugo, ukazuje na mogućnost da postojeća preduzeća mogu da budu izvor za započinjanje
preduzetničkih poduhvata. Treće, konsolidovani, konceptualni model ukazuje na kontekst u kom
preduzetnički sektor funkcioniše.
6. NIVO PREDUZETNIČKE AKTIVNOSTI
Daliborka Elezović
5
U okviru ovog izvora identifikovane su tri mogućnosti:
-
neočekivan uspeh
-
neočekivani promašaj
, promašaji zahtevaju analizu uzroka nastanka promašaja
-
neočekivani spoljni događaj
, događaj koji nastaje van organizacije
Nepodudarnost
Nepodudarnost je neslaganje između onoga što jeste i onoga što bi trebalo da bude.
Postoji nekoliko vrsta nepodudarnosti:
-
nepodudarnost između ekonomskih realnosti
jedne privredne delatnosti,
ukoliko
tražnja raste, tada bi trebalo da se poboljšaju i njihove ekonomske performanse, ali izostajanje
profitabilnosti nagoveštava nepodudarnost između ekonomskih realnosti i pretpostavki o njoj
-
nepodudarnost između realnosti jedne privredne delatnosti i predpostavke o njo
j,
znači da se ljudi usresređuju na delatnosti u kojim rezultati nisu mogući, i tada postoji
nepodudarnost između realnosti i ponašanja
-
nepodudarnost između napora jedne privredne delatnosti i vrednosti očekivanja
njihovih mušterija
, nepodudarnost koja je pogrešna predpostavka onoga šta zapravo kupci
žele, ili kada proizvođači insistiraju na kvalitetu koji potrošač ne može da plati
- interna nepodudarnost u okviru ritma ili logike samog procesa
Inovacija zasnovana na potrebi nekog procesa
Inovacije zasnovane na potrebi procesa moraju da zadovolje pet kriterijuma:
1. da to bude samovoljni proces
2. da postoji jedna slaba ili nedostajuća karika
3. da postoji jasno definisan cilj
4. da postoji jasno utvrđena mogućnost i specifikacija traženog rešenja
5. da postoji rašireno i opte prihvaćeno shvatanje da postoji bolji način
Međutim postoje i neka ograničenja:
-
potreba se mora razumeti
-
proces može u potpunosti da se shvati ali da ipak nepostoje potrebna znanja
-
i rešenje mora da odgovara načinu na koji ljudi rade svoj posao
Promene u strukturi privrede ili tržišta
Ove promene predstavlaju važnu priliku za inovaciju. Moguće je odrediti četiri idikatora:
1. ako privredna grana raste brže od privrede onda će se ona drastično menjati i to najviše u fazi
kada ostvari dvostruo veći obim
2. kada jedna grana brzo raste onda je moguće pronaći šansu i u nekom novom i nezadovoljenom
tržišnom segmentu
3. konvergencija tehnologija izaziva promene u privrednoj strukturi
4. privredna grana je zrela za promene ako se brzo menja i način na koji ona obavlja posao
10.
DEMOGRAFSKA KRETANJA
Daliborka Elezović
7
