Sadržaj
1.
POJAM INFLACIJE
- Uvod........................................................................................................... 3
- Istorijski nastanak i razvoj..........................................................................3
- Uzroci inflacije .......................................................................................... 4
- Klasifikacija inflacije.................................................................................5
- Posledice inflacije ......................................................................................8
- Mere za suzbijanje inflacije .......................................................................9
- Neizvesnost od inflacije ............................................................................10
- Merenje inflacije ........................................................................................10
- Inflacija tražnje...........................................................................................11
- Inflacija troškova........................................................................................11
- Monetarna neutralnost................................................................................11
- Inflacioni porez...........................................................................................11
- Uloga inflacije u ekonomiji........................................................................12
2. ODNOS INFLACIJE I NEZAPOSLENOSTI
- Uvod........................................................................................................... 13
- Nezaposlenost.............................................................................................14
- Kratkoročna Filipsova kriva.......................................................................15
- Dugoročna Filipsova Kriva........................................................................ 16
- Zaključak.................................................................................................... 18
Literatura.......................................................................................................19
1. POJAM INFLACIJE
Uvod
O inflaciji se zna jako mnogo,ali ipak nedovoljno. Ona ne bira ni mesto ni
vreme gde će se pojaviti. To mogu da budu nerazvijene, ali i razvijene zemlje svejedno
da li im je površina velika ili mala. Još jedna specifičnost koja se vezuje za inflaciju je
to što se dva puta ne pojavljuje u istom obliku.
Inflacija je jedna negativna pojava u društvu, u privrednim kretanjima tog
društva, koja se kao takva uvek negativno odražava na ponudu i potražnju. Naime,
kada je u pitanju inflacija, u nauci postoji jedan niz ekonomskih mislilaca koji su
razmatrali ovaj monetarni fenomen kao oblik monetarne neravnoteže u društvu. Ovde
valja napomenuti to da se sam pojam inflacije različito shvatao kroz svoju istorijsko-
razvojnu komponentu gledišta, tako da postoji veoma veliki broj definicija inflacije
tako da se sam pojam inflacije može razmatrati, a što je i učinjeno kroz razne uglove
gledišta. S druge strane inflacija je veoma bitan fenomen i kao takav zauzima važno
mesto u proučavanju.
Nasuprot inflaciji stoji deflacija koja se objašnjava činjenicom da predstavlja
povećanje vrednosti novčane jedinice. Dakle, radi se o drugom obliku monetarne
neravnoteže kojeg, pošto nije predmet razmatranja, ovde samo treba spomenuti kao
činjenicu da inflacija nije jedini oblik monetarne neravnoteže koji se može pojaviti u
društveno- političkoj zajednici.
Istorijski nastanak i razvoj pojma inflacije
Reč inflacija vuče svoje korene od latinskog izraza
inflatio
, što bi u prevodu
značilo naduvavanje. Pojava inflacije je veoma starog porekla, smatra se da se ona
pojavila još u antičkom dobu, zatim u Vizantijskom carstvu kada je došlo do opadanja
vrednosti Rimske novčane jedinice. Tokom 16.veka poznato je slabljenje vrednosti
novca i rast cena u celoj Evropi kao i tokom Napoleonovih ratova za vreme Francuske
revolucije
.
Do korišćenja i upotrebe ovog pojma u ekonomskoj doktrini dolazi se u
periodu za vreme građanskih ratova u Sjedinjenim Američkim Državama (1861 –
1865). U tom je periodu 1964. godine u New Yorku objavljena je knjiga pod naslovom
''Velika papirna obmana ili približavanje finansijske eksplozije''
gde se po prvi put u
ekonomskoj misli upotrebljava sam izraz inflacija. Naime, taj se izraz u to vreme
upotrebljavao sa namerom da se izrazi naduvanost novčanog opticaja i visok porast
cena.
Kada je u pitanju inflacija i njen uticaj na proizvodnju, tada su cene haotične, a
proizvodnja dezorganizovana. Posledica je dinamičan povratak naturalnoj razmeni sa
svim njenim posledicama.
Dakle, inflacija se pojavila prvo kao medicinski pojam, a tek kasnije se ona
upotrebljava u drugim naučnim disciplinama, naročito u ekonomiji da bi se objasnili
mnogi negativni uticaji na kretanje rasta cena koje je potpomognuto stalnim
povećanjem mase u obrtu.
2
Klasifikacija inflacije
Inflacija je stara koliko i tržišna privreda. Posmatrano na duži rok, cene rastu.
Međutim ne znači da inflacija nužno prati pad realnog dohotka. Istorija pokazuje da
cene rastu u vreme ratova i ekonomskih kriza, ali se više ne vraćaju posle ratova i
kriza na prvobitni nivo. Poput bolesti koja razara tkivo ljudskog organizma, tako i
inflacija razara privredu.
Da bi se inflacija sanirala, potrebno je prethodno izvršiti klasifikaciju u tri
kategorije:
1. Umerena inflacija
2. Galopirajuća inflacija
3. Hiperinflacija
UMERENA INFLACIJA
–cene su relativno stabilne, ljudi imaju poverenja u
novac. Podrazumeva lagani rast cena. Poslovni ljudi i obični potrošači ulažu svoj
novac verujući da će njihova novčana sredstva zadržati svoju relativnu vrednost.
GALOPIRAJUĆA INFLACIJA
-
predstavlja dvo ili trocifrenu inflaciju,u rasponu
od 20,100 ili 200% na godinu dana. Ovakvu vrstu inflacije mogu imati i razvijene
industrijske zemlje. Tako su, na primer, Argentina, Brazil i druge latinoameričke
zemlje, imale stope inflacije od 50-700% na godinu dana 1970-tih i 1980-tih
godina. Kada se galopirajuća inflacija jednom ukoreni u privredno tkivo, nastaju
ozbiljni ekonomski poremećaji.
HIPERINFLACIJA
-
Mnoge privrede prežive galopirajuću inflaciju, ali veoma
teško hiperinflaciju.Teško je i poverovati da se hiperinflacija od milion ili čak
milijardu posto na godinu dana može izdržati.
Sa stanovišta dužine delimo ih na:
1.
Sekularn
e
, koje imaju najslabiji intenzitet ali najduže traju.
2.
Jednokratne
, traju relativno kratko vreme, odnosno zaustavljaju se čim prestane
dejstvo uzroka koje ih je izazvalo. Na primer: povećanje plata, elementarne
nepogode, itd.
3.
Hroničn
e
, koje traju dugo i imaju jak intenzitet.
Inflacija iskrivljuje relativne cene i smanjuje ekonomsku efikasnost. Težina
inflacije meri se i time da li je bila očekivana ili nije. U tom smislu razlikuje se:
1.
Uravnotežena inflacija;
2.
Neuravnotežena inflacija
3.
Neočekivana (nepredviđena) inflacija
4
URAVNOTEŽENA INFLACIJA
- podrazumeva godišnji rast od, na primer
10%. Promena cena nikog ne iznenađuje. Sve se povećava na 10% (hrana, odeća,
obuća, plate, kamate) itd. Jednostavno rečeno, troškovi rastu 10%, ali i dohodak
10% brže. Nema ni zarade ni gubitka.
NEURAVNOTEŽENA INFLACIJA
- pogađa relativne cene, troškove i poreska
opterećenja. Npr. imamo neefikasnost kao posledicu neuravnotežene inflacije
kad se cene ne prilagođavaju inflacionim trendovima, kao što je slučaj s novcem
i porezom. Ako stopa inflacije poraste 10% na godinu dana, tada realna kamata
na novac pada od 0 na -10% na godinu dana. Vlada ne može ispraviti ovaj
poremećaj. Negativna kamata na gotovinu ili druge vrste novca uslovljava
neefikasnost. Ljudi izbegavaju ulaganje novca u banke,a preduzeća uspostavljaju
razradjene šeme u korišćenju resursa.
NEOČEKIVANA INFLACIJA
- podrazumeva velika iznenađenja. Ona značajno
deluje na raspodelu dohotka i bogatstva. Neočekivani skok cena neke će
osiromašiti, a druge obogatiti, a malo uticati na efikasnost upravljanja u
fabrikama. Efekti nepredviđene inflacije izazivaju socijalne probleme.
Prema stepenu državne intervencije inflacije delimo na:
1.
Slobodne
(
otvorene
)- Kod slobodnih ili otvorenih inflacija država ne preduzima
nikakve mere za njihovo suzbijanje
2.
Prigušene
(
kontrolisane
), kod kojih država preduzima niz mera u cilju suzbijanja.
Inflacija je veoma složena i kompleksna pojava koja prožima čitav ekonomski
system, a s obzirom da svaka zemlja ima specifičnu privredu onda su i uzroci koji je
izazivaju raznovrsni i specifični. To je i jedan od razloga što danas ne postoji jedna
opšte prihvaćena naučna teorija inflacije.
Danas gotovo da ne postoji ni jedna država koja ne preduzima ni jedan niz
mera u cilju suzbijanja inflacije.
5
