Fakultet za poslovne studije i pravo
-Beograd-
SEMINARSKI RAD
Predmet: Finansijska trzista i hartije od vrednosti
Tema: Obelezja i znacaj finansijskog trzista
Sadržaj:
Uvod u temu………..…...……………………………………………………………………str. 03
3.Obelezja i znacaj finansijskog trzista…………………………………………………….…str.04
4.Finansijski instrumenti i finansijsko trziste…………………………………………….…..str.04
5.Pojam i uloga finansijskog trzista……………………………………………………..……str.05
6.Znacaj finansijskog trzista…………………….……………………………………………str.07
7.Struktura finansijskog trzista…………………….…………………………………………str.08
8.Razvoj savremenog finansijskog trzista………………………….…………………………str.09
9.Razlozi i oblici regulative finansijskog trzista u svetu……………………..………………str.10
10.Zakljucak……………...………………………………………………………………...…str.14
11.Literatura…………...…………………………………………………………………...…str.15
2
OBELEZJA I ZNACAJ FINANSIJSKOG TRZISTA
Finansijski instrumenti i finansijsko trziste
Razvoj moderne robne proizvodnje i kreditnog sistema stvara razlicite oblike platnih i
kreditnih instrumenata kojima se registruju,prenose i realizuju novcane obaveze i potrazivanja
razlicitih ucesnika u procesu reprodukcije.
Finansijska teorija utvrdjuje karakter i funkciju razlicitih instrumenata izrazavanja i
mobilizacije novcanih obaveza i potrazivanja polazeci od njihove osnove funkcije novca ciji su
oni izraz,kao i karaktera obaveze koju predstavljaju. Sa prvog stanovista,instrumenti vezani za
novac kao prometni medijum,u obliku depozitnog novca predstavljaju instrumente placanja.
Njihovo osnovno obelezje je nominalizam-novcana suma koja se prenosi odgovara vrednosti
robe ili usluga koje su predmet placanja. Novac u kreditnoj funkciji predstavljaju instrumenti
trgovackog kredita,instrumenti bankarskog kredita,kao i instrumenti koji izrazavaju neposredni
kreditni odnos izmedju razlicitih ekonomskih subjekata-dugovni instrumenti,ili su potvrda
trajnog ulaganja kapitala-svojinski instrumenti. Iako kreditni instrumenti u sustini predstavljaju
transfer akumulacije u okviru ekonomskog sistema,posledice tog transfera nisu iste. Vlasnistvo
nad kreditnim instrumentima ukljucuje i njihov slobodni prenos. Prenosivost daje mogucnost
valorizacije ovih instrumenata odnosno formiranje cene po kojoj se transfer vlasnistva vrsi,ali je
ne odredjuje. Svi kreditni instrumenti nemaju svojstva pune i neogranicene prenosivosti. S
obzirom na to,njihova cena ne moze ne moze se uvek formirati pod dejstvom ponude i traznje.
Instrumenti koji svedoce o neposrednom kreditnom odnosu i o trajnom ulaganju kapitala
teorijski se mogu oznaciti kao hartije od vrednosti,odnosno finansijski instrumenti.
Inkorporacija prava na buduci prinos u hartijama od vrednosti,osnova je za razvoj njihovih
oblika u kojima je to pravo refleksno,posredovano pravom na kupovinu drugih hartija od
vrednosti ili njihovog prinosa. Ovi finansijski instrumenti poznati su pod imenom derivati.
Finansijski instrumenti izrazeni su kao novcana potrazivanja,odnosno obaveze. Kao takvi,ono
predstavljaju finansijsku aktivu ili finansijsku imovinu. Potrazivanje vlasnika finansijske aktive
uvek je necija obaveza-finansijska pasiva. U krajnjoj liniji to je obaveza proizvodnog ili drugog
ekonomskog subjekta,cije je ulaganje vece od sopstvenih izvora koji su generisani stednjom.
Marksisticka ekonomska teorija koristila je za finansijsku aktivu termin fiktivni kapital. Fiktivni
kapital je, kapitalizovana vrednost finansijskih instrumenata na finansijskom trzistu. Kretanje
realnog kapitala i finansijske aktive uslovljeno je njihovim karakterom-prvi predstavlja kapital
ulozen u proces proizvodnje,a drugi-u promet naslova na buduci prinos ili dividendu. Na
mikroekonomskom nivou,svaki finansijski instrument moze dobiti trzisnu vrednost procesom
kapitalizacije periodicnog prinosa na koji glasi. Trzisna vrednost razlikovace se od nominalne
4
vrednosti finansijskog instrumenta,zato sto se utvrdjuje polazeci od visine prinosa, izvesnosti
prinosa i trzisne kamatne stope.
Pojam i uloga finansijskog trzista
Finansijsko trziste je ambijent u kome se emituju i prenose finansijska potrazivanja i
izrazava i realizuje ponuda i traznja za finansijskim instrumentima. Ovo trziste obuhvata kako
organizovane institucije tako i posrednicku trgovinu i neposrednu razmenu hartija od vrednosti
izmedju izdavaca i investitora.
Globalni pojam trzista prestavlja susretanje ponude i traznje koje dovodi do formiranja cene i
do razmene predmeta trgovanja uz tu cenu.Predmeti razmene na trzistu mogu da budu:stvarna
dobra,razne usluge,hartije od vrednosti.Prema predmetu razmene na trzistu,izdvajaju se dva
njegova osnovna segmenta:finansijsko i robno trziste.Finansijska trzista predstavljaju
najznacajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje.Ona
omogucavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije.Ona predstavljaju
jedan od osnovnih postulata trzisne privrede.U sirem smislu finansijska trzista postoje svuda gde
se obavljaju finansijske transakcije.Preko finansijskih trzista privredni subjekti dolaze do
sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja.Ona olaksavaju povezivanje subjekata koji
raspolazu viskovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva.Na
nivou nacionalne ekonomije ukupan obim stednje jednak je ukupnom obimu investicija u
odredjenom vremenskom periodu.Ova pojava se naziva stedno investicioni ciklus.Preko
finansijskih trzista vrsi se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebi u
proizvodnji.Subjekti koji raspolazu viskovima sredstava,putem kredita ili vlasnickih udela
stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom.Na finasijskim trzistima se
finansijski instrumenti mogu pretvoriti u gotov novac, kada su njihovim vlasnicima potrebna
likvidna sredstva.U stranoj literature se govori ne o jednom nego o vise finansijskih trzista.I
vecina nasih autora govori o finansijskim trzistima kao pluralnom pojmu,sto smo i mi
prihvatili.Pojedini autori ovaj pojam i singularni pojam finansijsko trzisni sistem koriste kao
sinonime.Glavni elementi finansijskog-trzisnog sistema su:finansijska stednja;glavni troskovi
transverisanja finansijske stednje;finansijski instrumenti ;finansijske institucije;segment
finansijskih trzista.Finansijska trzista obavljaju i sledece funkcije:utvrdjivanje cena finansijskih
instrumenata,smanjivanje transakcionih troskova i pruzanje informacija ucesnicima na
trzistu.Na finansijskim trzistima se suceljavaju ponuda i traznja,cime se ostvaruje proces
odredjivanja cena finansijskih instrumenata.Uredjena finansijska trzista doprinose smanjenju
troskova trgovine finansijskim instrumentima,sto se postize preciznim pravilima
trgovine,uproscavanjem trgovine,resavanje konflikata koji proizadju iz trgovine i pruzanje
garancija da ce se izvrsiti zakljucene transakcije.Pruzanjem informacija ucesnicima ,finansijska
5
