1
UNIVERZITET U NIŠU
EKONOMSKI FAKULTET NIŠ
SEMINARSKI RAD
Tema: Instrumenti finansijskog tržišta
Mentor:
Kandidat:
Prof. Marija Džunić
U Nišu, 2014.
2
SADRŽAJ:
UVOD……………………………………………………………,……………3
1. Pojam, funkcije i podele finansijskog tržišta…………….…………..4
2. Instrumenti finansijskog tržišta……………………….……………...6
2.1.
Hartije od vrednosti……………………………………………….6
2.2.
Depoziti……………………..…………………….……………….11
2.3.
Potraživanja……………………………………….………………11
2.4.
Finansijska prava……………………………...………………….12
2.5.
Devize i devizni kursevi…………...…………...………………….12
2.6.
Zlato i plemeniti metali……………………………………………12
ZAKLJUČAK…………………………………………………………...……13
LITERATURA………………………………………………………….……14
UVOD
4
Finansijsko tržište
je ambijent u kome se obavlja promet finansijskih instrumenata,
odnosno izražava i realizuje ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima.
2
Finansijska tržišta
se mogu posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu, finansijska tržišta postoje svuda gde
se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu, mogu se definisati kao organizovana mesta
na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive).
Preko finansijskih tržišta privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog
poslovanja. Ona olakšavaju povezivanje subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih
sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno povezuju dve značajne
makroekonomske kategorije – štednju i investicije. Preko finansijskih tržišta vrši se alokacija
akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolažu
viškovima sredstava, putem kredita ili vlasničkih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima
koji se bave proizvodnjom.
Uloga finansijskog tržišta je je veoma značajna, imajući u vidu njegove funkcije:
Funkcija likvidnosti,
Funkcija oplodnje slobodnih finansijskih sredstava,
Funkcija vezana za utvrđivanje cene finansijskih instrumenata,
Smanjenje transakcionih troškova,
Informativna funkcija,
Uspostavljanje veze između fiktivnog i realnog kapitala.
Postoje brojne klasifikacije finansijskih tržišta. Glavna podela finansijskih tržišta je ona
koja ih svrstava u dve osnovne kategorije, s obzirom na rok dospeća finansijske aktive kojom se
trguje na njima: tržište novca i tržište kapitala.
Tržište novca
(kratkoročno tržište) je segment
finansijskih tržišta za kratkoročne oblike finansijske aktive, gde se trguje žiralnim novcem i
hartijama od vrednosti sa rokom dospeća kraćim od godinu dana. Osnovni učesnici su banke.
Ovo tržište obezbeđuje likvidnost i solventnost privrednim subjektima.
Tržište kapitala
(dugoročno tržište) je segment finansijskih tržišta na kome se trguje finansijskom aktivom sa
rokom dospeća dužim od jedne godine. Na ovom tržištu se prevashodno trguje dugoročnim
hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasničkim instrumentima. Emitenti na tržištu
kapitala dolaze do sredstava za svoje dugoročno finansiranje.
Polazeći od mesta na kome se transakcije obavljaju i područja koje pokrivaju, finansijska
tržišta se mogu podeliti na: lokalna tržišta, nacionalna tržišta, međunarodna tržišta.
Lokalna
tržišta se odnose na uže područje jedne zemlje.
Nacionalna
(domaća) tržišta se odnose na celu
2
Srđan Marinković, Finansijska tržišta, Niš, 2011.,str. 3.
5
zemlju.
Međunarodna
(eksterna) tržišta se odnose na više zemalja, pa se i emitovanje hartija od
vrednosti vrši istovremeno u više zemalja.
Polazeći od emisije hartija od vrednosti, odnosno od prirode transakcije, razlikuju se:
primarna tržišta i sekundarna tržišta.
Primarna tržišta
su ona na kojima se vrši primarna emisija
pojedinih hartija od vrednosti. Na njima se obavlja prva transakcija hartija od vrednosti,
odnosno, na njima se uvode nove hartije od vrednosti. Kupci kupuju novoemitovane hartije od
vrednosti i ujedno postaju njeni prvi vlasnici. Primarna finansijska tržišta imaju funkciju da se
transferisanjem finansijske štednje obezbedi njena efikasna alokacija krajnjim korisnicima.
Sekundarna tržišta
su ona na kojima se trguje već emitovanim hartijama od vrednosti. Na njima
se obavlja preprodaja, odnosno druga i svaka naredna transakcija sa hartijama od vrednosti. Ova
tržišta omogućavaju prodaju finansijske aktive, da bi se došlo do likvidnih sredstava, jer ova
tržišta obezbeđuju likvidnost finansijske aktive a to znači da obezbeđuju likvidnost privrednim
subjektima.
Podela prema predmetu poslovanja, finansijsko tržište može biti:
1. Novčano,
2. Devizno,
3. tržište kapitala,
4. tržište derivata,
5. hipotekarno tržište.
Novčano tržište
predstavlja tržište novčanih sredstava i kratkoročnih HOV, koje se nude i
traže da bi se održala likvidnost, obavila proizvodnja i robni promet.
Devizno tržište
je prostor
gde se uskladjuje ponuda i tražnja deviza i obavlja kupoprodaja deviza (strano sredstvo
plaćanja). Devizama se trguje po određenom deviznom kursu. Neophodno je osnovati ovo tržište
da bi se jedna valuta pretvorila u drugu i obavile medjunarodne transakcije.
Tržište kapitala
je
tržište dugoročnih novčanih sredstava i HOV. Novčana sredstava se nude i traže dugoročno tj.
ako su nekom potrebna investiciona sredstva on može pribaviti emitujući obveznice (zajmovni
kapital) i akcije (akcijski kapital, dugoročne HOV).
Derivatna tržišta
nastala su razvojem
izvedenih hartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata. Ove hartije od vrednosti se
nazivaju izvedenim zato što njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge aktive koja se nalazi
u njihovoj osnovi. Ta druga aktiva može biti roba, osnovne hartije od vrednosti, kamatna stopa,
devizni kurs itd.Na
hipotekarnom tržištu
se trguje hipotekarnim kreditima i hartijama od
vrednosti na bazi hipoteke. Ovi poslovi su postali privlačni jer se kao njihovo osiguranje javlja
hipoteka na realna nepokretna dobra – zemljište, zgrade i druge nepokretnosti.
2. Instrumenti finansijskog tržišta
