VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH
STUDIJA
Predmet: FINANSIJSKE INSTITUCIJE I TRŽIŠTE
Tema: HARTIJE OD VREDNOSTI
Profesor:
Student:
Dr Jaminka Đuričanin
Mirjana Markoš 05/12f
Jelena Rakonjac 04/12f
SADRŽAJ:
1. Uvod
2. Pojmovno određenje i bitne karakteristike
3. Zamena hartija od vrednosti
4. Bitni elementi hartija od vrednosti
5. Vrste hartija od vrednosti
5.1. Hartije od vrednosti prema sadržaju inkorporisanog prava
5.2. Hartije prema nosiocu prava iz hartija od vrednosti
5.3. Hartije od vrednosti prema ročnosti
5.4. Hartije od vrednosti prema sadržaju
5.5. Hartije od vrednosti prema izdavaču
5.6. Hartije od vrednosti prema prihodu
5.7. Dispozitivne i tradicionalne hartije od vrednosti
5.8. Hartije od vrednosti prema dužini roka dospeća
6. Trgovina hartija od vrednosti
7. Gašenje prava iz hartija od vrednosti
POJMOVNO ODREĐENJE I BITNE
KARAKTERISTIKE
Pod hartijama od vrednosti podrazumeva se
niz pismenih dokumenata ili
isprava u kojima je inkorporisano odgovarajuće imovinsko pravo koje se može
koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva. Hartije od vrednosti u užem
smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih
postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom.
Pod hartijama od vrednosti se podrazumevaju
pismene isprave koje sadrže
pismenu obavezu izdavaoca hartija od vrednosti da će zakonitom imaocu hartija
od vrednosti ispuniti obavezu zabeleženu u toj ispravi. Izdavalac hartija od
vrednosti ima, dakle, obavezu da izmiri samo onu obavezu na koju se pismeno
obavezao. Od njega se ne može zahtevati ispunjenje obaveze koju je dao
usmeno, a koja nije sadržana u pismenoj ispravi. Svaka hartija od vrednosti
mora da poseduje određena svojstva odnosno mora da ispuni tri uslova :
1. da je u pisanoj formi
2. da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo
3. da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem
hartija od vrednosti
Kao ključni momenti identifikacije hartija od vrednosti ističu se: prvo,
formalnost pravnog posla; drugo, inkorporisanje odgovarajućeg imovinskog
prava; treće, jedinstvo inkorporisanog imovinskog prava i same hartije.
1.
Hartije od vrednosti smatraju se
formalnim pravnim poslom za koji je
neophodno postojanje pismene isprave. Ova karakteristika hartija od vrednosti
stoji u suprotnosti sa karakteristikama neformalnosti poslova u vezi sa robnim
prometom. Kao posledica tretmana hartija od vrednosti kao formalnog posla,
nacionalno zakonodavstvo propisuje opšte obavezujuće odredbe koje treba da
sadrži hartija od vrednosti. Uobičajeno je da zakon opštije važnosti propiše
obavezne elemente hartija od vrednosti i da prepusti posebnim zakonima
propisivanje dopunskih elemenata.
2.
Načelo inkorporacije označava
vezanost prava iz hartija od vrednosti sa
sadržinom prava na koje se poziva hartija od vrednosti.
Hartija od vrednosti
je
pismena isprava koja predstavlja naslov prava na odgovarajuće imovinsko
pravo na koje ta isprava upućuje. Pravo iz hartije se dokazuje posedovanjem
same hartije, pa se, sem u posebnim slučajevima, ne može drugačije dokazati.
Vrednost same hartije beznačajna je bez vrednosti pravnog sadržaja na koji se
odnosi. Drugim rečima, vrednost hartije od vrednosti je vezana za vrednost tog
sadržaja, pa otuda i konstatacija da se vrednost hartije od vrednosti izjednačuje
sa vrednošću onog na šta se pravo odnosi. Uobičajena je konstatacija da je
vrednost hartije od vrednosti faktički vrednost hartije od vrednosti.
Pravo na hartiju je stvarno pravo na stvari. Njen vlasnik (holder) ima pravo
držanja, raspolaganja, pravo kupovanja i prodaje, pravo zalaganja, pravo da je
pokloni. Pravo nad hartijom uslov je ostvarivanja prava sadržanih u hartiji, jer
je to pravo ono radi kojeg je hartija izdata. Bez prezentacije hartije od vrednosti
ne može se dokazivati pravo iz hartije, odnosno nema osnova da se od dužnika
traži isplata ili druga činidba koja je definisana karakterom hartije od vrednosti
ukoliko se ona ne može prezentirati. Posedovanjem hartije od vrednosti holder
ostvaruje pravo na potraživanje koje je naznačeno u hartiji.
3.
Jedinstvo prava na hartije i prava iz hartija od vrednosti
, odnosno
njihova neodvojivost jedno je od osnovnih pravila koje karakteriše hartije od
vrednosti. Ko poseduje hartije od vrednosti, taj poseduje i jedno i drugo pravo.
Prenos hartija od vrednosti znači prenos oba prava. Subjekt koji prenese hartiju
od vrednosti drugom subjektu prenosi i hartiju i imovinsko pravo, odnosno
pravo potraživanja. Subjekt na koga je hartija prenesena postaje vlasnik same
hartije i imovinskog prava na koje se ona odnosi.
Prema zakonu, hartije od vrednosti mogu emitovati (izdavati) savezne države,
republike članice, pokrajine, gradovi, opštine, preduzeća, banke i druge
finansijske institucije, organizacije za osiguranje i druga pravna lica (emitenti).
Strano pravno lice može emitovati hartije od vrednosti pod uslovima
uzajamnosti, na način i pod uslovima utvrdjenim zakonom o hartijama od
vrednosti.
Hartija od vrednosti glasi na novi dinar. Izuzetno, obveznica, blagajnički zapis,
državni zapis i certifikat o depozitu mogu glasiti na stranu valutu. Hartiju od
vrednosti koja glasi na stranu valutu emitent može prodavati samo na stranom
tržištu. Hartija od vrednosti koja glasi na stranu valutu može se kupovati i
prodavati na sekundarnom tržištu za nove dinare.
Osnovni oblici hartija od vrednosti su akcije, obveznice, certifikati, blagajnički
zapisi i komercijalni zapisi. Pored ovih, na finansijskom tržištu se pojavljuju i
druge hartije od vrednostikao što su: menica, ček, tovarni list, skladišnica,
konosman (teretnica), bankarska garancija, akreditiv i dr.
