Seminarski rad
1
UVOD
Sa ekonomskog aspekta, sve šira integracija tržišta roba, usluga, novca i kapitala u
svetu dovodi do globalizacije. Glavni nosioci globalizacije su multinacionalne kompanije.
Jedan od primera globalnog poslovanja može biti ovaj: gvozdena ruda se vadi u Brazilu,
prerađuje se u Južnoj Koreji, u Japanu se proizvodi roba od tog gvožđa, a prodaje se u
Španiji. Potrebni su izuzetno dobri informacioni sistemi da bi globalno poslovanje moglo
uspešno da funkcioniše. Ceo svet još uvek nije zahvaćen procesom globalizacije, ali se
globalizacija iz određenih centara brzo širi i prepreke koje joj stoje na putu se ubrzano
otklanjaju.
Globalizacija je proces kojim se u današnjem svetu postepeno ukidaju ograničenja
protoka roba, usluga, ljudi i ideja među različitim državama i delovima svijeta.
Globalizacija svoje korene ima u režimu slobodne trgovine čiji je glavni
zagovornik bila još Britanska Imperija u 19-tom veku i koji je nastao za vreme I svetskog
rata među ratom osiromašenim velikim silama.
Iako su pokušaji globalizacije započeli još nakon II svetskog rata, taj proces se
intenzivirao tek sa završetkom hladnog rata i uspostavljanjem SAD kao jedine globalne
sile. U njoj je kao dominantna ideologija vladao ekonomski liberalizam te je agresivno
promovisana globalizacija kao rešenje većine problema u savremenom svetu.
Zagovornici globalizacije tvrde kako bi ukidanje carina i drugih ograničenja dovelo
do jačanja tržišne utakmice, odnosno pojave kvalitetnijih roba i usluga. Takođe se navodi
kako bi intenziviranje kontakta među ljudima i državama u svetu smanjilo mogućnost
velikih sukoba.
U poslednje vreme, a pogotovo nakon poslednjih poteza SAD na međudržavnom
planu, razvio se antiglobalizacijski pokret kao reakcija na globalizaciju. Antiglobalisti
zastupaju stav da će globalizacija u svom neograničenom obliku zacementirati nejednakost
u svetu, učiniti siromašne države zavisnim od bogatih i sprečiti ih da razviju vlastite
ekonomije, odnosno da će se ceo svet staviti pod kontrolu multinacionalnih korporacija
motiviranih profitom umesto brigom za dobrobit čovečanstva.
Seminarski rad
2
1. GLOBALIZACIJA KAO POJAVA
Razvijeni svet nosilac je procesa globalizacije i upravo je on najbolje iskoristio
aktuelne globalne okolnosti. Razvojem informatičke i komunikacijske tehnologije svet je
postao jedinstveni sistem, a veza između dva subjekta u različitim delovima sveta neretko
se ostvaruje u roku od nekoliko minuta. Stvaranje privrednih i političkih integracija je u
uzročno-posledičnoj vezi s procesom globalizacije.
Svedoci smo rastuće međuzavisnosti između država širom sveta i odvijanja niza
nezavisnih procesa koji se događaju i obuhvataju države, regione, čitav svet. Ovaj splet
svih odnosa kojima se povezuju brojni sudionici na državnom, regionalnom nivou, pa i
civilizacije - u raznim oblastima, vremenima, pri različitim brzinama odvijanja, s
tendencijom sveobuhvatnosti, ali i širenja i kod onih procesa koji su već postali globalni -
nazivamo globalizacijom.
Mnogi autori globalizaciju svode na procese koji se odvijaju u svetskoj privredi, a
vremenski je smeštaju u razdoblje od sredine sedamdesetih ili čak od sredine osamdesetih
godina. Međutim, globalizacija se odvija u mnoštvu oblasti, a prva globalizacija desila se
vrlo davno i odvija se vrlo dugo, što znači da globalizacija nije nastala, odnosno nije
produkt ovog vremena.
Ako je naime, tačna teza da se ljudska vrsta prvo pojavila na jednom mestu tj. u
jednom regionu i da se onda u talasima migracija raširila na još pet kontinenata, onda prvu
globalizaciju u istoriji ljudskog roda predstavljaju upravo te migracije.
Znači, prva globalizacija je bila demografska.
Druga u istoriji, a prva među novijim bila je saobraćajna globalizacija, a do nje je
došlo kada je pronađeno plovilo koje je moglo ostvariti dugu plovidbu - veliki jedrenjak.
Saobraćajna globalizacija omogućila je globalizaciju u celom nizu drugih oblasti - trgovini,
kulturi, tehnologiji, ali i globalizaciju mnogih zaraznih bolesti.
Slijedeći značajan korak predstavljala je globalizacija u komunikacijama koju je
omogućio pronalazak telegrafa, a kasnije: radija, telefona, televizije i kompjutera koji su
istovremeno značili i informatičku globalizaciju. Danas smo blizu mogućnosti da sva
znanja tj. sve informacije postanu dostupne svakom čoveku.
Seminarski rad
4
Kao dugotrajni istorijski proces u kojem ljudski rod od samih početaka svojim
kretanjem i izumima teži sveobuhvatnosti sveta, globalizacija je svoje ubrzanje doživela
raspadom realnog socijalizma i slomom komunističkih jednostranačkih režima u zemljama
srednje i istočne Europe i u bivšem Sovjetskom Savezu.
U ujedinjenju Europe mnogi vide prvi korak ka stvaranju svetske države, a ta ideja
o jednom svetu jednako je stara kao i iluzija o večnom miru kojeg bi taj savez trebao
sigurati. Globalizaciju je kao proces nemoguće izbeći, s obzirom na razvijenost
visokosofisticirane tehnologije, posebno informatičke što svet pretvara u takozvano
"
globalno selo
". Takvo globalno otvoreno tržište nameće visoke kriterijume kvaliteta,
produktivnosti, te razvojnih sposobnosti i afiniteta poduzeća kao i kompetencije
menadžera.
2.2. Proces globalizacije
Proces globalizacije počinje industrijskom revolucijom i kapitalističkim načinom
proizvodnje, čiji je cilj sticanje i povećanje profita. Profit se može povećati uz brz rast
proizvodnje, uz manji nivo troškova za isti nivo proizvodnje. Industrijska revolucija i
tehnološki napredak smanjivali su troškove proizvodnje i omogućavali stvaranje novih
proizvoda, do tada potpuno nepoznatih.
Proces globalizacije podstaknut je posebno tehnološkim napredkom u
telekomunikacijama i transportu, a kraj je 20-tog veka doneo i informatičku tehnologiju.
Ekonoski gledano, može se reći da su uzroci i podsticaji globalizacije:
kapitalistički način proizvodnje,
tehnološki napredak i
međunarodna regulacija.
U globalnoj se privredi faktori proizvodnje, prirodni resursi, kapital, tehnologija,
rad, informacija kao i dobra i usluge, slobodno kreću celim svetom.
Razni proizvođači lociraju svoje pogone tamo gde je to najjeftinije - u nerazvijene
zemlje ili zemlje u razvoju. Domaće tržište tih zemalja tako polako prestaje da postoji, ono
postaje deo jedinstvenog globalnog tržišta.
Seminarski rad
5
Globalizaciju karakteriše sve veća međuzavisnost nacionalnih ekonomija sa
svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane u multidimenzionalnu mrezu
ekonomskih, socijalnih, i političkih veza.
Osnovni cilj globalizacije je profit, zatim osvajanje novih tržišta, pronalazak novih
tržišta, pronalazak novih i jeftinijih sirovina, smanjenje rizika u poslovanju, uklanjanje ili
ograničavanje konkurencije i dominacije u svetskoj razmeni od strane nerazvijenih
svetskih zemalja. Predpostavke svetske povezanosti se zasnivaju na tezi koju su nametnule
razvijene zemlje, da se dalji racionalni razvoj privrede može ostvariti na osnovu oštrijih
kriterijuma poslovanja i gde su velike multinacionalne kompanije osnova i nosioci
povezivanja. Uslov za globalizaciju je internacionalizacija svetske proizvodnje i trgovine.
3. EKONOMSKA GLOBALIZACIJA
Pod delovanjem tržišnih zakona, međunarodnih ekonomskih organizacija i
ustanova, te međunarodnih multinacionalnih kompanija, sa snažnim podsticajima kroz
razvoj tehnologije u oblasti informatike i komunikacija, provodi se ekonomska
globalizacija kao jedan prirodan i nužan proces rasta međunarodnih tokova roba i kapitala
.
Ako ekonomsku globalizaciju shvatimo u najužem smislu kao rastuću privrednu
međuzavisnost država širom sveta, tada moramo biti svesni da nije dovoljno da privredne
veze prelaze granice država ili regiona, već je potrebno da se uspostavljaju sa velikim
brojem zemalja i da imaju tendenciju da obuhvate celi svet, tj. da postanu globalne. Tek
tada su sastavni deo procesa ekonomske globalizacije.
Značajan događaj koji je označio ne samo početak već i veliki skok u procesu
svestrane a posebno ekonomske globalizacije je pad Berlinskog zida, tj. prestanak
takozvanog "hladnog rata".
Ekonomska globalizacija je prirodan, tj. nužan proces i proizvod je delovanja
tržišnih zakona, međunarodnih ekonomski politika, država i međunarodnih ekonomskih
ustanova i organizacija kao i transnacionalnih i multinacionalnih kompanija. U tom
procesu posebno podsticajnu ulogu igra razvoj tehnologije u oblastima informatike i
komunikacija.
