Uvod
Upotreba reči „inflacija“ u ekonomiji je novijeg datuma. Izraz „inflacija“ potiče
od latinske reči INFLATIO što u prevodu znači naduvavanje. Za vreme Građanskog rata
(1861-1865), u SAD pojavio se izraz „inflacija“ kada je Vlada u cilju finansiranja rata
preterano izdavala nekonvertibilne novčanice – GREENBACKS.
U monetarnoj literaturi i enciklopedijama može se naći da je reč inflacija prvi put
štampana u delu „Velika papirna obmana ili približavanje finansijske eksplozije“
Aleksandra Demlera 1964.godine u kojoj se usled Građanskog rata u Americi predviđala
finansijska katastrofa kada je nastalo naduvavanje novčanog prometa, što je za posledicu
imalo veliki porast cena.
-
povećava opticaj i
-
smanjuje robne fondove.
Prema nemačkom istraživaču inflacije iz 1923.godine Kurtu Singeru, inflacija se
manifestuje u znatnom povećanju nivoa cena, koji nastaje usled naglog povećanja
novčane mase što je praćeno povećanjem bankarskih kredita. Naš ekonomski stručnjak
M. Vučković nasuprot tome tvrdi da inflacija može nastati i bez povećanja novčanog
volumena. „Ako paralelno sa povećanjem novčane mase raste i proizvodnja i količina
roba na tržištu, onda nema mesta zaključku da će nastupiti inflacija.“
2
2
Prof. Dr Miloš Simović,“Monetarne i javne finansije“, Ekonomski fakultet – Priština, 2000.godine
Nasuprot starijem shvatanju da je inflacija ona pojava koja se manifestuje u opštem nivou
povećanja cena i u povećanju monetarne mase, stoji noviji stav koji inflaciju povezuje sa
kretanjima u neposrednom toku proizvodnje, kada ukupna tražnja za dobrima i uslugama
u jednom vremenskom periodu bude veća od realne, pri čemu dolazi do povećanja
ukupnog nivoa cena.
Inflacija i recesija su faze koje se ponavljaju u neprekidnom ekonomskom ciklusu.
Stručnjaci ulažu velike napore da predvide njihovu pojavu i da kontrolišu njihov učinak.
Do pojave inflacije dolazi kada dođe do porasta cena koji je izazvan velikom količinom
novca u opticaju, a istovremeno nema dovoljno robe i usluga na koje bi se taj novac
mogao potrošiti. Povećana tražnja izaziva nagli skok cena koje potrošači ne žele ili nisu
spremni da plate, što opet izaziva smanjenje tražnje i pad obima privrednih aktivnosti.
-
hiperinflaciju – nastaje kao posledica ratova i revolucija, jakog budžetskog
deficita koji se pokriva emisijom novca; na početku obezvređivanje novca je u stotinama
%, a kasnije u hiljadama i milionima % godišnje.
Prema vremenu trajanja inflacije se mogu podeliti na:
-
sekularne (lake)- najslabijeg intenziteta ali najdužeg trajanja.
-
Jednokratne – traju znatno kraće.
Prema poreklu inflacije možemo podeliti na:
-
inflacije čiji su uzročnici u zemlji (domaće) – budžetski deficit, ekspanzija
kredita, prekomerna investiciona gradnja;
-
inflacije prenete iz inostranstva – nastaju u slučaju kada jedna zemlja ima
značajne ekonomske odnose sa drugom zemljom pa se inflacija prenosi putem tih
ekonomskih veza – spoljna trgovina, kretanje novčanog kapitala, kretanje radne snage.
Ekonomski teoretičar Fortsman deli inflaciju na sledeće tri kategorije:
-
otvorenu – koja se izražava u neuravnoteženosti između volumena novčane
cirkulacije i robne cirkulacije, gde kao rezultat imamo stalno povećanje cena;
-
potencijalnu – koja izražava neuravnoteženost između obima novčanog kapitala i
količina zaliha roba koja u startu ne dovodi do promena cena;
-
latentnu – koja izražava neuravnoteženost između investicionog kapitala, što
takođe ne dovodi do promena cena; ona ne prelazi u otvorenu jer hartije od vrednosti nisu
novac koji bi se mogao upotrebiti za kupovinu.
