Viljuškar: analiza i klasifikacija

Bosna i Hercegovina

BRČKO DISTRIKT

BOSNE i HERCEGOVINE

Internacionalni univerzitet

Brčko

Босна и Херцегoвина

БРЧКО ДИСТРИКТ

БОСНЕ и ХЕРЦЕГОВИНЕ

Интернационални

универзитет

Брчко

M. Malića i I. Džindića bb. 76100 Brčko Distrikt BiH

internacionalni.univerzitet

gmail

. com

М. Малића и И. Џиндића бб. 76100

Брчко Дистрикт БиХ

СЕМИНАРСКИ РАД

ВИЉУШКАР

Број индекса : ОМФ-290/2011 Студент :
Југослав Лукић
Предмет : Унутрашњи транспорт

Брчко, септембар 2014.

Садржај

1. Увод

2. Основни склопови и подсклопови

3. Погон виљушкара

4. Габаритне димензије

5. Маневарска способност и проходност

6. Класификација виљушкара

7. Цене виљушкара

8. Закључак

Литература

2. Основни склопови и подсклопови

У случају виљушкара успело се да се помоћу једног средства обједине

манипулативне и транспортне активности.  Примарна функција  је  манипулација,  а
транспортна  је  секундарна.  Циљ  је  да  се  при  њиховом  раду  оствари  што  више
операција   разних руковања теретом, уз   што мање ангажовање на функцији самог
транспорта.

Ковенционална конструкција виљушкара је примарно прилагођена за рад са

компактним јединицама у облику палете или контејнера. Виљушка није једини
облик захватног уређаја који се користи у виљушкарској техници, а поред виљушке
користи се читав низ различитих облика захватних направа које су прилагођене
различитим облицима терета и задатака (транспорт цеви, ролни, буради итд.).

Према конструкцији

моторни виљушкари могу бити:

1. чеони (захватају терет фронтално, чеоном страном возила тако да је

приликом кретања терет испред тела виљушкара и они су
најзаступљенији),

2. бочни (захватају терет са једне од својих бочних страна и користи се за

транспорт дугачких терета где је уздужна оса терета паралелна са
уздужном осом виљушкара),

3. контејнерски (служе за пренос контејнера унутар лука и складишта, и

свој терет захватају својом чеоном страном),

4. са хоризонталним померањем виљушке у правцу хоризонталне осе,
5. четворострани (могу се кретати напред, назад, лево и десно без потребе

за маневарским простором. Правац мењају ротирањем својих точкова).

У последње време се као критеријум за поделу виљушкара према

конструкцији користи положај терета у односу на базу виљушкара. У односу на
овај критеријум разликују се следеће врсте виљушкара:

1. виљушкари са слободно ношеним теретом,
2. виљушкари са тежиштем терета унутар базе виљушкара,
3. хибридни виљушкари треће генерације,
4. виљушкари за рад у високорегалним складиштима.

Виљушкаре са слободно ношеним теретом чини група чеоних виљушкара.
У групу виљушкара са тежиштем терета унутар базе виљушкара спадају

виљушкари са хоризонталним померањем виљушке у правцу хоризонталне осе.

Хибридни виљушкари треће генерације су познати као виљушкари са

окретном главом. Код ових виљушкара виљушке се померају тако да је могуће
захватање са леве и десне стране без окретања самог виљушкара.



Носивост виљушкара

http://www.slideshare.net (приступано 30.08.2014.)

Према носивости

виљушкари се деле на:

1. виљушкари мале носивости (до 1200 kg),
2. виљушкари средње носивости (1200 kg – 3200 kg),
3. виљушкари средње тешке носивости (3,2 t – 8 t),
4. виљушкари тешке носивости (8т – 50 t).

Виљушкари са већом носивошћу израђују се са четири точка. Они имају

већу брзину и стабилност.

Виљушкари носивости до 1200 kg се израђују са 3 точка. Они се

карактеришу   бољим   маневарским   способностима   па   захтевају   мање   ширине
пролаза   и   тиме   доприносе   ефикаснијем   искоришћењу   складишта   или   магацина.
Током времена, разлике између виљушкара са три и четири точка су се смањиле.
Данас   модерне   конструкције   виљушкара   са   четири   точка   имају   сличну   ширину
пролаза као и они са три точка.

Горња граница носивости код виљушкара сада је померена на 80 t.
Виљушкари са екстремно великом носивошћу се углавном граде за

решавање  специјалних  претоварних  задатака.   Данашњи   виљушкар   рекордер   је
развијен за потребе изградње једног система за водоснабдевање у Либији (систем је
грађен од бетонских цеви велике тежине). Овај огромни виљушкар је произвела
шведска фирма Калмар и његова носивост је 80  t  за удаљење тежишта терета од
леђа   виљушке   од   2300   (mm),   што   би   за   уобичајено   исказивање   носивости   код
тешких виљушкара на удаљењу тежишта од леђа виљушке 1200 (mm) одговарало
носивости од 110  t. Највећи виљушкар у В. Британији (носивост 60  t) служи за
претовар   челичних   полуга   дугих   13  m  при   температурама   од   800

. Потпуно

натоварен тежи 106 t.



Чеони (фронтални) виљушкар

Највећу примену у транспорту и складиштењу робе и материјала имају

чеони виљушкари. Они се састоје из шасије са 3 или 4 точка. Управљање се због
великог оптерећења на предњим точковима изводи искључиво задњим.

Његови основни делови су:
1. рам са осовинама и погонском групом,
2. уређај за дизање,
3. систем за управљање.

Погон је електробатеријски и са СУС-мотором. Електровиљушкари имају

мању тежину контратега. Функцију противтега код електровиљушкара делимично
су преузеле батерије.

Крути рам повезује све елементе виљушкара у једну целину. Код чеоног

виљушкара је са предње стране рама зглобно повезан уређај са дизање терета.
Чеони виљушкар се класификује и као виљушкар са слободно ношеним теретом,
што значи да је тежиште терета стално изван базе виљушкара.